Za brza kola još je mali, da čuva Kejna nije: Zlatni dečko naširoko o startu koji je Španiji sačuvao svetsku titulu

Srećom po njega, ishod je bio najbolju mogući. 
"Izbio sam loptu i pao na teren, potpuno iscrpljen. Držao sam glavu zabijenu u travu, ne osvrćući se uopšte. Shvatio sam da nema nikakve lude buke sa tribina, a onda sam podigao jedno oko da pogledam ka našem golu. Lopta nije bila u mreži i izdahnuo sam sa olakšanjem. Prva pomisao mi je bila: 'Dobro, jedna akcija manje koju treba odbraniti pre nego što postanemo svetski šampioni'."

Te situacije seća se odlično, svega nakon toga kroz maglu. Jer Slavko Vinčić je ubrzo odsvirao kraj i Španiju krunio u svetskog šampiona, a samo koji minut kasnije Kubarsiju je stigla i individualna nagrada - trofej za najboljeg mladog igrača turnira. 
"Bio sam zapanjen. Pokušavaš da shvatiš šta si uradio, iako je to teško. Nisam baš razmišljao o tome da li bih mogao da je osvojim (nagradu za najboljeg mladog igrača) pre finala. Znao sam da postoji šansa jer ne stigne mnogo mladih igrača do finala Svetskog prvenstva, ali moj jedini cilj bio je da budem na svom maksimumu i pomognem Španiji da postane šampion."

A pomogao joj je još najmanje jednom tokom finala, u trećem minutu prvog produžetka kada je ‘poleteo’ nakon starta Enca Fernandeza i tako iznudio crveni karton za vezistu Argentine. 
"Bila je to ničija lopta, duel 50-50 i obojica smo ušli maksimalno. Prvi sam stigao do lopte, a onda sam se prevrnuo u vazduhu, ali se toga uopšte i ne sećam. Saznao sam šta se desilo tek kada mi je telo udarilo o zemlju. Dok sam bio u vazduhu, osećao sam se kao da mi i um lebdi. Malo sam povredio zglob, ali u finalu Svetskog prvenstva, adrenalin te gura kroz sve."

Ne zna ‘dete’ šta je umor. Iako još uvek u tinejdžerskom dobu, Kubarsi je već treću sezonu neizostavan član Barselonine startne postave, a u poslednjih godinu dana nezamenljiv je i u državnom timu. Zato je početkom nedelje zasluženo poneo nagradu Zlatni dečko, koju tradicionalno svake godine dodeljuje torinski list Tutosport. 
"Kada si mlad, nagrade poput ‘Zlatnog dečka’ ili Kopa trofeja (Nagrada na ceremoniji Zlatne lopte za igrače do 21 godine) predstavljaju snove, i presrećan sam što sam ovu osvojio sada. To znači da je naša sezona sa Barsom i Španijom bila veoma dobra, ali i da sam na pravom putu."

Kubarsi je takođe završio na 12. mestu u glasanju za Zlatnu loptu, mada mu je jasno da će do nje teško ikada stići. 
"Mi defanzivci nismo previše privlačni za oko. Ljudi više vole napadače ili krila, ili bilo koga ko postiže golove i beleži asistencije - i razumem to. Oni koji igraju u odbrani odrađuju veći deo prljavog posla. Volim kada bi naše uloge bile malo više prepoznate. Ne zbog mene, već da bi bilo koji defanzivac dobio priznanje koje zaslužuje, jer mi obavljamo veoma važan posao."

