D. JocićZašto Radnički ne može da postigne gol?
Vreme čitanja: 5min | ned. 23.08.26. | 15:51
Nišlije nakon nekompletnog šestog kola imaju, posle Zemuna, najlošiji učinak u Mozzart Bet Superligi
Sećate li se utakmice kojom je počela aktuelna sezona Mozzart Bet Superlige? Ono kad je Železničar u Pančevu pobedio Radnički sa 2:1, a kompletna fudbalska javnost pričala o vrhunskoj partiji Nišlija, posebno u prvom poluvremenu.
Kao da je bilo pre sto godina. Kao da se dešavalo nekom drugom.
Izabrane vesti
Mesec i kusur dana kasnije, Radnički je pretposlednji na tabeli. Samo Zemun ima manje bodova i samo je ’fenjeraš’ iz Gornje Varoši jednako neefikasan – po dva gola postigli su i jedni i drugi od početka prvenstva.
Statistika je varljiva kategorija. Sve vreme se provlači teza kako tim sa Čaira nema onoliko bodova koliko je zaslužio svojim igrama, ali istina je da je četa Marka Neđića mnogo pre mogla na svom kontu da ima još manje, nego više od trenutna četiri boda. Pogodak za pobedu nad Zemunom postignut je u 90+5. minutu, protiv IMT-a je golman Kostić u 90+3. odbranio penal...
Varljiv je i taj podatak o dva postignuta pogotka. Dao je Radnički još jedan u Pančevu, koji je poništen zbog ofsajda u začetku akcije. Možda je postigao jedan i protiv Čukaričkog – ono kad je ostalo nejasno da li je lopta posle šuta Bonsu Oseija prešla gol-liniju. Protiv Brđana je Abas promašio penal, protiv Mačve je Mustafa pogodio stativu...
Rekao je Neđić u najavi gostovanja u Šapcu da je Radnički treći tim u ligi po stvorenim šansama i da se muči sa realizacijom. Rekao je trener Mačve Glušica u odjavi tog meča – i verovatno malo preterao – da Radnički smatra jednom od četiri najbolje ekipe u Mozzart Bet Superligi po kvalitetu. Ali, od svih tih reči, ostalo je na usnama svakog navijača Nišlija da lebdi samo jedno pitanje: Zašto se Radnički toliko muči da postigne gol?
Tim pre, što spisak ofanzivaca kojima niški klub raspolaže, makar u teoriji, deluje više nego korektno, pre svega u kvantitativnom, a onda i u kvalitativnom smislu: Aleksandr Šestjuk, Isah Abas, Kvaku Bonsu Osei, Ibrahim Mustafa, Igor Ivanović, Miloš Spasić, Dušan Jovanović, Miloš Rošević, Luka Izderić...
I tu dolazimo do glavne kolizije između teorije i prakse i osnovne zamerke mladom šefu stručnog štaba Radničkog. Jer, ako dva puta zaredom, na pres konferencijama dan pred utakmice, na pitanje o kadrvoskoj situaciji, Neđić odgovori da su „svi spremni“ ili „samo je Vitas povređen, ostali su na raspolaganju“, onda su sasvim legitimna i logična pitanja niške fudbalske javnosti: zašto najbolji strelac ekipe u prethodnoj sezoni sedi na klupi, a najskupljeg ovoletošnjeg pojačanja nema ni u protokolu?
Prema informacijama kojima raspolaže Mozzart Sport, i jedan i drugi imaju problematičnu zdravstvenu situaciju. Belorus još od početka priprema svako malo prijavljuje razne povredice i zbog toga neredovno trenira, dok je Bonsu Osei maltene rovit došao u Niš, a poslednjih dana se, zbog bolova u preponama, nalazi na terapijama u Beogradu, sa neizvesnom dijagnozom i dužinom oporavka.
