Godišnji izveštaj FIBA: Srbija jedan od najvećih uvoznika igrača
Vreme čitanja: 2min | čet. 30.09.21. | 12:07
Naša zemlja je procentualno najviše i izvezla domaćih igrača
Dugo se polemiše da li je Srbija i koliki rasadnik košarkaških talenata. Naših igrača ima na svim stranama sveta, u najjačim, ali i najslabijim ligama. Gotovo da nema iole značajnog takmičenja u kome bar jedan od naših momaka nije ostavio bilo kakav trag. Ali ako je suditi prema poslednjem Izveštaju FIBA o košarkaškim migracijama u sezoni 2020-2021, urađenom u saradnji sa Institutom za istraživanje u sportu (CIES), naša zemlja je i šesti najveći uvoznik, ukoliko se pogleda odnos dolazaka (239) i odlazaka (172) igrača, računajući obe kunkurencije - mušku i žensku.
Ispred nje su samo Španija (524-674), Australija (93-213), Portugalija (105-215), Švajcarska (64-152) i Francuska (382-457).
Izabrane vesti
Kada su u pitanju samo košarkaši, Srbija se tu popela na četvrto mesto (142-204), iza Španije (367-470), Portugalije (65-152) i Australije (66-148).
Istine radi, treba reći da u pomenute brojke ulaze igrači svih nacionalnosti, odnosno i naši momci i stranci koju su se vratili ili napustili Srbiju.
Izbor urednika
Od 172 igrača koji su napustili Srbiju njih 67,4 odsto su naši, što je svrstava na čelu po tim procentima, ispred SAD (1488 - 65,1%), Kanade (80 - 65,0%), Hrvatske (83 - 60,2%), Brazila (67 - 53,7%), Argentine (187 - 45,5%), Litvanije (115 - 47,8%)...
Ujedno Srbija je i druga po procentu domaćih povratnika (239 - 64,4%), iza SAD (273 - 76,6%).
Naši klubovi najviše su uvozili iz SAD (41 igrač i igračica), a izvezli u BiH (40).
Za takav posao potrebni su i posrednici pa na listi FIBA ima 25 sertifikovanih agenata sa srpskim pasošem. Više imaju samo SAD (193), Španija (38) i Italija (36).
Nije pohvalno, ali Srbija je i u vrhu po broju slučajeva (80) na Košarkaškom arbitražnom tribunalu (BAT) čiji su pravnici zaposleniji samo kada je pitanju rešavanje sporova iz Turske (392), Italije (146), Grčke (132) i Rusije (85).
Službenike FIBA i CIES nije mrzelo da izvuku još neke zanimljive brojke. Tako je ABA liga s prosečnom starošću igrača od 25,7 godina 13. na listi od 16 najkvalitetnijih nacionalnih i regionalnih takmičenja u svetu.
Zanimljivo da se ABA liga prošle sezone podmladila, jer je u sezoni 2019-2020 prosečna starost igrača regionalnog takmičenja bila 26,6 godina.
Ekipa Mege je bila drugi najmlađi tim u svih 16 takmičenja s prosečnom starošću košarkaša od 21,5 godina. Jedino je argentinska Baija (20,2) bila mlađa od klinaca Vladimira Jovanovića.
Igrački kadar ABA lige činilo je 41,6 odsto stranaca (9. mesto), odnosno 8,4 manje nego sezonu ranije. Internacionalci među kojima je bilo 43 neamerikanca i 42 Amerikanca, provodili su prosečno 19,2 minuta po utakmici. ABA je imala 19,2 odsto igrača mlađih od 21 godine (17 odsto bilo sezonu ranije), sa prosečno 10,8 minuta po utakmici što je najviše od svih liga koje je FIBA analizirala.