Vojvodina u potrazi za mesijom

Razočaranje na Karađorđu raste iz nedelje u nedelju. Utisak je da svaki protivnik može da „uzme meru” Novosađanima i to u njihovoj kući – na Karađorđu. Stanje je alarmantno, zato što sada i timovi koji na papiru poseduju najmanje kvaliteta, dolaze sa ubeđenjem da mogu da pariraju Vojvodini. Nakon Jedinstva i Mladosti sada je i drugi debitant, ekipa u najgoroj formi u Mozzart Bet Superligi, uspela da sačuva mrežu protiv Lala. Vojvodinaši nemaju razloga za preteranu brigu, uveravaju sa Karađorđa, jer već u decembru stiže mesija - onaj koji će da preokrene čitavu sezonu Stare dame.

Po ko zna koji put ove godine, Novi Sad čeka spasioca, ključni delić mozaika, koji će sav potencijal ovog tima na papiru, da pretoči u rezultate, dole na terenu. Sada konkretno - centarfora koji garantuje golove. Prvi u nizu ovakvih „iks faktora“ bio je Jusuf Bamidele, napadač koji je proletos važio za jednog od najperspektivnijih igrača u ligi, da bi se ubrzo po dolasku u Vošu uklopio u prosečnost ostatka sastava (čast izuzecima). Nakon njega, kako je koji igrač stizao u klub, predstavljan je kao puzla koja nedostaje u slagalici Novosađana, koja bi ih pogurala da uhvate zalet, potreban za juriš ka vrhu tabele. Prošli su i Mladenović, Depu, Ranđelović, ali potraga za onim „pravim” još traje.

Nenad Lalatović je sinoć obećao navijačima da će on stići u decembru. Taj „rasni centrafor”, instinktivni golgeter koji će da otkloni sve Vošine napadačke probleme. Ova priča bi čak bila uverljiva da Vojvodina bez klasičnog špica nije ostala još krajem avgusta, kada je Mihailo Ivanović poslat na Ostrvo. Tada je uprava dovela Angolca Depua iz Primeire, koji je baš kao i njegovi prethodnici bio predodređen da donese bolje dane na Karađorđe. Ali nakon dva i po meseca, Lale su ustanovile da on ne zna dobro engleski. Ne zna ga ni Seri, dok ni Baros, Bamidele, pa ni Sičendže nisu dovoljno tečni govornici, bar ne za Lalatovićev ukus.

„Večeras je Petrović bio u poziciji da pogodi prazan gol, naš napadač mu skine loptu sa noge. Igrači nemaju tu komumikaciju između sebe, kao što sam i rekao, kada svaki priča različiti jezik, teško da mogu da se razumeju”, rekao je strateg Novosađana posle jučerašnjeg kiksa protiv Tekstilca.

Kejleb Zadi Seri je „najkritičniji” kada je u pitanju verbalna komunikacija. Internacionalac Obale Slonovače zna svega nekoliko reči na engleskom i faktički u čitavom timu, samo sa Seidom Koraćem može da se sporazume, jer obojica govore francuski. I pored toga on je ubedljivo najbolji pojedinac crveno-belih ove sezone, sa sedam postignutih golova i pet zabeleženih asistencija u svim takmičenjima. Šta bi tek bilo da zna jezik? Ali kako se kao glavni uzroci za Vošinu napadačku agoniju ističe nedostatak klasičnog napadača i manjak kolektivne komunikacije na terenu - odnosno to što stranci ne govore engleski - postavlja se pitanje, ko bi onda zaista više pomogao ovoj ekipi: špic ili lingvista?

Ne zna se, ali poslednjem u redu Vošinih spasitelja ove sezone polako ponestaje izgovora. Povratak Nenada Lalatovića na Karađorđe, većinska publika u Novom Sadu doživela je kao što je onomad stanovništvo Klivlenda dočekalo povratak Lebrona Džejmsa u „Kviken Loans arenu”. Sa njim je trebalo da nestanu sve boljke u ofanzivi Lala, da koncentracija igrača bude na vrhuncu svaku utakmicu, čitavih 90. minuta, da se svi kolektivno bore za grb, da konačno uhvate neki kontinuitet… Sada, mesec i po dana otakako je temperamentni strateg započeo treći mandat na klupi Stare dame, Lale se nalaze na najnižoj tački od starta takmičarske godine.

Ne zbog rezultata, bila je Voša pod Božidarom Bandovićem i u lošijoj seriji i niže na tabeli. Međutim, činjenica je da su i pod crnogorskim strategom, ali i kasnije sa Nemanjom Krtolicom na čelu, igrali bolji fudbal. Upravo je Krtolica bio šef stručnog štaba u periodu kada su crveno-beli sakupili najviše bodova u aktuelnoj sezoni (pet mečeva – deset bodova). Ali što je bitnije, novosadska ekipa je imala igru, napadi su delovali fluidno. Njegova smena u javnosti je predstavljena kao kraj prakse jednog studenta u firmi, kako bi poziciju ipak popunio neko sa dužim radnim stažom.

Istine je i da su tokom mandata Krtolice isplivali svi problemi koje Novosađani imaju na mentalnom planu, prevashodno sa održavanjem koncentracije tokom celokupnog meča, ali ni oni nisu nestali dolaskom Lalatovića. I sada beogradskog stratega isti oni koji su ga dočekali kao mesiju danas, nakon mesec i po dana provedenih na klupi, svakodnevno časte kritikama. Zaboravljajući pritom da je teško pronaći sreću u timu koji je od starta sezone promenio evo već trojicu trenera. Istina je da 46-godišnji trener nije pomogao svojim "prenaduvanim" izjavama po povratku u klub, ali ako se nešto sa sigurnošću moglo očekivati od Lale da donese, jeste upravo to - zapaljive rečenice, temperament, dramu, nešto što će da razdrma igrače i trgne ih iz letargije u koju su tonuli. Ne i instant rezultat kome su se mnogi nadali.

Međutim, Vojvodina za tim traga ne samo ove sezone, već godinama. Treneri se smenjuju češće od kafe kuvarica i nijedan ne dobije šansu da stvori bilo kakav kontinuitet. Čeka se već godinama mesija da vozdigne Lale iz prosečnosti i lansira ih među konkurente za titulu. Zvuči kao zaplet nekog beletrističkog romana, na momente podseća i na bajku. A, to je Vošin plan za budućnost...

Piše: Konstantin Mlađenović