Ajzea Kenan: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojim Evroligu

Iskusni šuter Ajzea Kenan poznat je ljubiteljima NBA lige još od 2013. godine kada su ga Hjuston Roketsi draftovali sa 34. mesta, gde je proveo dve sezone kao energični kombo-bek sa klupe. U NBA ligi proveo je sedam sezona, gde je igrao sa mnogim velikanima i imao svoju ulogu i u doigravanju u dresu Čikago Bulsa. Sada je član Crvene zvezde i ovo mu je peta sezona u Evropi i četvrta u kojoj igra Evroligu.

Sve je počelo sa Univerziteta Marej stejt, gde je proveo četiri godine i gde je bio jedan od najboljih, ako ne i najbolji igrač pomenutog koledža.

"Igram košarku od šeste-sedme godine. Otac i majka su igrali košarku. Majka je bila trudna i pre toga se povredila jer je dobila udarac laktom pa je prestala da igra košarku i onda sam ja došao. Možda je taj udarac laktom udario u mene pa me je napravio kakav sam danas", našalio se Kenan u razgovoru sa Čimom Monekeom u podkastu košarkaša Baskonije i nastavio:

"Košarka je u porodici. Alen Ajverson je moj omiljeni igrač, on me je motivisao. Igrao sam i američki fudbal, košarku i trčao sam sprint, mi iz Misisipija igramo svaki sport u srednjoj školi, ali nisam mislio da ću biti kvoterbek i otići u NFL zbog visine, pa sam bio dobar u košarci i na kraju je sve ispalo dobro za mene. Imao sam dosta ponuda u srednjoj školi, ali sam otišao na Marej stejt, hteli su me od samog početka. Hteo sam da napustim Misisipi, svoj dom i da napravim nešto od sebe, pa sam izabrao njih. Treneri su verovali u mene, osetio sam se i tamo kao kod kuće i dobro sam prošao".

Stigao je u NBA ligu kao jedan od retkih igrača sa Marej stejta koji su to uspeli i znao je kada je spreman da ode u najjaču košarkašku ligu sveta.

"Osim Popaja Džonsa, možda nisu znali nijednog igrača sa koledža sa kojeg sam ja došao. Bio sam mlad momak koji je došao sa seoske strane iz Misisipija i hteo sam da napravim ime za sebe. Imali smo dobar tim na koledžu, osvojio sam tri konferenciju u četiri godine, radio sam naporno, imao sam ciljeve, hteo sam da ostvarim san i da odem u NBA i čim je bila prilika da to učinim, motivisalo me je još više da uradim nešto što niko nije u mojoj porodici. Imao sam sreće što sam bio u NBA i da sam ostao tamo i zahvalan sam koledžu koji mi je dopustio da igram svoju igru i da napravim nešto svoje. Uvek sam mislio da imam šansu da igram u NBA, ali posle prve godine na koledžu kada smo napravili iznenađenje protiv koledža Vanderbilt kao 12. nosioci a oni su bili Top 5 tim, pa kad smo pobedili Batler, znao sam da imam šansu jer sam čuo da to pričaju o meni. Čim su mi dali tako malo goriva nastavio sam da radim još više i slušao sam ljude koji su me navodili kao što su moji treneri koji su mi mnogo pomogli. Ostalo je sve bilo istorija posle, ja sam samo bio kakav sam, pobeđivali smo i uspeli smo. To vreme na koledžu mi je pomoglo i kad sam dobio priliku za NBA, to je bilo to".

Ima tri omiljena momenta koja će zauvek pamtiti iz NBA lige.

