Zvezdino novo krunisanje: Vatromet, ovacije za Miloja i džentlmenstvo kapitena
Vreme čitanja: 2min | sub. 25.05.24. | 21:51
Zajedno sa Dragovićem pehar namenjen šampionu Srbije digli Nemanja Milunović i Zoran Popović
Godine prolaze, menjaju se generacije, maj u Ljutice Bogdana ostaje isti! Još jedna šampionska proslava, uz trominutni vatromet i ovacije igračima koji su podigli standarde i ispunili klupski almanah četvrtom osvojenom duplom krunom.
Meč sa Čukaričkim bio je samo preidgra za ono što su svi čekali. Proslavu 35. titule, koja je započeta svečanom ceremonijom i defilom svih članova stručnog štaba Vladana Milojevića i 26 igrača.
Izabrane vesti
Kada su se prigušila svetla na najvećem srpskom stadionu bio to početak glavnog dela žurke. Sa trojicom junaka koji su štrčali od ostalih. Da, slava je pripala Aleksandru Dragoviću, ali su pre uručenja pehara stihovima sa severnog kopa „počešćeni“ i Zoran Popović, odnosno Nemanja Milunović.
Sve to u trenucima dok je baklja bila u rukama Aleksandra Dragovića na severnom kopu bio istaknut transparent.
„Od prvog dana kapitenski i hrabro na terenu, zauvek hvala Dragoviću kapitenu“.
Za razliku od prethodnih godina svečani čin trajao je nešto kraće. Svesni su bili organizatori da će se slavlje nastaviti do duboko u noć, pa su se jedan za drugim ređali kreatori 35. šampionske titule. Uz taktove „Marša na Drinu“ na pobedničko postolje prvi su se popeli članovi stručnog štaba. Potom su na red došli mlađi igrači, podgrevajući atmosferu i jačinu decibela. Sve je išlo brzo, čekali su se Ivanić, Katai i kapiten Aleksandar Dragović.
Međutim, najveće ovacije je dobio čovek koji je sezonu na ivici propasti pretvorio u istorijsku – trener Vladan Milojević. Mahala su mu deca sa istočne i zapadne tribine, čekali su taj trenutak koji je opisao zvanični voditelj programa.
„Džentlmen i prijatelj, trener i pobednik. I kada je miran kraj terena, znajte da u njemu ključa zvezdaška krv. Dame i gospodo – Vladan Milojević“.
Na kraju je, pre nego što je dobio pehar iz ruku Stevana Stojanovića, Aleksandar Dragović pozvao Nemanju Milunovića i Zorana Popovića. Bio je to omaž za dvojicu momaka koji su imali značajnu ulogu u ovoj trofejnoj eri. I njihov poslednji dodir sa Marakanom. Pamtiće ga dok su živi.
Deo na Topčiderskom brdu završen je petominutnim vatrometom... Igrače Crvene zvezde je čekao otvoreni autobus i vožnja do Beogradskog pobednika.