Aleksa Stepanović: Sedmica na leđima zbog Kukoča, Partizan pamtim po dobrom, u FMP-u nisam sreo lošeg momka

FMP iza sebe ima turbulentnu sezonu. Bilo je brojnih promena igračkog kadra, velikih uspeha, ali i razočarenja. Ipak, ostvario je većinu ciljeva, o čemu je nedavno pričao i trener Nenad Stefanović. Ostvaren je plasman u plej-of ABA lige, a sa dve pobede nad Megom ponovljen je uspeh iz minule sezone i Panteri su se domogli finala Superlige Srbije. Jedan od najzaslužnijih za dobre rezultate sastava iz Železnika svakako je bivši košarkaš Partizana Aleksa Stepanović (25).

Rođen je i odrastao u Nišu. Potpuni kuriozitet je što kroz prebogatu istorije srpske košarke Niš zaista nije prepoznatljiv po igri pod obručima. Nametala se ta tema kroz opširan razgovor za sajt kluba, a povezana sa tim je i odluka da sa samo 17 godina napusti rodni grad i državu u želji da dosegne košarkaški nivo na kom je danas. Sa porodičnim pedigreom, nespornim talentom i voljom, nije zapostavio ni školovanje.

Košarkaški pedigre Alekse Stepanovića datira iz najuže porodice. Otac Predrag i majka Ivana bavili su se košarkom, u Nišu praktično svi koji prate sport ih veoma dobro poznaju. Ako neko slučajno nije čuo za oca, za majku svi znaju jer je upravo Ivana Stepanovića bila član generacije Viner Brokera (naslednik Studenta) koja je 1993. bila pobednik Kupa Jugoslavije što je i danas jedini trofej u istoriji niške košarke.

"Majka je osvajačica nacionalnog Kupa i dan danas je to najveći trofej u našoj porodici. Majka je čak igrala jednu sezonu u Makedoniji, ali su oboje ostavili najveći trag u Nišu. Tako je i moja ljubav prema košarci počela. Krenuo sam da igram košarku u trećem razredu osnovne škole, u sklopu školske sekcije. Roditelji su me podržavali, ne i prisiljavali, ali bilo je nemoguće da u takvom okruženju ne zavolim sport. To se nije promenilo ni dan danas", rekao je Stepanović.

Logično pitanje koje se nametalo jeste baš o niškoj košarci i evidentnom izostanku bogatije tradicije, a Stepanović je u jednom od prethodnih intervjua rekao da je Niš grad fudbala i rukometa.

"I dalje mislim da je Niš grad fudbala i rukometa. Najveći niški košarkaš je Stefan Jović koji je došao do nivoa da osvaja medalje sa reprezentacijom i imamo još nekoliko momaka koji su napravili internacionalnu karijeru. Jovićev put je išao preko Leskovca, Kraljeva, Kragujevca… U Nišu imamo uslove, hale, veliku halu i sigurno je da ima talenta. Čini se da nema tog entuzijazma prema košarci. Da li nema sistema, dovoljno trenera… Najveći rang koji igra niški klub je Prva srpska regionalna liga i sledeće godine će tako biti. Za grad koji ima 250.000 stanovnika je to loš rezultat. Manji gradovi ulažu više i imaju više uspeha, rekao bih da Niš zaslužuje da ima ekipu koja igra najmanje KLS".

Ivana, Predrag, Aleksa... To nije sve. Brat Pavle je takođe košarkaš i prethodne dve sezone je proveo u Pirotu. U košarkaškim krugovima vlada mišljenje da brat ima bolje telo, a vodi se spor ko je talentovaniji. Aleksu je takva formulacija pitanja nasmejala...

"Može se reći da brat ima bolje telo, a talenat već neću da komentarišem jer zaista ne znam. Drugu godinu je proveo u Pirotu i prijalo mu je. Imao je dobru sezonu, mislim da je vreme za novi iskorak, a mora da nastavi da radi. Na dobrom je putu, samo treba da gleda korak po korak, kao što sam i ja išao".