Međutim, Kubarsi nije od onih koji obavljaju ‘samo’ prljav posao, podjednako dobar je i u igri nogom odnosno organizaciji napada, pa samim tim predstavlja miks svojih idola iz mlađih dana.
"Kada sam bio dete, ugledao sam se na Karlesa Pujola. On i i Đerar Pike su moji uzori. Sviđaju mi se oba profila: beskompromisni defanzivac i igrač koji zna sa loptom. Pike je imao veću ulogu u izgradnji napada, dok je Pujol bio ključan u smislu mentaliteta i karaktera. Mnogo sam se ugledao na Virdžila van Dajka poslednjih godina. Ali takođe imam običaj da mnogo posmatram samog sebe i analiziram svoje nastupe. Veoma sam samokritičan kada napravim grešku. Tokom utakmice svestan si svake akcije - da li si bio dobar ili ne. Veoma sam samouveren i zahtevan prema sebi, pa 'mučim' sebe stvarima koje mogu da ispravim u svojoj igri, i to na pozitivan način. Ne u smislu da sledećeg dana gubim samopouzdanje — naprotiv. Nastavljam dalje sa istim načinom razmišljanja i trudim se da svedem greške na minimum."

💥💥💥💥💥
MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Oba tima daju gol u prvom poluvremenu, i tip GG3+ je odmah prošao
💥💥💥💥💥

Iako nametljiv na terenu, iza Kubarsija se krije skromno odrastanje u Estanjolu, malom katalonskom selu sa oko 200 stanovnika, gde je pomagao ocu u porodičnoj stolarskoj radionici. Ipak, uzlet u dresu Barselone potpuno im je, priznaje i sam, promenio živote.
"Porodični biznis i dalje radi; moji ujak i brat od ujaka ga vode. Moj tata više ne radi tamo, tako da može da dolazi sa mnom na utakmice i uživa u životu. Oboje mojih roditelja su u penziji. Činjenica da sam mogao da pomognem u tome, kao sin, čini me veoma ponosnim. Možemo svi zajedno da uživamo u ovom životu, jer ako sam tu gde jesam u ovom trenutku, to je zbog žrtava koje su oni podneli."

Odnedavno, Kubarsi živi sam u stanu na periferiji Barselone koji je ranije delio sa starijom sestrom. No, kako se ona preselila u obližnju Đironu u kojoj se zaposlila, 19-godišnjak je ostao sam.
"Moraću malo više da kuvam, ali u redu je. U stvari, nisam loš u kuvanju - daleko sam od kuvara sa Mišelinovom zvezdicom, ali uživam u spremanju različitih vrsta testenina, jedem mnogo pirinča i pripremam ribu u fritezi na vrući vazduh. Snalazim se na svoj način! Takođe idem i na časove engleskog. Volim da vežbam i sve sam bolji. Mogu sve da razumem i sa Flikom pričam na engleskom svakog dana. Nisam još došao do te tačke da mogu da dam intervju u potpunosti na engleskom, ali stižem do toga."

Koliko mogu, njegovi roditelji trude se da Pau sa obe noge ostane na zemlji, pa su ga posavetovali da umesto novog automobile koji mu je poklonio Barselonin sponzor Kupra (Cupra) za početak vozi stari, porodični.  
"Volim automobile i s vremena na vreme gledam nove. Ali mojim roditeljima se ne sviđa ideja da sa samo 19 godina vozim unaokolo u nekom ekstravagantnom autu. Rekli su mi da sačekam još malo, porastem, steknem više iskustva, pa ću onda imati vremena da kupim fensi automobil."

Za brze automobile možda još nije spreman, ali najbolje napadače sveta bez problema može da čuva. Takav zadatak i večeras će biti pred njim na Metropolitanu, pošto će se suočiti sa zvanično najboljim fudbalerom planete - Harijem Kejnom. 
"Igrao sam dva puta protiv Kejna, i veoma je teško čuvati ga. On je toliko pametan igrač, to svi vide, ali je i fizički krupan, snažan i odlično koristi svoje telo. Rekao bih da mi je Kejn omiljeni engleski igrač. Entoni Gordon takođe, naravno. Uvek sam pratio Premijer ligu. Kada bih morao da izaberem omiljeni stadion? Voleo bih da odigram veliku utakmicu Lige šampiona na Enfildu. To mora da je impresivno iskustvo", zaključio je Kubarsi.

LIGA NACIJA, A DIVIZIJA – 6. (POSLEDNJE) KOLO

GRUPA 3

20.45: (1,57) Hrvatska (4,40) Češka (5,20) MOZZART RELAX

20.45: (1,95) Španija (3,85) Engleska (3,60)