Vreme kada se propadalo u imidžu i Radnički na ivici

Da nam je po evro za svaku čaršijsku glasinu koja se od sinoć u Nišu mogla čuti o planovima za blisku budućnost Radničkog nakon jučerašnje ostavke kompletnog rukovodstva kluba, danas bismo bili bogati.

Naravno, ozbiljni smo ljudi – čaršija je čaršija, glasine su glasine i možda zvuči banalno da je svaka od tih opcija bolja od one da Radnički ostane na vetrometini, prepušten stihiji, bez ikakvog finansijskog oslonca, na više od mesec dana pred kraj polusezone u kojoj je ionako u rezultatskoj agoniji.

Svaka, osim jedne, koja nam je potvrđena iz više kredibilnih izvora. A, koja kaže da direktor kluba Dejan Propadalo sa asistentima već dva dana, uglavnom među bivšim proslavljenim fudbalerima Radničkog, traži kandidata za novog predsednika, sa kojim bi on i dalje nastavio da radi u klubu.

Nedelja, 16.00: (1,90) Radnički 1923 (3,70) Novi Pazar (3,90)

Možda će mnogo racionalnije o desetogodišnjem boravku Ivice Tončeva u Radničkom moći da se piše sa određene istorijske distance. Kada utihnu društveno-političke emocije kojima se ovih dana boji svaka tema, od pijace i klupe u parku do napisa u novinama. I kada splasne naknadna pamet i hrabrost mnogih koji su se probudili iz decenijskog sna i poslednjih dana se javili po društvenim mrežama da i oni objave po koji komentar protiv odlazeće uprave kluba. Ima tu, ko hoće i može da bude objektivan i pobegne od jeftinog populizma, i crnih i nekih svetlijih tonova, ali jedno je sigurno: Tončevljev najveći greh je upravo izbor prvog saradnika.

On, za neupućene, nije fizički bio prisutan na Čairu, pa se upravo za Propadala, koji je operativno vodio Radnički na dnevnom nivou, vezuje većina negativnih stavki koje su učinile da Real sa Nišave izgubi imidž kluba za koji je svojevremeno navijala cela Jugoslavija u pohodu na polufinale Kupa UEFA i koje bi se, kad bi morale, jednom sintagmom mogle nazvati: maniri velikog kluba. Od nekih strateških pitanja, kao što je škola fudbala, do najbanalnijih sitnica u organizaciji utakmica. Mnogi treneri i igrači koji su prethodnih godina prodefilovali Čairom upravo su njega, doduše u nezvaničnim razgovorima, označavali kao generatora lošeg ambijenta u prostoru podno oronule istočne tribine.

Zanimljivo je da postoji desetine svedoka da, kada bi neki takav problem stigao do Ivice Tončeva, bio bi rešen u roku od nekoliko minuta, pa su se s tim u vezi uvek javljale dve teorije. Da on zaista ima iskrivljenu sliku onoga što se dešava na stadionu, onako kako mu je saradnici prezentuju ili da svesno žmuri na jedno oko, zato što mu takve okolnosti iz nekog razloga odgovaraju. Sve i da je ovo prvo istina, a ona je najčešće negde na sredini, to ne umanjuje njegovu komandnu odgovornost, ali svakako ostanak Dejana Propadala na direktorskoj poziciji čini potpuno neprihvatljivim.

Sve ovo kod mnogih je probudilo i sumnju koliko će se suštinske promene zapravo desiti u klubu, jer, podsećamo, na čelu Upravnog odbora koji je podneo kolektivnu ostavku nalazi se Dragan Marković Markoni, dok je Ivica Tončev formalno samo član Skupštine kluba, iako je našem portalu sinoć nedvosmisleno potvrđeno da je on doneo definitivnu odluku da se povuče. Povici navijača na dve uzastopne utakmice i matematički najlošiji start sezone u poslednjih 15 godina jesu razlozi za moralni čin, ali izdržalo je ovo rukovodstvo i mnogo jače vetrove. Neke odgovore mogao bi dati i sastav Skupštine koji će birati potencijalnu novu Upravu, jer u postojećem se većinski nalaze ljudi lojalni dosadašnjem 'prvom čoveku' kluba.

