Zamislite Jamala i Nika u punoj snazi i videćete Španiju 2030. kako ide na svetsku krunu

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Španije)

Život u Španiji se posle prošlonedeljnog uspeha lagano vraća u normalne tokove. Konačni znak za kraj školske godine dao je Florentino Peres spektakularnom prezentacijom Kilijana Embapea pred 80.000 navijača, pa sada može da počne sabiranje utisaka. Bar dok se ne zahuktaju Olimpijske igre.

Kraj Evropskog prvenstva bio je i znak za španske državne instance da mogu da makar privremeno smaknu v. d. predsedniku Fudbalskog saveza, Pedru Roći, protiv kojeg se vodi više sudskih postupaka. Te iste državne instance optužuju se sa druge strane da su se previše bavile Roćom, a premalo problemima kao što je na primer činjenica da je Valensija odstranjena iz grupe 11 sedišta Mundijala 2030.

Krenimo od početka. Slavlje fudbalske reprezentacije bilo je za pamćenje. Hiljade ljudi na po svim ulicama Madrida kojima je prošao autobus Furije porekle su teoriju da nacionalni sastav ne interesuje mase. Na glavnoj proslavi, majstor ceremonije bio je kapiten Alvaro Morata – kao nekada Pepe Reina. Ko ne igra...

Mada, Moratu ovih dana ne sme niko da dira. Otišao je u Milano pevajući „Gibraltar je Španija“, za šta će i njemu i Rodriju UEFA verovatno odrezati zabranu od dve utakmice, i žaleći se da ga u domovini maltretiraju, da ga u Atletiku ne žele, i da se više tako ne može.

Ujedno je otvoreno i pitanje Zlatne lopte. Španci je sada, naravno, traže za sebe, samo ne mogu da se slože da li za Rodrija ili za Karvahala iza kojeg su stali Realovi navijači, zaboravivši na Vinisijusa i Belingema. Činjenica je da su na Prvenstvu Evrope Španci osvojili sve individualne trofeje: Rodri kao MVP celog prvenstva, Lamin Jamal kao najbolji mladi igrač, Niko Vilijams MVP finala, i Dani Olmo (mada uz još petoricu), najbolji strelac. Šest španskih igrača našlo se u idealnoj jedanaestorki UEFA.

Evropski trofej je veliki podsticaj za tržišnu vrednost španskih fudbalera. Morata je samo prvi u nizu unovčio ovaj trend, jer je Milan bez reči platio otkupnu klauzulu i ponudio ugovor od četiri godine.

Prema procenama koje objavljuje „Football Benchmark“, Laminu Jamalu je cena skočila sa 78.300.000 na 105.300.000 evra, Niku Vilijamsu sa 67.400.000 na 79.500.00, a između 4.000.000 i 6.000.000 evra su skuplji i Unaj Simon, Fabijan Ruis, Dani Olmo, Mark Kukurelja, Robin Le Norman i Dani Vivijan. Iza njih su tvorac pobedničkog gola u finalu, Mikel Ojarsabal (3.000.000), pa čak i Emerik Laport (2.000.000), za kojeg se ovih dana pominje da bi mogao da se vrati iz saudijske lige, ni manje ni više nego u Real Madrid.

Zvezda prelaznog roka je naravno Niko Vilijams. Bio je do te mere progonjen tokom turnira u Nemačkoj, da je predsednik Atletik Bilbaa, Jon Urijarte, morao da izađe u javnost i da se pobuni protiv bombardovanja fudbalera pitanjima o budućnosti i insinuacija koje neprestano lansira Đoan Laporta. Požalio se da Fudbalski savez nije učinio ništa da zaštiti igrača koji, koliko on zna, još uvek pripada Bilbau, ali... Pritisak ne opada, mediji ne popuštaju, a nedavno su se pridružili i navijači Barselone koji preko Tik Toka skupljaju novac za mlađeg Vilijamsa.

Nikov mogući prelazak u glavni grad Katalonije posmatra se sa simpatijama - ne samo zbog sjajne sinhronizacije sa Jamalom. Dolaskom Embapea se, sa jedne strane, ponovo pojavila mogućnost da španska liga vrati sjaj iz vremena Mesija i Ronalda, ali je istovremeno postavljena i u vrlo nezavidnu poziciju. Ako se niko ne suprotstavi apsolutnoj hegemoniji Reala, konkurencija će u narednoj sezoni biti samlevena, a Primera će, sa ekonomski slabom Barselonom, Atletikom koji ne pronalazi optimalnu formulu, i ostalim klubovima koji ne mogu da se takmiče na tom nivou, brzo početi da podseća na francusko ili nemačko prvenstvo.

