Zvezdina konstrukcija: Formirani tandemi, bekovski par, napadački trio i dvojac koji rešava utakmice

Povratak nekolicine povređenih igrača ne samo da je olakšao posao Vladanu Milojeviću i njegovom stručnom štabu u pravljenju strategije za istorijski meč sa Štutgartom, već je vrlo jasno pokazao kolikim potencijalom i kvalitetom raspolaže Crvena zvezda u ovoj sezoni, ali i kako može da izgleda tim srpskog šampiona kada se svaki igrač nalazi na svom prirodnom mestu. Čini se da je okršaj sa Švabama jasno iskristalisao i uloge u timu, ali ne samo one koje se tiču startnih 11, jer je tu borba uvek otvorena, već i onih igrača koji su u stanju da sa klupe za rezervene igrače budu odlučujući faktor utakmice. Ovoga puta u toj ulozi su bili Nemanja Radonjić i Mirko Ivanić.

Povratkom u Ognjena Mimovića, uz izostanak takmičarskog ritma, koji je i te kako bio upadljiv na početku utakmice, vrlo se jasno videlo koliko je ovaj Milojevićev tim bio hendikepiran činjenicom što nema adekvatnu alternativu na desnom beku. Sa Mimovićem i Seolom Zvezda je dobila bekovski par koji je u stanju da ponavlja na protivničkoj polovini i zajedno sa krilima vrši pritisak rivala preko bokova. Mimovićev poseban kvalitet je to što ima osećaj da krene u sredinu, izađe iz šablona i napravi prevagu u samoj završnici akcije. Baš to je učinio u kod gola Radeta Krunića, kada je iz sredine ušao do vrha peterca, odvukao štopera Štutgarta, omogućio Kruniću da bude sam na sedam metara od protivničkog gola i donese preokret Crvenoj zvezdi već u 31. minutu utakmice.

Ono što se od početka sezone u Ligi šampiona nije menjalo to je defanzivni tandem Spajić - Điga, koji je baš protiv nemačkog šampiona, zajedno sa ostatkom ekipe, doživeo svoj vrhunac. Ipak, deluje da je ključni faktor Zvezdine dobijene bitke sa Švabama bio dvojac vezista, Krunić - Elšnik, koji se fenomenalno dopunjavao i sarađivao u manevru. Igrači sa sredine terena bili su u konstatnoj komunikaciji, ne samo među sobom, već i sa ostatkom tima. Usmeravali su i bočne igrače i mladog Andriju Maksimovića ispred sebe, vodili su računa da nijednog trenutka ne dođe do nekontrolisanog izletanja i da leđa najbližeg saigrača uvek budu pokrivena. Dobro su vršili pritisak na drugu loptu i odradili mnogo nevidljivog i prljavog posla. Na kraju, za sve to su nagrađeni golovima i asistencijama, a Krunić se na kraju našao i u timu kola elitnog takmičenja.

©FK Crvena zvezda

Vladan Milojević je dosta menjao kada je u pitanju napadački trio ove sezone. Krenulo se sa Pumom i Milsonom na bokovima, u jednom trenutku je Šerifa u samom špicu napada zamenio Bruno Duarte, a na kraju su došli Silas i Radonjić. Jednom je bio potreban period adaptacije, a drugom da se fizički spremi kako bi bio u stanju da iskaže svoje vanserijske mogućnosti na način na koji je to učinio u sredu uveče. Čini se da je i meč sa Štutgartom jasno iskristalisao startni napadački trio Silas - Šefif - Milson. Senegalski napadač je još ranije zacementirao svoje mesto, pa nije bilo dileme da li će biti u timu bez obzira što je uoči utakmice imao temperaturu, a Silas i Milson su konačno došli do nivoa na kom se očekivalo da će biti, nakon što su istrpeli opravdane kritike zvezdaške javnosti.

Igrač na pozajmici iz Štutgarta samopouzdanje je kupio u utakmici sa Barselonom, a u 12. minutu meča sa Švabama na delu je demonstrirao snagu i dužinu koraka o kojima su pričali svi koji su bili u prilici da ga gledaju proteklih godina u Bundesligi. Na centru terena je bukvalno pregazio Enca Milota, došao do lopte i onda za tri sekunde ušao u gol šansu i matirao Aleksandera Nibela.

