Žurka nikad jača – Zaklopača

Lepo vreme, pola pet popodne, malo i pirka… Obećava. Sudija proziva igrače iz prtokola, oni se javljaju i potvrđuju identitet. Pozdrav i zajednička fotografija ispred svalčionice za uspomenu i sećanje.

I može da krene.

Teren suv, nezaliven i neravan, više po meri domaćina. Nailazi i čovek sa korpom u kojoj je “sport za zube i melem za creva”. Mali fišek sa kikirikijem 200, veliki 300. Kolega Prelević uzima veliki, daje mu 500 uz ono njegovo ‘uredu je’.
“Hvala bato, da me krene. Još mi niko ništa nije kupio”.

Svi uslovi su tu da se prati utakmica. Počelo je dobrim centaršutom Petkovića i skokom Perendije. Pored gola… Marković je ušao jače u duel i počinje meškoljenje i gunđanje u publici. Počinje i psihološki rad.
“Ne zna Lola, ne zna gde je konja vezao”, dobacuju prekaljeni provokatori.

A Lola deluje najbolje. Najzategnutije i najsvežije. Lopta najviše kod njega, ali nema baš neka rešenja. Zaklopača je iskusno stala u blok i ne dozvoljava Radu da veći posed konkretizuje kroz šanse. Probao je Kaluđerović glavom posle kornera Brane Miloševića, ali pored.

Aleksa Cvetković se kao najsitureniji vratio duboko na svoju polovinu u prvu liniju odbrane i nezadovoljan je jer Rad sve više pritiska.
“Igramo ko p…e!”, nezadovoljno komentariše, ali stiže odgovor od kapitena Laze koji mu je odmah iza leđa:
“Ne igramo brate, svi daju od sebe, ne s..i i igraj”.

Zaklopača odoleva, Rad nadire. I onda dugačak prekid sredinom poluvremena. Golman Stefan Krstić je krenuo na loptu, pokupio je, ali je krenuo i Marković i usledio je žestok sudar glava, Stefan leži obliven krvlju i kroz koji minut mora da napusti igru. Težak udarac za Zaklopaču, nenadano u igru mora Nemanja Smiljanić. Debeljuškasti tip na kojem su se dobro zategli dres i šorts. Pred pucanjem. Ne obećava na prvi pogled. Ali, kako prvi pogled moža da zavara… Oh, kako!

Domaća publika je nezadovoljna grubljom igrom gostiju. Tačno se vide te stotine profesionalnih bitaka. Znaju veterani kako i kad treba da uđu jače i udare na granici faula. I ono kad sudija ne vidi.
“Ma ubi nam golmana kao zeca i ni faul ne sviraju. Šta misliš, da bi Stefan izašao, da je mogao da nastavi?”, komentariše ljutiti domaći navijač.

Stefanu je zaustavljeno krvarenje i vraća se među navijače da bodri drugare do kraja, a u nastavku smo gledali “one man show” u izvođenju njegove zamene Nemanje Smiljanića.

Preti i Zaklopača. Istrčao je Radov golman da izbije loptu i ostavi prazan gol, a Ivan Đorđević je probao lobom koji je završio tik iznad prečke. Nije ni Zaklopača naivna…

Posle profesionalnog faula Miloševića i seče kontre, Lola Smiljanić je iskusno šutirao nakon sudijskog zvižduka i nabio loptu u kasjije. Provukao se bez žutog…
“Idi sad u voćnjak po nju. Ako te nije sramota”, dobacuju mu domaći sa tribina, aludirajući na čuvenu izjavu posle derbija.

Poluvreme se bliži kraju, Zaklopača je uspela da dođe do kiseonika i da uspostavi kakvu takvu ravnotežu, ali je organizovana odbrana i dalje prioritet ekipe Zorana Smiljkića. I tek što je sudija dunuo za odlazak na pauzu, kreće velika gužva na centru. Neko je tu nekog udario ili odgurnuo na kvarno, dvojica domaćih leže na travi, deluje da je Perendija u centru freke, svi igrači oba tima su pritrčali i posle par minuta se smirilo. Ali, ne i na tribinama.

Dok su gosti ulazili u svlačionice, neki malo žešći domaći likovi se zaleću da prete i psuju. Dolazi i policija i staje u kordončić, neki Radovi igrači pokušavaju da smire situaciju. Bilo je galame, ali na njoj se sve i završilo. Junajted Forsi su srećom bili daleko… Nija ona ograda baš toliko loša ideja.

Nekim Radovim igračima je duša u nosu, jedva su dočekali pauzu. Usput se komentariše da Brana Milošević mora da stigne do 19.00 u Beograd na utakmicu IMT – Radnički. U tom trenutku je već prošlo pola šest. Zaposlen je kao skaut Radničkog, mora čovek… Zato gosti i žure sa povratkom na teren nakon što su se osvežili.