MAČKA NIJE NI CRNA, NI BELA

Ivica Tončev izabran je za predsednika Radničkog (vrlo brzo je ‘zamrzao’ svoju funkciju zbog tadašnjih državničkih poslova) – biće u decembru punih deset godina – na Skupštini na kojoj je predstavljen rečima “da nije važno da li je mačka crna ili bela, ako lovi miševe”.

Ta je metafora trebalo da predstavlja garanciju tri stvari: da će Tončev klubu doneti autoritet i zaštitu kod sudija, za koju se u Nišu verovalo da je Radnički nikada u svojoj istoriji nije uživao srazmerno klupskoj tradiciji i značaju i veličini Niša kao grada; da će Radniči početi da beleži bolje rezultate (povratak u Evropu je obećan i ispunjen, a stidljivo se pominjao i trofej Kupa, uz populističku i, u tom momentu u realnosti neutemeljenu, parolu da će srpskom fudbalu svanuti tek kada se i titula odseli iz Beograda); te da će klub zatečen u ozbiljnim dugovima postati finansijski stabilan.

MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Dva gola do 15. minuta ili tri gola do 40. minuta, i tip 4+ je odmah prošao

Prva i druga stavka nekako idu jedna uz drugu i prvih godina su se potvrdile u praksi, baš onoliko, koliko u poslednje vreme nisu. E sad, desilo se da je niški klub imao debelu zaleđinu u verovatno najmračnijih par godina u istoriji srpskog fudbala, da se u tome išlo preko svake mere i ukusa, pa je klub nekad omiljen od Vardara do Triglava, navukao gnev mnogih i negativni imidž u javnosti.

Međutim, i tu je postojala druga škola mišlenja. Jer, nekako se prethodnih sezona nekima drugima mnogo lakše i brže praštala “ružna prošlost”. Što bi rekao jedan poznati trener i stručni konsultant nedavno u popularnoj TV emisiji: “Samo je titula Obilića označena zvezdicom, a sve koje su poslednjih decenija osvajali večiti su čiste kao suza, je l’ da?”   

(@StarSport)

Radnički je tri puta u pet sezona igrao Evropu, u koju se vratio posle tri i po decenije, mada se tamo nije proslavio (iako statistika kaže da je od osam utakmica u kvalifikacijama za Ligu Evrope i Ligu konferencije izgubio samo dve). Bio je i vicešampion države, ali je vremenom paralelno i rezultatski padao (ovo je peta uzastopna sezona grčevite borbe za opstanak, dva puta se spasavao u baražu) i izgubio onu moć van terena, što je posebno vidljivo u tekućem šampionatu, gde su u Radničkom nekoliko puta imali osnova da budu ozbiljno nezadovoljni sudijskim tretmanom.

Klub je godinama unazad, još od odlaska Marka Jovanovića iza koga su ostala zapažena dostignuća, suštinski funkcionisao bez sportskog direktora (bila su dva kratkotrajna pokušaja - sa Bratislavom Ristićem, koji je odradio jedan zimski prlazni rok i Goranom Stojiljkovićem, koji nije potrajao ni toliko). Aca Jovanović bio je to samo na papiru, svakako ne sa ingerencijama koje taj položaj inače podrazumeva u nekom klubu. Reč je o fudbaleru sa najviše odigranih utakmica za Radnički u ovom veku, nekad omiljenom kapitenu, koji je svoje ime u dobroj meri degradirao dozvolivši da se njime na taj način manipuliše.

U takvoj konstalaciji, bilo je i dosta pogodaka (kao sa Trivanteom Stjuartom – istorijskom, prvom milionskom prodajom; ili kratkorčnih prošle zime), ali i mnogo promašaja, kao ovog leta, kada je formirana svlačionica u kojoj je letargija i neposvećenost stranih fudbalera preuzela dominantan uticaj na izgled ekipe na terenu. Česte promene trenera bile su maltene lična karta kluba – bilo ih je okruglo 30 za ovih deset godina – s tim što su i oni sami, tako što su se vraćali (njih čak šestorica, uključujući i aktuelnog) nakon što su prethodno odlazili, davali legitimitet takvoj poslovnoj politici.