Italijanska škola raštimovala nemačku disciplinu

Zvezdo, mesto ti je u Ligi šampiona!

Odjek iza juga Marakane: Dugoročni plan je da Zvezdina deca čine 40 odsto prvog tima

Milson je u dosadašnjem toku sezone, bez obzira na dva postignuta gola u elitnom takmičenju, nekako delovao nedorečeno na terenu, a posebno onda kada se nalazio u startnoj postavi. Ipak, protiv Štutgarta je potpuno promenio sliku i pokazao da mu je tu i mesto. Pravio je dosta komplikacija odbrani rivala, a onda početkom drugog poluvremena oduševio načinom na koji je povukao kontranapad crveno-belih. Prvo je kretnjama napravio velike probleme svojim čuvarima, a onda je nesebično uposlio Silasa. Ipak, reprezentativac Demokratske Republike Kongo se okliznuo, pa nije uspeo na pravi način da završi akciju.

Iz ogromnih problema sa povredama, Crvena zvezda i Vladan Milojević su izvukli ogroman benefit - Andriju Maksimovića. Mladom vezisti se otvorilo mesto u startnoj postavi izostankom Mirka Ivanića, u prethodna dva meseca je ispunio sve dečačke snove - igrao u Ligi šampiona, u večitom derbiju i zaigrao za reprezentaciju Srbije. A što se tiče Crvene zvezde i Vladana Milojevića, Ivanić je dobio ozbiljnu alternativu na mestu iza najisturenijih igrača. Fenomenalnom vezisti iz Bačkog Jarka bilo je potrebno svega nekoliko minuta ili bolje reći nekoliko kontakata sa loptom da podseti zbog čega ga mnogi, godinama unazad, smatraju najboljim igračem ovog tima. Ne samo da je demonstrirao vrhunski kvalitet, već i vanserijsku inteligenciju načinom na koji se ušunjao na drugu stativu iza leđa svojih čuvara i iskoristio perfektan centaršut Timija Maks Elšnika.

Kvalitet jednog tima se pre svega ogleda kroz činjenicu na koji je način u stanju da promeni ili produži utakmicu ulascima sa klupe, a Zvezdina klupa je protiv Štutgarta bila ta koja je prelomila pitanje pobednika na stadionu Rajko Mitić. Ivanić je prvi ušao na teren, a nakon trećeg gola Milojević je u pravom trenutku ubrizgao dodatnu energiju svom timu uvođenjem Radonjića i Duartea. O povratniku u Zvezdine redove i načinu na koji je uveličao spektakularno veče na Marakani već se pričalo, ali je nekako u senci ostao i doprinos brazilskog napadača. Duarte igri srpskog šampiona doneo dodatan kvalitet, u završnici utakmice je bio dragoceniji od Šerifa zbog igre u tranziciji, a kod petog gola je upravo bio taj koji je na levom krilom povukao akciju, doneo loptu u samu završnicu, a onda nesebično dodao loptu do Elšnika, koji ju je samo odložio za Radonjića.

Milojević se nakon ozbiljnih problema sa sklapanjem tima sada nalazi na slatkim mukama, jer ne samo da ima formiranu startnu postavu, već su tu i alternative koje silno žele da ugrabe svoju šansu. U Milanu bi trebalo očekivati povratak Mirka Ivanića od prvog minuta, a da Maksimović bude taj koji će sa klupe vrebati nove minute u elitnom takmičenju. Napadački trio u ovom trenutku deluje sigurno, ali će Radonjić i Duarte biti spremni da iskoriste svaki njihov pad u igri i eventualnu oscilaciju, da ih istisnu iz tima. Ne sme se zanemariti ni doprinos Gelora Kange, koji je u poslednjih 15 minuta utakmice stao na loptu i svojom sigurnošću i tačnim paosvima omogućio ekipi da nastavi da igra u željenom ritmu i vreba priliku da iz kontranapada zada još jedan udarac poljuljanoj ekipi Sebastijana Henesa.