Kvartet odveo FMP u finale, Panteri drugu godinu zaredom Zvezdin izazivači za titulu

Aleksa Stepanović je napustio rodnu zemlju sa svega 17 godina. Hrabar, za mnoge i lud potez, ali je otišao u Sarajevo gde je u redovima Sparsa stekao važno iskustvo. Igrao je čak i finale kvalifikacionog turnira Evrolige baš u FMP Areni. Na toj utakmici je Crvenoj zvezdi ubacio čak 16 poena uz 12 skokova i nagovestio visoke domete.

"U glavi sam znao da ću morati da odem iz Niša, nisam znao tačno gde. Osećao sam da nemam uslove da se dalje razvijam i želeo sam da idem dalje. Dogodio se poziv Sparsa iz Sarajeva, bio sam na probi dve nedelje i sve mi se svidelo. Došao sam kući i rekao mojima – To je to, idem. Bukvalno mi se promenio život za 180 stepeni u nekoliko dana. Idem od porodice u Sarajevo sa 17 godina, svi su me pitali – kako to da iz Niša pređeš u Sarajevo? Svi su me prihvatili dobro i danas imam dobre drugare iz tog perioda sa kojima sam i dalje u kontaktu. Igrali smo tada čak i juniorsku Evroligu u Železniku i izgubili od Crvene zvezde u finalu kvalifikacionog turnira".

Usledio je povratak u Srbiju i to u redove Dinamika.

"Posle nastupa za reprezentaciju do 20 godina sam došao kući i praktično posle nekoliko dana imao operaciju slepog creva. Bio sam prinuđen da mirujem, a usledio je poziv Dinamika. Prešao sam tamo, ali nisam mogao da igram ABA 2 ligu do polusezone. Imao sam dobar trening sa Vladimirom Đokićem koga sam poznavao i pre, koristio sam šansu koju sam dobijao na višem nivou koji sam do sada imao".

Prisetio se i poziva u reprezentacije Srbije do 20 godina.

"Neverovatna sreća. Osećaj da ideš da nastupaš za Srbiju sa svim najboljim momcima iz tvog uzrasta. Koliko god umeju da kažu – celo leto nisi kod kuće, igraš sezonu od avgusta do juna, dođeš kući par dana, odmah reprezentacija i nemaš slobodno ništa. Ipak, takvo iskustvo… Sjajno druženje, a ujedno i ogromna čast. Pričali su nam – Samo se setite ko je nosio taj broj pre vas".

Stepanović nosi dres Pantera sa brojem sedam i to nije slučajnost.

"Menjao sam stalno. Jedne godine je bio 14, jedne 12. Moj broj je sedam koji nije bio dostupan. Otac moj je nosio sedam kada je igrao košarku, a dodatak je što je Toni Kukoč nosio broj sedam koji je moj omiljeni igrač".

Stefanović rezimirao dosadašnju godinu: Ostvarili smo 80 odsto ciljeva, jedan ćemo sigurno naredne sezone

Posle Sparsa bio je u Dinamiku i Metalcu, a period u Valjevu pamti po dobru.

"U Metalcu se nastavila saradnja sa Vladimirom Đokićem. Počeo sam tu sezonu u Dinamiku, nisam bio u planovima tamo i zvao me je Vlada (Đokić) od koga sam znao šta da očekujem. Finansijska situacija nije bila sjajna, ali smo mi dolazili sa idejom da ćemo imati prostor da igramo i imao sam uz sebe bivšeg igrača iz Sparsa Igora Đukovića koji me je praktično dočekao. U nekom smilu najbolja sezona što se tiče druženja. Drugačije kada se igra u manjem mestu – dva treninga dnevno, zajednički ručak, ceo dan smo praktično zajedno. Stvarno volim Valjevo i kada god imam priliku i manje slobodnog vremena idem do Valjeva. Bliže je od Niša i često se tamo vraćam. Krivo mi je samo što je te godine bila korona, izborili smo Superligu koja nije igrana. Bila bi to kruna sezone jer smo vratili publiku u halu i bilo bi baš uživanje igrati Superligu u punoj dvorani u Valjevu’’.

Trener Vladimir Đokić je ostavio veliki trag na njegovu karijeru.

