Žule Stojković: Da nije bilo bolničkih kreveta na Zlatiboru ne bi bilo Zvezde u Evropi

Kada bi moglo da se uporedi ko je bolji ili ko je u svoju korist rešio dvomeč u Evropi - vaša ekipa ili ova današnja Zvezda?
"To su meni najlepši dani u fudbalu i tu ekipu, posebno iz prve godine, volim najviše od svega. Iskreno da ti kažem, mislim da bi ta naša ekipa pobedila. Moje iskreno mišljenje. Ne kažem da smo bili kvalitetniji, ali ta ekipa je imala nešto posebno. Evo, otkako sam otišao iz Zvezde nijedna ekipa posle nije imala to zvezdaštvo i tu neverovatnu energiju koju smo mi imali".

A pripremali ste se tokom leta na Zlatiboru u specifičnim, pomalo “sumnjivim” uslovima?
"Da, to su bili smeštaji iznad terena, studentski zapravo. Bili su tu studenti sa nama, došli ljudi da uživaju, pravili su žurke. Milijaš im je govorio: "Idite tamo, popijte pivo, dajte nam da spavamo, ujutru rano ustajemo". Bili su to pravi bolnički kreveti. Ali, iskreno mislim da nije bilo toga, ne bi bilo ni te hemije koja se već tada stvarala. Na Zlatiboru smo od tih novih igrača bili samo ja, Gobeljić i Vujadin. Bilo nas je tu sedmorica, ostalo su bili klinci - Račić, braća Ilić, Adžić, Joveljić. Neki stranci su kasnili, tako da je ekipa bila skroz izmešana u tom trenutku na Zlatiboru. Bukvalno smo se samo pripremali i čekali pojačanja".

Došao si tada iz teškog perioda u Minhenu.
"Bio sam u Minhenu, prvih šest meseci sam igrao, a onda se sve promenilo i sklonjen sam. Već u martu sam imao prvi kontakt sa Crvenom zvezdom. Kad se Milojević dogovorio oko dolaska, rekao mi je: "Znam da ne igraš, sve je okej, hoću te, znam te. Molim te, samo nemoj da mi dođeš na pripreme sa uvećanom kilažom". I naravno, ja se pojavljujem na pripremama sa četiri-pet kila viška! Kad me je video, uhvatio se za glavu. Odradim trening, obučem šuškavac i trčim svaki dan, dok nisam spustio kilažu. Tada nam je mnogo pomogao i Kosan (Milan Kosanović, prim. aut). Mislim da bez njega i njegovog čitanja protivnika ne bismo uspeli u kvalifikacijama. Na primer, protiv Krasnodara je bila njegova zamisao da Frimpong igra štopera, a on je tu utakmicu odigrao doktorski, bila mu je to utakmica života".

Revanš sa Krasnodarom Stojkoviću je ostao u lepšem sećanju od Salzburga i ulaska u Ligu šampiona?
"Da. Tamo u Rusiji smo odigrali dobru utakmicu, imali smo sreće kada onaj gol nije bio priznat i kada je ceo stadion počeo da slavi, a ja se drao Borjanu da samo ispucava loptu. A utakmica na Marakani... Kada smo izašli na stadion, ceo stadion je stajao i navijao 90 minuta! Imao sam osećaj da možemo da igramo dva dana bez prestanka i da ne bismo ispali od njih. Na kraju je i Borjan skinuo onaj udarac Grankvista. Zaslužili smo to, kroz šta smo sve prošli, protivnika po protivnika. Emocije su bile neverovatne, ceo stadion je plakao i radovao se".

Milojeviću je ta sezona takođe promenila život i karijeru. Neverovatan je način na koji je uspeo da priprema tu ekipu za sve izazove pred koje je nailazila.
“Miloje nas je od početka uveravao da ćemo ući u Evropu. Govorio je: "Vi možete da verujete ili ne verujete, ali mi prolazimo protivnika po protivniku". Pred svaku utakmicu nam je ponavljao da nemamo čega da se plašimo, da smo neverovatna ekipa, da imamo navijače iza sebe i to nas je dizalo. Imali smo karakter, ginuli smo jedan za drugog, palilo nas je i tako smo igrali. Što se mi ovako šalimo - na ‘Zvezda le’. Izlazimo na zagrevanje i ‘Zvezda le’".

Utakmice su bile ozbiljno pripremane.
"Naravno, Miloje je sa Kosanom znao taktički neverovatno da pripremi utakmicu. Znali smo šta ko radi, gde ko ide, nismo morali ni da gledamo, znao si otprilike ko je gde na terenu. A pogotovo u odbrani kad se branimo i to što smo ginuli jedan za drugog. Uvek smo svi stajali blizu, kompaktno, nismo imali probleme sem poslednjih 20 minuta protiv Sparte i u Krasnodaru".