Mnogo bolji fudbal i zanimljiviju utakmicu je donelo drugo poluvreme. Počelo je bombom Cvetkovića koju je Radov golman jedva ukrotio. Sada Rad napada na onaj gol koji je u hladovini, a ona očigledno odgovara debeljuškastom Smiljaniću jer brani moguće i nemoguće. Skida zicere Miloševiću, Markoviću i ostalima. Izrasta u apsolutnog junaka utakmice.

Na tribinama je sve uzavrelije, komentari sve duhovitiji. Dobijamo odgovor i na revolucionarnu ideju Branka Radujka da se na stadionima u Srbiji počne sa točenjem piva. Ideja je već odavno u praksi na malim terenima… Ne mora ni da se toči, poteže se iz flaše ili limenke. Kolateralna šteta je linijski sudija, koja je u ovom slučaju žena, pa doleću i neki komentari koji nisu za objavljivanje.

Zamera joj i Nikola Petković koji pasivno agresivnim pogledom i širenjem ruku protestuje što mu nije svirala faul posle jednog duela u kojem je ostao na travi.
“Ajde bre, pocep’o te ko svinja masan džak, pusti devojku, igraj fudbal”, dobacuju mu naslonjeni na ogradu kojima se kriterijum promenio, pa im žena mahač sad odgovara.

Rad opet nadire, Kaluđerović vreba između domaćih štopera, sa klupe ulaze i ostali aduti poput Volkova i Pajovića, ali golman domaćih pravi čuda. Cvetković je na drugoj strani popustio zicer u situaciji jedan na jedan i poslao loptu preko gola.
“Pa mogao si da ga pitaš u koju će stranu”, glasno negoduje domaći navijač.

Meč ulazi u poslednju četvrtinu, a na terenu većina aktera diše na škrge. Teška i beskompromisna borba je isisala snagu fudbalerima. Jedino ne staje domaći kapiten Laza. Najniži na terenu, ali kao da je na struju. Sve stiže. Ako ovako radi i moleraj, uzeću mu broj da me razni šalabajzeri i nemajstori ne zavlače danima.

Utihnuli su čak i Forsi. Niko više ne očekuje gol, samo se čuju mala deca iza gola:
“Ajmo Plavi”, kao odgovor pesmi Radovih navijača koji su grmeli većinu meča. Među njima i bivši Radovi igrači Nenad Tomović i Filip Kasalica.

Zakuvalo se dobro na terenu, nedostatak snage unosi i frustracije pa je svaki duel na ivici. Sa tribina se sve češće čuju povici: “Sviraj kraj”, što dodatno nabija tenziju domaćima koji se grčevito brane i traže pogledom glavnog sudiju.

I odbranili su se. Čuje se poslednji zvižduk. Golovi nisu viđeni. Možda i najpošteniji ishod iako je Rad bio bolji. Bez obzira na nepopularan rezultat, deluje da niko nije zažalio što je došao na stadion. Mi nismo svakako.
“Smilja (Zoran Smiljkić, trener domaćih) doktorirao. Može Piksi slobodno u Arabiju, Smilja bi to bolje od njega vodio”, kaže nam stariji gospodin u Zvezdinom kačketu koji je bio među najraspoloženijima sa komentarima tokom meča.

Reče nam da se preziva Savić, da 40 godina prodaje voće na banjičkoj pijaci i da mu je milo što je sada i on njih ugostio. Uz poziv Savezu da razmisle o kombinaciji Piksi – Smilja.

Na terenu su mnogi jedva dočekali poslednji zvižduk. Vidi se da su jedva izgurali ovo danas. Ruka ruci, sportski pozdrav i zajedno do svlačionica. Kapiten Laza ulazi u Radovu i poziva rivale na hladno pivo kod njih.

Tako to treba. To je fudbal sakriven ispod radara i u kojem samo retki znaju da uživaju.
“Odlična utakmica”, neironično kaže jedan od navijača koji je ovakvih verovatno pogledao na stotine.

Prelević i ja se zgledasmo, zamslismo se kako nam više ne valja ni Bornmut, ni Lacio, ni Atletiko, ni ko zna ko sve, kako je sve teže gledati fudbal na TV i kako smo postali razmaženi. A ovaj čovek mrtav zadovoljan na 0:0 u meču Zaklopače i Rada. Zavidimo mu.

Savić nas ispraća ka kolima uz ono čuveno:
“Beograđani… Znaš kako kaže Raka u Rodama. Nas seljake svi… Da ne kažem šta. Ne zamerite ako šta nije valjalo”.

Znamo kako kaže Raka i znamo da nam je bilo super u Zaklopači.