Zvezdin dan najveće sreće dok Kolo Kolo preživljava najcrnje trenutke u istoriji! Ali vratio se Mago... (VIDEO)

Za svakog navijača Crvene zvezde je 8. decembar datum najlepših sećanja i najveće sreće. Tog datuma 1991. godine se Crvena zvezda popela na krov planete u Tokiju i postala prvak sveta. Sa 3:0 je savladan čileanski Kolo Kolo koji danas preživljava najteže trenutke u klupskoj istoriji...

„Los Albos“ (Beli), „Eternal campeon“ (Večni šampion) i „El Popular“ (Popularni) su neki od nadimaka velikana iz Santjago de Čilea. Ali najpriznatiji od svih je „Cacique“ (u našem izgovoru „Kasike“). To je naziv koji su španski konkvistadori davali poglavicama indijanskih plemena u Južnoj Americi koja su kolonizovali. „Kasike“ je bio šef sela, naroda, lider, poglavar... I predstavlja onog Indijanca na grbu Kolo Kola. Taj poglavica je bio mitski junak po imenu Kolokolo iz Mapuče naroda. Neka verzija njihovog Marka Kraljevića. Njihov Robin Hud ili Viljem Tel. Poznat po inteligenciji i veštini ratovanja protiv Španaca, Kolokolo je ušao u istoriju čileanskog naroda, pa je onda i očekivano što se najveći klub zove po njemu. Samo što je ime podeljeno u dve reči.

Kolo Kolo je izrastao u najpopularniji klub u Čileu. Jedini je u zemlji koji nikada nije ispao iz prve lige. Ali i ta tradicija bi mogla da sruši ove sezone. Kolo Kolo je poslednji na tabeli u tamošnjem šampionatu i 13. kola do kraja ozbiljno strepi od ispadanja i najveće bruke u klupskoj istoriji.

To finale sa Crvenom zvezdom je do dana današnjeg ostalo živa rana na srcima navijača Kolo Kola. Pola godine ranije su postali prvi čileanski tim koji je osvojio Kopa Libertadores savladavši Boku Juniors u polufinalu i Olimpiju Asunsion u finalu. Nikada pre i posle neki čileanski klub nije postao prvak Južne Amerike. Bilo ih je pre toga da su stizali do finala (Kobreloa dva puta, Union Espanjola jednom, a i Kolo Kolo pre toga je imao jedno izgubljeno finale), a posle toga je i ljuti gradski rival Univerzidad Katolika stigao do finala Kopa Libertadores 1993. godine. Koliko se zvezdaši ponose Barijem, toliko je ta titula iz 1991. velika za navijače Kolo Kola.

Kažu svedoci da će vam u zvaničnom muzeju Kolo Kola sa gunđanjem odgovoriti na pomen tog finala sa Crvenom zvezdom iz 1991. godine. Rekviziti i utešni „tanjir“ koje su dobili posle finala u Tokiju stoje tamo u nekom ćošku muzeja. Kao da žele da sakriju uspomenu na tu utakmicu. Razumljivo, poraze u sportu ne treba slaviti. Južnoamerikanci su takvi i ne priznaju ništa osim pobede.

Većina najboljih čileanskih fudbalera svih vremena je igrala za Kolo Kolo. Istorijski idoli navijača su bili Francisko „Čamako“ Valdes i „Kralj peterca“ Karlos Kašelji. Kao u Zvezdi Mitić, Šekularac, Džajić... Spadaju u pet najboljih čileanskih igrača u istoriji. I skoro cele karijere su posvetili Kolo Kolu. A u najvećem klubu je karijeru završio i najbolji čileanski fudbaler svih vremena Elijas Figeroa. Kao i legendarni Ivan Zamorano koji takođe spada u pet ili šest najboljih u istoriji. I najveće čileanske zvezde u ovom veku Aleksis Sančez i Arturo Vidal su lansirani iz Kolo Kola. U onoj generaciji koja je igrala protiv Zvezde nisu bili neki veliki idoli, ali jesu odlični igrači poput Morona, Pizara ili Bartićota. Hrvatski stručnjak Mirko Jozić je tada stvorio tim u kojem pojedinci nisu iskakali i koji je ujedao da dođe do pobede. Ta strategija mu protiv Zvezde nije upalila osim što su uspeli da isprvociraju Dejana Savićevića, ali Zvezda je i bez najboljeg igrača očitala lekciju Čileancima.

Nastavio je „Kasike“ da piše istoriju i posle Tokija. Osvajao je trofeje redovno u domaćem prvenstvu i sa 32 titule prvaka Čilea je ubedljivo najtrofejniji u zemlji. Gradski rivali Univerzidad de Čile i Univerzidad Katolika imaju 18, odnosno 14. Skoro polovina tih titula Kolo Kola je osvojena posle 1991. godine, a poslednja je stigla 2017. godine.