FINANSIJSKA (NE)STABILNOST

Ova treća stavka Tončevu je išla u prilog. Mnogi su brzo zaboravili milionske dugove, hroničnu besparicu i svako malo štrajkove fudbalera i radne zajednice zbog kašnjenja plata, kada je klub bio okrenut isključivo finansiranju iz lokalne samouprave. To da Radnički bude zavistan od gradskog budžeta je teška utopija, jer po Zakonu o sportu može dobijati najviše 20 odsto od sredstava namenjenih za sport, a u Nišu je to reda veličine manje od 100.000.000 dinara godišnje. Da je klub bio pod gradskim patronatom pre nekoliko godina, kada je profesionalni sport u Nišu bio u nemilosti tadašnje lokalne vlasti, on bi se, bez dileme, ugasio.

Vreme će pokazati kad se crta podvuče – krajnje je osetljiva tema i njome treba da se bave isključivo nadležni organi, a ne da se iznose svakakve proizvoljne spekulacije zato što je to trenutno mega popularno – ali, ako je tačna informacija da je klub onomad zatečen u ogromnim dugovima na današnji dan vrlo likvidan i da nema poverioce, to je nešto što treba da se poštuje. Doduše, istovremeno i opterećen unosnim ugovorima sa igračkim kadrom, pred period velike finansijske neizvesnosti.

Da se niko ne uvredi, ali nije se Niš pretrgao od fudbalskih radnika koji su se afirmisali u prethodnoj deceniji. Izuzev nekih aktuelnih trzaja Brzog Broda, kluba iz istoimenog naselja sa periferije grada, koji je trenutno pri vrhu tabele u Srpskoj ligi Istok, svi istorijski niški fudbalski klubovi (Sinđelić, Car Konstantin, OFK Niš, Železničar) ili tavore ili su potpuno nestali sa scene. Štaviše, dobar deo najglasnijih kritičara odlazećeg rukovodstva kluba – to je praksa pokazala – zapravo su jedva čekali njihov poziv da se ogrebu za bilo kakvu funkciju i platu u Radničkom, a nakon što ubrzo budu “sažvakani i ispljunuti”, vraćali bi se u kafiće da nastave tamo gde su stali. Navodno su se i neki baš od takvih sinoć i jutros zainteresovali za upražnjene funkcije.

Dosadašnje rukovodstvo Radničkog u klub je doveo društveno-politički ambijent u kojem je srpski fudbal bitisao u prethodnih 10, 15 godina, ali proteći će još nešto vode Nišavom pre nego vidimo u kojem će pravcu ići ovdašnji fudbal i klubovi u njemu, te da li će se konačno stvoriti uslovi za toliko čekanu i priželjkivanu privatizaciju. A, do tada, Radnički mora naći način da preživi.

A, te priče: “Ma, neka ispadnu više iz Superlige, samo da ‘ovima’ vidimo leđa”, to je vrlo isprazan populizam. Možda će tribine zaista biti punije mesec, dva, ako i toliko, a šta posle? Od ljubavi se ne živi. Kada je Radnički poslednji put ispao iz elite, da se vrati mu je bilo potrebno devet godina, od kojih je dve proveo u Srpskoj ligi. Samo da ne bude posle ono: Pazi šta poželiš, možda ti se ostvari.

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE - 14. kolo

*** Kompletno kolo Mozzart Bet Superlige Srbije je u Mozzart Relax-u ***

Subota

17.00: (17,0) Mačva (8,00) Crvena zvezda (1,15)

Nedelja

14.00: (2,10) IMT Novi Beograd (3,60) Čukarički (3,35)

15.00: (3,30) OFK Beograd (4,20) Vojvodina (2,00)

16.00: (1,90) Radnički 1923 (3,70) Novi Pazar (3,90)

17.00: (1,20) Partizan (6,00) Zemun (13,0)

Ponedeljak

19.00: (2,55) Mladost Lučani (3,35) Radnik Surdulica (2,80)

19.00: (5,60) Radnički Niš (4,00) Železničar Pančevo (1,57)

*** Kvote su podložne promenama