"Kada sam bio draftovan, bio sam sa porodicom, prijateljima i to mi je prvi momenat, kao i prvi start u plej-ofu protiv Bostona, kada sam igrao protiv mog imenjaka Ajzee Tomasa jer sam uskočio kada je Rondo slomio ručni zglob, Ajzea je bio MVP kandidat i bili su prvi nosioci, mi smo bili osmi, igrao sam sa Džimijem Batlerom i Dvejnom Vejdom i to je bio neverovatan momenat. Zelena svetla, mrak, taj momenat... Neverovatno, nisam ni verovao da počinjem tu utakmicu, bio sam nervozan, ali i motivisan. Ta dva momenta su mi najveća u NBA, ali imao sam sjajnu karijeru, igrao sam sa mnogim igračima koji su članovi i biće članovi Kuće slavnih. Igrao sam u Hjustonu sa Džejmsom Hardenom, Dvajt Hauardom, Džejsonom Terijem... Otišao sam u Filadelfiju igrao sam sa Džoelom Embidom, pa u Čikagu sa Batlerom, Vejdom, Rondom, posle sam bio u Oklahomi sa Karmelom Entonijem, Polom Džordžom, Raselom Vestbrukom, igrao sam pola sezone sa Janisom Adetokunbom, u Finiksu sa Devinom Bukerom, on je isto iz Misisipija, Trevor Ariza, Tajson Čendler... Igrao sam sa mnogo dobrih igrača i učio sam od njih, delili smo teren, uspeo sam dosta toga u NBA".

Pre nego što je došao u Evropu, nije znao ništa o Evroligi i generalno košarci na Starom kontinentu.

"Nisam znao mnogo o Evroligi. Kao klinac nisam razmišljao o igranju u Evropi, tek sam posle pet-šest godina razmišljao da odem tamo da igram i završim tamo karijeru. Kada sam slomio stopalo, dobijao sam pozive odavde kada sam se vratio iz povrede, tek sam tada počeo da obraćam pažnju na Evroligu. Nisam znao kako će mi karijera ići dalje, imao sam prijatelje poput Larkina i Džejmsa ovde koji su imali dobre karijere. Da me pitaš za nekog igrača odavde tada nisam znao, ali kada sam otišao u Kazanj tada sam počeo da pratim, pogotovo kada mi je Džamar Smit rekao da sam igrač za Evroligu. Prve godine tamo igrao sam Evrokup, a onda sam počeo da pratim više igrača koji ovde igraju i generalno ligu".

U prvoj sezoni u Evroligi sa Uniksom igrao je protiv Barselone u gostima kada je pogodio trojku i utišavao publiku, ali sada objašnjava da to nije bilo ništa lično.

"Svi znaju da igram sa takvom energijom, to je strast, to je deo igre. Najvažnije mi je da pobeđujem, uradiću sve za tim i pobedu, ali tokom utakmice se tako razvije. Bili smo u gostima, igrao sam za Uniks niko nam nije davao šansu tada u Evroligi i razbijali smo ih, publika je htela da se vrate, ali sam ih ja utišao posle velikog šuta, to je bilo moje gorivo za tu utakmicu, ali smo na kraju izgubili. Osvetio sam im se u plej-ofu, ali sve je to deo igre. Kada se završi utakmica, idem da budem roditelj i da se družim sa prijateljima, ništa to nije lično. Danas je to potrebno Evroligi. Sve dok nije nepoštovanje, sve je do deo igre, ako ne možeš da podržiš sebe i svoj tim, onda šta igramo uopšte".

Zašto je pojačao Crvenu zvezdu, objasnio je za kraj razgovora.

"Pokušavao sam da osvojim Evroligu, igrao sam za Olimpijakos i imao sam dve šanse na Fajnal foru dve godine zaredom i zahvalan sam za dve godine u Atini sa tim saigračima, trenerima i proveo sam lepo vreme tamo. Janis Sferopulos, moj sadašnji trener, pozvao me je i pitao me je za moju situaciju, ali u tom trenutku nisam znao šta ću da radim, čekao sam da vidim šta želi Olimpijakos. Znao sam ako ne bude ništa od toga da moram da nastavim dalje i da vodim računa o mojoj porodici i sebi. Hteo sam da pobedim i da imam još jednu šansu da osvojim Evroligu. Hteo sam izazov, tim koji je on hteo da sastavi, verujem u ideju koju on ima. Kada vam trener dopusti da budete kakvi ste i da igrate svoju igru sa timskim zamislima, teško je tako nešto odbiti. On mi je rekao sve ciljeve i sve što želi da postigne i moju ulogu u tome, hteo sam da dođem ovde i da uradim nešto sa Crvenom zvezdom što dugo nisu uradili, a to je da se vratimo u plej-of i da pokušamo da osvojimo Evroligu", zaključio je Kenan.