Naredno leto, Salzburg kao poslednja prepreka do Lige šampiona, ta čuvena utakmica i invazija Zvezdinih navijača na Red Bul Arenu.
"Ta utakmica protiv Salzburga je sigurno najbolja gostujuća utakmica za Zvezdine navijače. Što se tiče igre u prvom poluvremenu, imali smo i sreće, mogli su da nam daju tri, četiri, možda i pet golova. Sa svih strana je samo zujalo. Mi na terenu se gledamo, ne znamo gde je problem, a oni ulaze iz šanse u šansu”. Bila je priča da se neko na klupi pokrio trenerkom i govorio: "Samo da ne primimo pet ili šest komada, nije loša ni Liga Evrope". “Da, to je bilo na klupi. A što je najgore, mi na terenu se gledamo i čekamo samo da se završi. I onda dolazi onaj prelomni trenutak, ona frka. Da, Pongračić, Pavkov i Nenad Krstičić. Svi smo tu uleteli da, da tako kažem, prelomimo utakmicu na frku".

Onaj pravi argentinski stil?
"Pa da, argentinski stil! Pogledao nas je Bog i sreća, i uspeli smo posle 26 godina da uđemo u Ligu šampiona".

Da li u fudbalu cilj opravdava sredstva, bez obzira na to šta će reći javnost? Kao što je pokušala Argentina u finalu Svetskog prvenstva ili kao što je vaša generacija uspela protiv Salcburga ili kasnije protiv Napolija na Marakani.
"Po meni opravdava. Videli smo da Argentinci ne mogu da igraju sa Špancima kroz posed, već su morali da sačekaju polukontru ili prekid. Taktički gledano, ako se trener odluči na takvu ideju, na tebi je da to ispoštuješ kao igrač. Na kraju utakmice se vidi da li je to donelo rezultat. Znam da je Pep Gvardiola trener, to ne bi izgledalo tako, ali da je neko drugi vodio nas protiv Napolija, da je možda bio Deki (Stanković, prim. aut) možda bi išao hrabrije, a mi smo igrali skroz drugačije i uzeli taj bod. Postoji sjajna anegdota za taj meč. Naš plan pre utakmice je bio da vidimo ko im je nepoznanica, odnosno najslabija karika. Mislili smo da je to Fabijan Ruiz i dogovor je bio da njega pritiskamo kad ima loptu. A on majstor za 90 minuta nijednu loptu nije izgubio. Nisi mogao ni da mu priđeš da mu je pipneš, a kamoli uzmeš".

U razgovoru za podkast “2x45” Filip Stojković se prisetio čuvenog “Pavkovdana” i jedne od najvećih pobeda Crvene zvezde u ovom veku, otkrivši šta je Milojević poručio ekipi na poluvremenu utakmice, kao i frke koja je nastala zbog fotografije “Gardista” kod Ajfelovog tornja. Stojković je bio u prilici da čuva Lorenca Insinjea, Sadija Manea i Kilijana Mbapea, ali je najveći utisak na njega ostavio Nejmar.
“Majstor! Igramo na Marakani, bilo hladno – on odvezane kopačke, duple čarape. Igra čovek sa odvezanim kopačkama 90 minuta. Pazi, ne u kopačkama bez pertli, nego u klasičnim koje moraš da zategneš. Posle te utakmice sam rekao, bila je ona debata koliko je plaćen, ako su ga platili 222 miliona, treba da ga plate 400 miliona! Potpuno si nemoćan protiv njega na terenu”.

Stojković je otkrio da li se u Zvezdinom dresu osećao zaštićeno od strane sudija, kao i ko je po njegovom mišljenju bio najznačajniji igrač te generacije Crvene zvezde, a potom se prisetio i trenutka kada je izgubio poverenje ljudi u klubu i kada mu je Vladan Milojević saopštio da više nije u prvom planu. Nezaobilazna tema je bio i Nemanja Radonjić, ali i odluka da zaigra za reprezentaciju Crne Gore. Takođe, prisetio se i trenutka iz perioda u Čukaričkom, kada je na adresu kluba sa Banovog brda stigla ponuda Partizana.
“Dok sam bio u Čukaričkom bilo je nekih kontakata, ali je predsednik Gale Obradović to odmah presekao rečima: "Ti si Zvezdino dete, ne dolazi u obzir da pređeš u Partizan i da ti ja plaćam obezbeđenje po gradu." To je direktno došlo do njega, on mi je saopštio to, nije se ni razmatralo”, poručio je između ostalog Stojković.

U najnovijoj epizodi podkasta 2x45 saznajte i šta je iskusni fudbaler odgovorio na pitanje - da li je sada lakše biti fudbaler u Srbiji nego pre 10 ili 15 godina kada je ulazio u prvi tim iz omladinaca? Izneo je i svoje predikcije po pitanju plasmana ekipa u Mozzart Bet Superligi ove sezone. Pogledajte najnoviju epizodu, a našim gledaocima zakazujemo novo druženje već za petak ujutru, kada ćemo emitovati specijal posvećen nastupima srpskih klubova u evropskim kvalifikacijama - Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine i Železničara.

Uživajte!