Idealno bi bilo da se stvori povratna sprega u kojoj će trofej Evropskog šampiona i budući reprezentativni uspesi koji se realno očekuju, doprineti zaustavljanju odliva (prvenstveno domaćih) igrača, što bi sa svoje strane osnažilo La Ligu i saniralo finansije klubova. A u tu istu spregu ulazi i Mundijal 2030. koji će Španiji dati krila, ali, da bi do toga došlo, neophodno je da se ispune određene obaveze.

Na Mestalji se neće igrati Mundijal (Reuters)

Država nema nameru ni potrebu da ulaže u transportnu i turističku strukturu, sve što se traži je da klubovi adekvatno pripreme stadione. A dobar primer problema koji se ovde javlja je Valensija, treći najveći grad Španije, koji je izbačen iz trke za Svetsko prvenstvo, uprkos apsolutnom političkom konsenzusu i velikom trudu. Džaba su Valensiji hoteli, turisti, aerodrom i ugostitelji, kada Piter Lim već deset godina gradi stadion i ne namerava da ubrza.

Izabranih 11 će morati da blistaju. Pored „Santjago Bernabeua“, dragulja krune rezervisanog za finale, čekaju se još dva potpuno nova stadiona, Kamp Nou i Romareda. U Korunji i Malagi će se takođe uložiti sume od po stotinjak miliona za renoviranje. Seviljanska Kartuha, pa čak i novi stadioni kao Metropolitano, San Mames, Anoeta i RCDE Stadium napraviće manje promene da imali optimalne uslove za 2030. - kada Jamal i Vilijams budu u punoj snazi i kada se španska liga vrati na vrh.

Do tada čeka još nekoliko velikih takmičenja. U ovoj letnjoj hronici selimo se prvo za Pariz, gde će se na Olimpijskim igrama oprobati tim B, nazvan tako jer je razlika između „mladih“ (tj. rođenih nakon 2001.) i „seniora“ potpuno obrisana. Ako zavirimo u ekipu koju je sazvao Santi Denija, jasno je da mnogi vrebaju svoj trenutak i kod Luisa de la Fuentea.

Premda se javno ne priznaje, ovaj put su svi oprezni. Niko ne želi da ponovi leto kada se slomio Pedri, pa iz Nemačke dolaze samo dvojica koja praktično nisu ni igrala EURO – Fermin Lopes i Aleks Baena. Oni će biti i stub olimpijske reprezentacije. Zatim, tu je „izvesni“ Pau Kubarsi, kojeg je De la Fuente skinuo sa užeg spiska, premda već neko vreme pokazuje da je 17 godina relativna cifra čak i kada se radi o štoperima. Samu Omorodion kojeg nemali broj navijača Atletika zamišlja, prvo u svom špicu, a zatim i u centru napada reprezentacije, između Jamala i Vilijamsa. Dijego Lopes, iz grupe Barahinih dečaka zaslužnih što Valensija umesto da propadne, umalo nije zakucala na vrata Evrope. Migel Gutjeres iz Đirone, jedna od mnogobrojnih uzdanica Realove škole koje se čeliče širom Španije. Erik Garsija, koji već ima i olimpijsko i mundijalsko iskustvo, Pablo Barios sa 24 odigrane utakmice ove sezone u Atletiku, 17 u prvoj postavi, ili Serhio Gomes koji je nedavno potpisao transfer iz Mančester Sitija u Real Sosijedad.

Radi se o timu koji ima vrlo solidnu odbranu, kapacitet dominacije na sredini terena, i golgeterski instinkt. U dosta slaboj konkurenciji, „Tim B“, ima velike šanse za podijum, a Španija da zaokruži sjajnu godinu reprezentativnog fudbala. Nakon toga ćemo videti da li će se letnja bajka pretvoriti u konstantnu vrednost, kakav će učinak njeni glavni junaci pokazati u klupskom fudbalu 2024/25, i da li je zaista najveći uspeh ove Španije upravo budućnost koju najavljuje.