Sani gradi carstvo u Rusiji, ali anegdote sa Atamanom ne blede: J*bote, zar ponovo Kranjska Gora

Napravio je Bećirović neke veoma velike transfere tokom leta i uspeo u Zenit da dovede pojedine evroligaške igrače, među kojima se najviše ističe ime doskorašnjeg člana milanske Olimpije Nenada Dimitrijevića kojeg su brojni mediji dovodili u vezu sa Partizan Mozzart Betom.
"Znate kako razmišljam, odnosno da košarka ide u tom pravcu da bekovi ne mogu biti samo organizatori, već i skoreri. Moja prva stvar posle razgovora sa trenerom bila je ta da ambiciozan klub, kakav je Zenit, mora dovesti igrače koji su evroligaški nivo, kako bi mogli da jurimo rezultat. Kod Nenada Dimitrijevića je presudilo to što najbolje zna rusku ligu, što je bio i MVP, plus ga ja poznajem i lično. Jedini problem kod njega je bio taj što je on jako želeo u Evroligu i nije Partizan bio jedini, već je bilo tu dosta klubova koji su bili zainteresovani za njega. Međutim, meni i treneru je on bio prvi pik, uz Frejzera oko kojih ćemo graditi igru. Mislim da još uvek imamo kratku rotaciju i već sad se vidi razlika između igrača koji će biti nosioci i sa loptom u rukama u odnosu na one druge, ali nam je takav sistem. Mislim da i svi ovi evroligaški timovi slično razmišljaju i na taj način sklapaju timove jer danas bez igrača koji ne može u isto vreme da kreira i pogađa je skoro nemoguće igrati na vrhunskom nivou".

Jasno je da Zenit, kao i ostali ruski klubovi, iz dobro poznatog razloga ne može da ponudi igračima kao argument takmičenje u Evroligi, ali je Bećirović našao način da ih ubedi da obuku plavi dres.
"Po prirodi sam dosta pozitivan i nikad ne vidim negativne stvari i uvek gledam sve na taj način. Međutim, ovde sam se našao u zahtevnijoj situaciji. Slično je bilo sa Cedevita Olimpijom jer niko nije verovao u taj projekat, a kasnije smo uspeli da nagovorimo dobre igrače da dođu u tu sredinu. Bilo je tako i u Panatianikosu, gde sam došao posle loše sezone, potpisali smo 12 igrača, niko nije verovao, ali znamo šta se desilo. Sada sam u Zenitu, gde je malo veći problem, ali sa tom idejom i načinom rada koji želim da se stvori i da svi budemo kao porodica u kojoj može da se veruje na reč. Opet kažem, imali smo dosta sreće da pristanu Neno, Livaj Rendolf, Robertson i igrači koji su igrali Evroligu, kao i to da uvide koje su naše ambicije u naredne dve-tri godine".

Foto: VTB liga

Spekuliše se i nagađa da CSKA i Zenit imaju budžete u rangu najjačih evroligaških klubova, ali nekadašnji operativac Panatinaikosa demantuje te navode.
"Ovo što se sada radi u Evroligi, ti budžeti idu u neke druge dimenzije. Mi nismo ni blizu tom nekom vrhu, ali mislim da bi mogli sa budžetom da uđemo na mala vrata timova koji su na nižem nivou. Ipak, to je za VTB ligu jako dobar budžet i to je omogućilo da se dovedu neki igrači i to na jako dobre ugovore. Iskaču ova četiri kluba (Zenit, CSKA, Lokomotiva i UNIKS), ali ovo što sam uspeo da vidim jeste da je VTB liga izuzetno fizička liga, da svi domaći igrači imaju jako dobre atletske sposobnosti, da se igra dosta fizički, kao i to da sudije i liga dozvoljavaju kontakt. Mislim da će nam za nove igrače biti najvažnije da se naviknu na čvršću ligu jer takmičenja iz kojih su oni došli dozvoljavaju ipak da se više trči, a ovde je sve to u nekom kontaktu, kao recimo ABA ili grčka liga. Odigrali smo nekoliko prijateljskih utakmica i ono što smo odigrali sa ruskim protivnicima videlo se odmah da je fizika i da hoće da se pobiju".

