Životna priča novog trenera Dinama: Antić ga odveo u Real i krio po hotelima, otkrio je Lukasa Pereza

Ljudima u Srbiji malo poznato ime. U stvari, pitanje je da li je iko i čuo za Igora Jovićevića pre no što ga je Dinamo imenovao za naslednika Nenada Bjelice na mestu šefa struke. A još su se više iznenadili kad su čuli da je sada 46-godišnji strateg profesionalnu igračku karijeru započeo u madridskom Realu. Ispostavilo se na kraju da to nije jedina Jovićevićeva “tajna”. Štaviše, njegov je život pun zanimljivih fudbalskih priča, počevši od one kako je uopšte stigao u Real...

“Imao sam 17 godina. Kasnije mi je Del Boske rekao da su me dugo pratili. Igrali smo Evropsko U17 prvenstvo, bili smo viceprvaci, a ja sam izabran za igrača turnira. Imao sam već neke ponude i bio sam u Veroni da finiširam transfer u taj klub. U hotelu sam i vidim grupu ljudi kako ulazi... Prepoznam Radomira Antića, nek počiva u miru. Bila je to Realova delegacija, igrali su tu na nekom turniru”, priseća se Jovićević u intervjuu za madridski As.

Nije dakle Real došao u Veronu po Jovićevića, ali...

“Poznavao sam Roberta Prosinečkog i malo porazgovarao sa njim, Antićem i potpredsednikom, gospodinom Zapatom. Predlože mi da se sa njima vratim u Španiju. Odem, odigrao sam nekoliko utakmica pod drugim imenom, skrivali su me inkognito u hotelu dok me jedan novinar nije otkrio... Na kraju sam potpisao na pet godina”, prepričava Jovićević neobičnu priču.

Međutim, ni tu nije kraj. Real je te 1991. platio 1.000.000 dolara zagrebačkom Dinamu za mladog Jovićevića. Ali je u ugovoru bila i klauzula po kojoj bi trebalo da doplati još 5.000.000 i podigne platu Jovićeviću ako dogura do prvog tima. Po Španiji se dugo spekulisalo da baš zbog toga hrvatski fudbaler uvek igrao za B tim. U najjačoj selekciji nije dobio šansu.

“Imao sam 17 godina, nisam ni znao šta piše u ugovoru. To je bio posao menadžera. Mada jesam na prijateljskim utakmicama igrao pod imenima kakva su Benito Floro ili Valdano. Već kad sam bio pred odlaskom saznao sam za tu klauzulu. Bila je to velika prepreka. Mada su bila i drugačija vremena. Tada su samo trojica stranaca mogla da igraju, a na mojoj poziciji tu su bili Hadži, pa Laudrupu...”

Ostao je ipak pune četiri godine Jovićević u B timu Reala. Bio je i svedok jedine utakmice legendarnog Raula u toj selekciji.

“Da, izgubili smo sa 1:2. Ali bio je toliko dobar da je odmah preskočio taj korak. Ima taj pobednički duh, videće se to i u njegovoj trenerskoj karijeri. Za njega su prepreke darovi, on s njima raste”, kaže Jovićević o sadašnjem treneru mladog Realovog tima.

Nije to neuobičajeno za Kraljevski klub. U mlađim Realovim kategorijama je trenersku karijeru počeo i čuveni Guti, još jedan Jovićevićev nekadašnji saigrač.

“I još jedan genije. On je fudbal video drugačije od ostali. Ta se crta vidi i sada kada je trener (u Almeriji, prim.aut). Dopada mi se i njegova ličnost, uvek ti u lice kaže šta misli. Volim do kod trenera. Uspeče i on i Raul”.

Nada se Jovićević da će uspeti i on na Maksimiru. Odrastao je kao navijač Modrih jer je pokojni otac Čedomir - inače sa Žabljaka u Crnoj Gori - za Dinamo odigrao 390 utakmica. Pride je bio i pomoćnik Rafaela Beniteza u mlađim kategorijama Reala.

“Kad sam došao u Madrid on je doveden da trenira i bio je pomoćnik Beniteza. Kad je ovaj kasnije otišao u Valjadolid poveo ga je sa sobom. Voleli su jedan dugoga”.

A baš je Čedomir Jovićević preporučio Benitezu da u Valjadolid iz Dinama dovede napadača Alena Peternaca, sada Igorovog pomoćnika na Maksimiru.

“Te godine je postigao 23 pogotka za Valjadolid. Sad smo venčani kumovi”.

Igračka karijera Igora Jovićevića nije tekla tako dobro. Igrao je solidno za Kastilju, a onda kreću problemi sa povredom ligamenata kolena, u to vreme zbog takvih su povreda karijere završavane. Igoru je trebalo tri godine da se vrati i više nikad nije bio isti igrač. Povredio se na utakmicu U21 reprezentacije protiv Ukrajine Andreja Ševčenka. U 13. minutu. Poslednja utakmica u sezoni koja je trebalo da bude njegova poslednja u Realu pošto je imao ponuda da ode iz B tima u neki prvoligaški klub i zaigra na velikoj sceni. Posle trogodišnje pauze to više nije bilo isto. Povratak u Zagreb, pa Jokohama, Gvarani, Mec, Šenjang, Karpati Lavov... Dobra strana svega toga je što je baš u Karpatima dobio šansu da započne trenersku karijeru. A tamo...

“Doveo sam Lukasa Pereza, tad je igrao za B tim Rajo Valjekana. Išao sam da ga gledam i rekao klubu da ga dovede. Posle je bio i u Arsenalu”, diči se Jovićević.

Nadaju se u Zagrebu da će takve izume imati i u Dinamu.

(Foto: ©Luka Stanzl/Pixsell)