Zašto većina ne voli Arsenal?

Još 180 minuta fudbala i dve pobede dele Arsenal od osvajanja 14. titule prvaka Engleske, prve još od sezone 2003/2004. Tako malo nedostaje da Premijer liga prvi put posle osam sezona dobije prvaka koji nije Mančester Siti ili Liverpul, da se konačno napravi neka rokada na vrhu i da španski strateg Mikel Arteta tako na najbolji način zaokruži sedmogodišnji projekat. Za veliku proslavu u severnom delu Londona potrebno je da se savladaju Barnli (ponedeljak, 21) i Kristal Palas (nedelja, 17), jer u tom slučaju Tobdžije uopšte ni ne moraju da gledaju ka Sitijevim rezultatima. Pa posle toga na miru mogu da se spremaju za veliko finale Lige šampiona sa Pari Sen Žermenom u Budimpešti 30. maja.

Sve to zvuči lepo na papiru. Gotovo romantično, da bi se očekivalo da se i neutralni navijači raduju Arsenalovim uspesima. Međutim, ako je već tako – zašto će velika većina baš tih neutralnih večeras navijati za Barnli?

To jeste malo čudna društvena pojava. Uglavnom, kada je situacija da u nekoj ligi jedan klub dominira kao Mančester Siti u Engleskoj (šest titula u poslednjih osam godina) po prirodi stvari oni neutralni navijači krenu da se skupljaju oko kluba koji mu je najozbiljniji izazivač. Očekivalo bi se zato da Arsenal dobije sa svih strana veliku podršku u poslednjoj etapi trke, ali umesto toga društvene mreže su preplavljene “mimovima” i drugim pošalicama na račun Arsenala. Kao da se čitava fudbalska javnost skupila kako bi navijala protiv londonskog kluba.

Ako je internet donekle i kvarljiva roba, jer algoritmi često umeju da zavaraju pošto vam se serviraju samo one informacije koje ste prethodno istraživali, onda veliko istraživanje Atletika s polovine marta svakako moramo ozbiljno da shvatimo. Taj portal je sproveo anketu među navijačima ostalih 18 klubova Premijer lige, kada je postalo jasno da će Arsenal i Siti voditi trku za tron udvoje, kako bi videli za koga “neutralci” navijaju. Očekivali su većinsku podršku Tobdžijama, dobili su suštu suprotnost.

21.00: (1,10) Arsenal (9,50) Barnli (25,0)

Ako je donekle i očekivano da Arsenalovi gradski rivali Totenhem i Čelsi podrže Siti (91,8 odsto pristalica Pevaca i 84,8 odsto ljubitelja Plavaca glasalo za Građane), ostali su svakako bili iznenađenje. Siti je imao većinsku podršku 11 klubova, a čak i kod onih koji su se izjasnili za Arsenal (s izuzetkom Evertona, Mančester Junajteda i Sanderlenda) razlika je bila veoma mala.

Temom “zašto ljudi mrze Arsenal” pre nekoliko dana se bavio i britanski Gardijan. Londonski klub nije hiper-bogat, sa arapskim gazdama iza njega, ne krši pravila finansijskog fer-pleja već generalno beleži veći profit nego troškove. Mahom se oslanja na sopstvenu akademiju, pa je u polufinalu Lige šampiona protiv Atletika na terenu imao petoricu Engleza. Barem u svojoj otadžbini bi zbog tih reprezentativaca trebalo da ima veći broj navijača.

Međutim, svima nam je nekako prva asocijacija za Artetin Arsenal – dosadan fudbal. Borben, očigledno donosi rezultat, ali jednostavno na njegovim utakmicama za 90 minuta se desi premalo toga vrednog pamćenja. Pogotovo kada Arsenal rano dođe u vođstvo. Španski stručnjak to najviše voli, tada “zaključa” utakmicu i umrtvi ritam i protivnika. Isti princip ima i u derbijima i protiv slabijih ekipa.

U ovih 36 kola Arsenal je postigao 68 golova. Drugi je najefikasniji tim lige (Siti je dao 75), sa prosekom od 1,89 golova po meču. Na prvi pogled ne izgleda to toliko loše, ali ako se ne raspuca u preostala dva kola, a ostane prvi, biće jedan od šampiona sa najmanje datih golova od nastanka Premijer lige 1992. godine.

Navijači Arsenala (©AFP)

Negativni rekord drži Mančester Junajted, baš iz te prve sezone 1992/1993, koju je okončao sa 67 pogodaka. U novijoj prošlosti tako nešto je postalo nezamislivo na Britanskom ostrvu, pošto poređenja radi Liverpul je prošle sezone uzeo titulu sa 86 golova, Siti je 2023/2024. dao 96, godinu dana pre toga 94, a u sezoni 2021/20222 čak 99 pogodaka.

Poslednji put je Engleska imala šampiona sa manje od 80 datih golova u sezoni 2015/2016, kada je Lester napravio najveću senzaciju ovog veka i postao prvak ispred Arsenala i Totenhema. Lisice su tada dale 68 golova, što je donekle i bilo razumljivo jer objektivno to je bio i više nego limitiran tim. Fudbaleri poput Viktora Đekereša, Eberečija Ezea, Martina Zubamendija, Nonija Maduekea i ostalih na koje su Tobdžije letos potrošile 295.000.000 evra samo na obeštećenje nikako ne smeju da se stave u isti koš sa Lesterom.

Vratićemo se kasnije ponovo na Lisice...

Od ovih 86 golova čak 23 je Arsenal postigao posle prekida (ne računajući penale). Nedavno protiv Njukasla je izjednačio premijerligaški rekord Junajteda, star 13 godina. Samo po sebi, to što neko pridaje veliku pažnju pripremi izvođenja kornera i slobodnih udaraca ne bi smelo da odbija navijače, naprotiv, ali to šta Arsenal poslednjih godina radi generalno je naišlo na gađenje javnosti.

Već neko vreme Artetin tim eksploatiše rupu u sudijskom pravilniku, koji ne govori da je zabranjeno fudbalerima da svojim telom blokiraju protivničke golmane. Mnogo puta su se protivnici žalili, ponekad i bude dosuđen faul u napadu, ali jednostavno, Arsenalu su tome slične akcije previše puta prolazile da bi prošlo neopaženo.