Ipak, cela košarkaška Evropa ima utisak da Zenit i evropski gigant CSKA i te kako fale Evroligi.
"Fale. Ono što je najbitnije za takmičenje jeste da dovodiš ekipi koje mogu da isprate trend. Mislim da bi i mi i CSKA mogli da se umešamo u borbu za Top osam, samo pod uslovom da prođe sve ovo. Smatram da se svake godine pravi sve veći raskorak između klubova koji prate rast Evrolige po sportskoj i marketinškoj ambiciji. Mi smo svi u toj nekoj nadi, iako je predsednik Vatutin izjavio da trenutno ne postoji ta mogućnost. Uvek sam bio zagovornik toga da ako neko ima mogućnost da raste, onda moraš da ga pustiš da to radi. Zašto bi mi top klubovi morali da se spustimo na nivo onih slabijih. Volim da kažem da je to isto kao da neko kaže Ferariju moraš da spustiš cenu na nivo Golfa, to ne ide. Vidimo da se gomila vrhunskih evroligaških igrača vraća, kao i ti NBA katovi, vrhunski igrači dolaze tu. Na kraju krajeva, svi mi ljubitelji sporta želimo da vidimo najbolje igrače kako se takmiče u Evroligi. Opet, imaš i NBA koji diže seleri kep i onda moraš da pratiš to. Nadam se da će se naći neka mogućnost za timove koji ne mogu da isprate to, kao i to da će ekipe koje mogu da dovedu NBA igrače naći mogućnost da to rade bez bilo kakvih ograničenja jer su oni ti koji pune dvorane".

Na novoj je poziciji Bećirović, ali ono što je uradio sa Pantinaikosom je nešto nezaboravno.
"Naravno, prvo se setim evroligaške titule, Berlina, Fajnal-fora i ta bajka koju smo živeli tih pet dana. Kad smo krenuli da slažemo sve te stvari, dali smo vremena dve,tri, četiri godine da dođemo na vrhunski nivo. Međutim, sa investicijom predsednika Janakopulosa i Erginom koji zna kako se to radi, mislim da smo dobro posložili sve kockice da to bude priča za film".

Prisetio se Bećirović anegdote sa Erginom Atamanom nakon što je Panatinaikos osvojio Evroligu pre dve godine u Berlinu.
"Ergin ima pobednički mentalitet. Sama njegova pojava i harizma te tera na to da odmah u početku shvatiš da smo mi tu da osvojimo, a ne da se takmičimo. Taj spoj njega, predsednika i svega u Panatinaikosu bilo je ključno. Neki ga smatraju arogantnim, ali on ima taj pristup koji se na kraju ispostavi kao pobednički. Nema tu razlike da li on vodio ili ne vodio trening. Kada se podvuče crta, gleda se samo rezultat, a on ga ima. Najbolja anegdota je iz prve godine. Išli smo na pripreme u Kranjsku Goru, a Ergin nije bio zadovoljan nekim stvarima i kazao je nikad više u Kranjsku Goru. Tu sam mu rekao "Dobro, šta ako osvojimo Evroligu", a odgovor je bio "Ako osvojimo, onda idemo opet ovde". Posle finala i titule, mi se zagrlimo, slavimo i on se samo udari po čelu i opsuje. Pitam ga šta je sad, a on kaže "Jebote, moramo opet u Kranjsku Goru". Eto, to je neka najbolja anegdota sa njim. To je Ergin i ima taj vic u sebi. Koliko god on bio strog na terenu, toliko je van terena zabavan lik".

Elitno klupsko kontinentalno takmičenje je prema rečima našeg sagovornika postalo nadmetanje gde svako svakog može da pobedi i gde odlučuju nijanse.
"Evroliga je toliko postala izjednačena, bez obzira na finansije. Imao si lane Pariz koji je nas dobio dva puta. Jednostavno, nema lakih utakmica, koliko god imao jak roster. Na to utiču i stvari tokom sezone. Nebitno da li su to povrede ili slabija forma, u dve sedmice se promeni cela tabela jer ti možeš sa trećeg mesta na 11. lagano. Upravo je to za evropskog navijača najprivlačnije, ta neizvesnost koja nas drži do samog kraja. Isto tako i nas koji se takmičimo jer moraš biti cele godine u nekoj napetosti kako bi ostvario rezultat. Uvek kažem, Fajnal-for je jedna utakmica i ukoliko imate loš dan, onda vam u vodu pada cela sezona. Ako dođeš tamo, onda to znači da si dobro napravi tim i izmenadžerisao sve. Imali smo problem kada se Lesor povredio i tada smo izgubili igrača koji da je bio tamo, ko zna šta bi bilo. Na kraju smo doveli Gebrijela koji se ispostavio kao pun pogodak jer je odigrao odlično prvu utakmicu sa Bajernom i petu sa Efesom i onda meni to da za pravo da kažem za nekog da je bio dobar tokom sezone".