Bilo je tu i teških momenata. Kolo Kolo je 2002. godine bio na rubu bankrota. Postojala je realna mogućnost da se ugasi. Ali veliki ne umiru. Nađu snagu kada je najteže i Kolo Kolo je sa 14 igrača iz svoje omladinske škole (od ukupno 21 koliko su uspeli da skrpe) postao prvak Čilea! Sa klupe ih je predvodio „Kajzer“ Pizaro koji je igrao u onom finalu protiv Zvezde, a do titule ih je nosila ludačka energija navijača koji su zapeli da do titule izguraju mladu ekipu kojoj je predviđan debakl. Kažu da se stadion Monumental tresao u finalu protiv Katolike...

Eto, to je veličina Kola Kola u Čileu i Južnoj Americi.

I onda dođu u situaciju da su poslednji na tabeli i da im preti ispadanje?!

To je scenario koji skoro pola Čilea ne želi ni da zamisli (procena je da tamo 43 odsto ljubitelja fudbala navija za Kolo Kolo) dok preostala polovina mašta o tome da vidi „Kasike“ na kolenima, poniženog i osramoćenog.

Pred Kolom Kolom je trenutno 13 finala. Prvo već večeras protiv La Serene koja je pretposlednja na tabeli sa tri boda više. Pobeda bi mnogo značila, poraz bi iskopao još dublju jamu.

Najveći problem za Kolo Kolo je što će u preostalom delu sezone biti lišen usluga Estebana Paredesa, hodajuće legende i idola navijača. Nešto poput Saše Ilića u Partizanu. Paredes ima 40 godina, nadimak Tenk i najbolji je napadač u čileanskom fudbalu u ovom veku. Postao je najbolji strelac u istoriji Kolo Kola, najbolji strelac u istoriji čileanske lige i najefikasniji Čileanac u Kopa Libertadores. Pokupio je sve moguće individualne nagrade u tamošnjem fudbalu i gomilu timskih trofeja za nešto više od decenije igranja u Kolo Kolu. Nekoliko sezona je proveo u Meksiku gde je igrao za milionske ugovore, Evropa ga nikad nije zanimala i poslednjih šest godina je najbolji igrač Kolo Kola.

Postizao je ključne golove u finalima, postizao je prelepe golove i kako je stario , tako je sve više uživao u igri. Iako je ušao u pet deceniju, i dalje je strah i trepet za golmane. Poput Zlatana Ibrahimovića je čudesnim golovima bacao navijače u trans kada su mislili da je gotov. Pogledajte samo ovih 10 najboljih od kojih su neki rangirani po važnosti jer su u derbijima i finalima donosili trofeje.

Kakva je ikona u 41. godini, najbolje govori to što mu je Najki pre par dana povređenom ponudio novi sponzorski ugovor vredan 1.000.000 dolara za dve godine. Čoveku koji je ušao u petu deceniju života?! Nevezano za to da li će prekinuti ili nastaviti karijeru. Uz uslov da Najki napravi specijalnu liniju dresova kada kucne čas za Paredesov oproštajni meč na kojem će biti mnoge zvezde južnoameričkog fudbala.

Nažalost, Paredes je nedavno doživeo tešku povredu stopala u sudaru sa protivničkim golmanom, morao je na operaciju, čeka ga tromesečna pauza ali je obećao da će se vratiti na teren. Bilo to u prvoj ili drugoj ligi...

Tugu u srcima navijača Kolo Kola zbog Paredesove povrede je donekle razvejao povratak drugog idola.

Valdivija.

Kako ta reč zvuči pitko i ljubavno na usnama čileanskih navijača. Kako im oči zacakle kada kažu „Valdivijaaa“.

Imao sam priliku da mi očitaju lekciju o Valdiviji na Mundijalu u Brazilu 2014. kada sam ih pitao ko je popularniji: Sančez ili Vidal?