Nejasno je zašto to ne može da se kaže jasno i glasno (osim ako nije pokušaj zavaravanja protivnika, ali u 2026. godini to deluje pomalo banalno), jer ovako Neđić sam sebe uvodi u problem i otvara prostor za spekulacije. Tim pre što je poznato da Šestjuk baš i nije napadač po njegovom trenerskom ukusu. Istina je, reč je o špicu vrlo specifičnih karakteristika, koji se naizgled ne odlikuje velikim učinkom u polju, nije bozgna kakav majstor sa loptom i većinu svojih golova postiže iz peterca, ali ima tu neku moć da se nađe u pravo vreme na pravom mestu i, što je za napadača ipak najvažnije – daje golove. U drugom delu prethodne sezone postigao ih je osam i tako bio jedan od zaslužnijih za opstanak Radničkog u eliti. U jedinoj ovosezonskoj utakmici na kojoj je nastupio, protiv Zemuna, imao je više nego pristojan doprinos. Ako ne igra zbog povrede, to je opravdano, ali treba tako i da se kaže. Ako ne igra odlukom trenera, a Radnički se muči da postigne gol, onda je to već problem.
Povređen je u klub stigao i Miloš Rošević, što otvara i neka druga pitanja. Dugo se oporavljao i tek juče protiv Mačve debitovao kada je ušao u igru nakon primljenog gola. Dušan Jovanović samo što je stigao i njegova mladost i talenat zaslužuju duži grejs period nego da mu se sudi po dosta mršavih sat vremena u Šapcu. Mustafa je odavno označen kao klasičan džoker, neko ko ima neuporedivo veći doprinos kada uđe sa klupe nego kada počne u startnoj postavi, pa se tako i koristi. Izderić gotovo da je još dete, vrlo talentovano, za koje je normalno da oscilira. Da nije bonus, ne bi dobijao ni ovoliku šansu. Abas ima najveći učinak od početka sezone, ali i svoje mane i limite. Juče je u utakmicu ušao u potpunom kontraritmu i, nakon neopreznog starta nad golmanom Mačve, jedino logično je bilo da bude zamenjen na poluvremenu.
Još kada je Igor Ivanović doveden u klub ovog leta, napisali smo da je to jedna velika opklada uprave kluba. Kako do sada stvari stoje – pogrešno su se kladili. Kada je dolazio, oduševljenje najužeg rukovodstva Radničkog tim pojačanjem bilo je u potpunoj nesrazmeri sa učinkom, minutažom i formom 29-godišnjeg Jagodinca u prethodnim klubovima i sezonama. Da fudbal ima u malom prstu, to uopšte nije sporno, ali baš on je taj od koga se očekivalo da bude glavni paker u timu, da potezom reši utakmicu protiv niskog bloka, da svojom levicom ugrožava golmane i sa distance. Očekuju se bolje odluke u završnoj trećini, da se brže oslobađa lopte u nogama, naročito daleko veći angažman u defanzivi, ali od svega pobrojanog najproblematičnije su njegove gestikulacije i govor tela, koje, makar sa strane, deluju prilično iritirajuće i destruktivno po ambijent u timu. Uostalom, možda se samo slučajno tako poklopilo, ali jedina utakmica koju je Radnički dobio ove sezoe jeste ona koju je Ivanović presedeo na klupi.
Za Miloša Spasića delimično olakšavajuća okolnost jesu česte selidbe sa pozicije na poziciju – čas je u špicu, čas po krilu. Uživa(o je) ogromno poverenje svih trenera sa kojima je radio od dolaska u Radnički – od Sivića, preko Lemonisa, do Neđića – ali, sve kad se sabere, učinak od po dva gola i dve asistencije na poslednjih 30 nastupa zaista je ispod svakog nivoa i svih očekivanja.
Ima istine u Neđićevim rečima juče posle poraza od Mačve da je ovo još početak sezone i da ima vremena da se stvari poprave. Ali, još veća istina je da je prošla već petina osnovnog dela prvenstva, a Radnički je opet na dnu tabele i ponovo mora da gleda rivale u leđa, da juri zaostatak, da beži odande gde mu gori pod nogama. I tako već petu sezonu zaredom...