U proteklih nekoliko godina brojni Amerikanci su prodefilovali evroligaškim parketima, ali malo ko je ostavio utisak kao Kendrik Nan. Nekadašnji igrač Lejkersa je jedan od najzaslužnijih za titulu Evrolige Panatinaikosa, međutim, ističe Bećirović da je i njemu trebalo vremena da se prilagodi.
"Ne radi se ovde samo o Kendriku Nanu, već svi NBA igrači kada se pogleda unazad moraju da se prilagode. Nekom je potreban mesec, nekom tri, nekom godinu dana jer svi ti igrači moraju da se vrate jer taj pritisak mnogi igrači zaborave, a neko nikad do tada to ne iskusi. Nije pritisak samo u Partizanu, Zvezdi, Panati, već i u Žalgirisu. Velika su očekivanja jer nije to kao da ih tapšiš po ramenu i kažeš da će biti sledeća utakmice. Nikako, mi smo svi tu sa jednim razlogom, a to je da dobijemo sve. Puno je takvih igrača koji su kvalitetni, ali ne mogu da iznesu taj pritisak. Kada ti padneš i imaš pritisak kao da nosiš ranac od 30 kila, ajde onda daj koš. Za nekoga je dres kluba samo dres, a za nekoga je to težina od 100 kila. Potrebno je da ti nađeš ljude, informacije i sve o njima. Po kvalitetu su vrhunski igrači tu negde, ali postoji gomila nekih drugih stvari koje će da odrede da li ćeš ti nešto da osvojiš ili ne i to je najveća razlika. Kendrik je imao prvih pet utakmica sa poteškoćama i nije se odmah snašao. On da je došao kod bilo kog drugog trenera, možda ne bi bio toliko uspešan, kao kod Ergina. Osetio je koliko mu trener veruje i to mu vratio. Mislim da smo čak igrali neku utakmicu grčke lige, odnosno igrao je Albu, pa Aris i videlo se da je ovo za njega novi sport. Bilo je gomila razgovora mene i pomoćnika sa njim, kako bi shvatio da se radi o potpuno drugom sportu i da je ovde sve drugačije. Može da se dogodi da neko ima dve ili tri loše utakmice, ali onda se vide sposobnosti igrača da se prilagodi na najbrži mogući način".

Za kraj, neizbežna tema je Evropsko prvenstvo na kojem je Srbija prošla dosta loše, dok je Slovenija bila vrlo blizu da u četvrtini finala eliminiše kasnije šampione Nemce.
"Naravno da sam pratio Evrobasket! Sigurno da je svima u Srbiji to teško palo jer je tim bio napravljen i spreman. Međutim, to je samo još jedan dokaz više da na loš dan svako svakog može da dobije na loš dan. Zbog toga navijači i gledaju evropsku košarku jer se na svakom prvenstvu uvek dođe do nekog izjednačenja. Na vašu žalost, sada ste to bili vi, ali svaki put neko od favorita izgubi. Mi, Slovenci smo takođe razočarani. Mislim da smo protiv Nemačke mogli da odemo korak dalje, ali ko zna. Ipak, najkonstantniji su bili Nemci i Turci i mislim da smo na kraju opravdano gledali to finale".

Otkrio je Bećirović i jedan statistički podatak koji pokazuje koliko je Luka Dončić bio dominantan na Evrobasketu.
"Stvarno, to što on radi je kao da se igra neka igrica, kao plejstejšn. Dončić je uz ove Jokića, Janisa, Šenguna zaista bio najdominantniji. Mislim da je izašla neka statistika koja kaže da je Dončić za nas napravio 57 posto svih poena. Mislim u fudbalu kad neko ima taj posed lopte je neverovatno, a u košarci je ta brojka u rangu naučne fantastike", zaključio je Bečirović koji je, barem po onome što smo videli u Areni, odlično počeo svoju odiseju u Zenitu.