„Ni jedan, ni drugi. Valdivija je naš Mesi i naš Nejmar. Mago (Mađioničar op.aa). Ne mora da znači da igrač nije vrhunski ako ne igra u evropskim klubovima. Bio je fantastičan u Kolo Kolu. On je Bog u Rio de Žanieru. Tamo je najbolji igrač i idol navijača Palmeirasa. Kažu da zarađuje pet miliona dolara godišnje. Ne tako davno im je doneo titulu prvaka Brazila. Videćete kad počne da radi ’vakuo’ driblinge. To je njegov zaštitni znak kojim sramoti i izluđuje protivnike. Zato ga često i tuku. Taj potez niko ne radi kao Mago. Nije baš disciplinovan tip. Izbacivali su ga iz reprezentacije zbog alkohola, svađao se sa trenerima i u klubu i u nacionalnom timu. Ume burno da reaguje kada ga trener zameni. Zato ima i nadimak El Loko (Ludak). U Brazilu je čak bio i kidnapovan zajedno sa ženom. Optužuju ga i da je prljav igrač jer glumi i provocira, ali mora da se zaštiti kada ga stalno biju po nogama“, pričali su mi čileanski navijači u Riju i urezali mi Valdiviju u mozak.

To je bilo davno. Horhe „El Mago“ Valdivija danas ima 37 godina i na zalasku je karijere. U Kolo Kolo se vratio pre nekoliko dana i oduševio navijače što je pristao da dođe u takvim trenucima. Ali to je veličina igrača. To su pravi idoli. Dela, a ne prazni reči, busanje u grudi i statusi po društvenim mrežama. U Zvezdi su to jedino uradili Dejan Savićević i Nenad Milijaš kada su mogli da igraju negde drugo za više para. Ali su hteli u nazad u svoju Zvezdu. I brzo im je to zaboravljeno, ali takav smo narod.

Valdivija je taj u Kolo Kolu.

Ponikao je u Kolo Kolo, probao kratko u Evropi sa neuspešnim izletima u Servet i Rajo Valjekano, da bi zvezdane trenutke doživeo u brazilskom gigantu Palmeirasu za koji je u dva mandata igrao šest godina. Išao je po pare kod Arapa (zato se tamo samo i ide, nikakvi „novi izazovi“ i bakrači) i jedva čekao da pobegne kući kada ih je uzeo. Vratio se 2017. na dve sezone u Kolo Kolo, osvojio titulu i potom opet otišao u Meksiko kada mu je zafalilo para. Sada je opet tu kada je Kolo Kolu najteže.

Trener ga je za večeras po prvi put uvrstio na spisak igrača i nema šanse da mu ne zaigra. Previše toga je na kocki da odmah ne bi počeo da koristi kvalitete atipičnog majstora. A Valdivija to jeste.

On verovatno ne bi mogao u Evropi da igra taj svoj fudbal prepun viceva, driblinga, podvala i čarolija. Ali u Južnoj Americi može i ume. Kako se njemu lopta lepi za nogu i kako je miluje...

„Ma ovo je prelepo. Neka Mago igra samo pola od onoga što je nekad igrao i biće dobro. Nemamo kreativca u timu jer je Mati Fernandez stalno povređen i ne može da sastavi 90 minuta. Nadam se da će Valdivija da oživi ovu mrtvu ekipu zbog koje pati pola države. A kada ga spasi, onda da radi metla! Gomila ljudi koji vode Kolo Kolo ne zaslužuju da budu tu. Pa Valdiviju su vratili zbog peticije običnog naroda, a ne što su oni to želeli. Boje ga se. Kakva je sve on sranja pričao o njima, i opet su pristali da gutaju knedle samo da se vrati i da ih spasi“, rekao je jedna od najvećih klupskih legendi Karlos Kašelji.

Valdivija je stigao u Kolo Kolo pre šest dana. Nespreman i zapušten jer je poslednji meč odigrao pre mesec dana. Ipak, trener je rešio da ga večeras stavi u ekipu jer mu nema druge. Uostalom, Valdivija nikada u karijeri i nije bio spreman. Samo je umeo da igra fudbal...

Armija navijača će gledati u njega kao u boga. On je njihov Mago. Kao što zvezdaše prođu žmarci kada njihov „Magiko“ Katai primi loptu. To su ti igrači koji magnetski privlače loptu i poglede navijača. Oni zbog kojih se vrpoljite dok sedite i čekate trenutak šta će novo da smisle, pa da ustanete...

I na kraju, tu je još jedna sudbinska veza Kolo Kola i Crvene zvezde. Večeras će uz Valdiviju zaigrati i jedan bivši igrač srpskog kluba. Ne toliko „magičan“...

Pablo Mouče od prošle godine nosi dres Kolo Kola. Naravno, daleko je od onog igrača iz Boke, ali nije baš ni onako loš kao u Zvezdi. Dao je pet golova i upisao osam asistencija na 25 mečeva. Svaka pomoć je dobrodošla, pa i njegova.

Kolo Kolo počinje borbu za goli život. Od večeras. Na dan kada je upisao najbolniji poraz u klupskoj istoriji. Možda je u nekom drevnom indijanskom kalendaru zapisano da ovaj 8. decembar donese radost, a ne tugu i da se zvezde poklope.