"Kada mi je bilo najteže kada sam odlazio iz Dinamika i nisam znao šta ću, on me je zvao. Mislim da je ta sezona u Valjevu momenat kada se lomilo da dođem do nivoa gde sam danas. Dao mi je vetar u leđa, slobodu i uz iskusne igrače koji su mi pomogli za adaptaciju. Kada god smo u Valjevu zajedno popijemo kafu".

Turbulentnu sezonu koju je obeležila svetska pandemija korona virusa, Stepanović je proveo u Užicu.

"Želeo sam nakon Metalca da nadogradim karijeru i da igram ABA 2 ligu, a tu priliku sam dobio u Slobodi. Sezona je počela sa Vladimirom Lučićem, a ekipu je ubrzo preuzeo Oliver Popović. Sa njim sam imao skroz korektnu saradnju, imao je ozbiljnu igračku karijeru i mogao je da prenese znanje. Iako je Užice prilično košarkaško mesto, nismo imali priliku zbog kovid restrikcija da imamo publiku u dvorani i to nam je bio glavni problem. ABA 2 se igrala po balonima, izborili smo plej-of gde smo izgubili od Studentskog Centra. Bilo je to lepo iskustvo za mene, ostalo je mnogo kontakta i iz tog perioda".

Stepanović u dresu Partizana (©MN Press)

Usledio je veliki iskorak, dolazak u redove Partizana gde je nastupao u Superligi Srbije.

"Došao sam u Partizan za Superligu, ta sezona je za Partizan bila turbulentna i Aca Matović je bio trener za takmičenje u Superligi. To je totalno drugačija dimenzija bila za mene, svaki trening i utakmica. Kada sam došao, pomislio sam da ne znam ništa o košarci. Učio sam u koraku, ali mi je bilo lepo iskustvo. Zahvalan sam i danas Matoviću što mi je dao šansu da igram za Partizan u tom trenutku. Izgubili smo od Mege u polufinalu, ali mogu da kažem da ako možda nije uspešan period za klub, za mene je iskustvo koje ću pamtiti po dobrom".

Stigao je potom i poziv iz Železnika.

"Nisam imao priliku da igram i video sam da uprkos dobrom treningu ne može ništa da mi koristi ako presedim na klupi cele sezone. Nakon 7. kola sam na poziv Nenada Stefanovića došao u FMP i to je bila prava odluka za mene u tom trenutku. Danas, iz ove perspektive, mogu samo da potvrdim da je odluka bila prava".

Aleksa Stepanović je govorio koliko je teško za igrača da dođe u ekipu tokom sezone, kada su svi saigrači u prednosti u smislu dužeg poznavanja, prolaska zajedničkih priprema i sve što nosi život jednog košarkaškog kluba.

"Bilo mi je lakše jer sam poznavao nekoliko ljudi u klubu – Danila Tasića, Nenada Nerandžića, kondicionog trenera Feđu Sretenovića iz Slobode… Naravno, bilo je potrebno vreme, pre svega da se vratim fizički u formu. Ekipa je već bila postavljena, uloge su bile podeljene i znali su se principi, a ja dolazim potpuno nov. Već je 7. kolo, a FMP u tom momentu igra dobro i počinje 6-1. Znao sam da neću imati preveliku minutažu, ali da ću kroz trening da se dokazujem i dobijam sve više prostora. Igrao sam nekada više, nekada manje. Sezona je bila dobra za mene i bila je preduslov za ono što je stiglo u drugoj sezoni".

Sve je išlo za Pantere, pa i samog Stepanovića uzlaznom putanjom.

"Imam fenomenalan odnos sa svima u stručnom štabu. Znao sam i kada sam dolazio da se trenira jako, a to se dalje prenosi na utakmice. Nije mi bilo lako na početku, ali sam igrač koji voli da ima dobar trening jer kada dobro treniram, tada se dobro osećam i igram dobro. Sada već znam šta oni očekuju od mene i dobro se osećam u klubu".

Krilni centar Pantera je govorio i o načinu na koji stručni štab selektira ekipu i kako to utiče na rezultate.

"Mislim da je preduslov po kom trener bira igrače za ekipu da su svi dobri momci i da možemo dobro da funkcionišemo. Za dve godine nisam sreo lošeg momka i sa svima sam imao dobar odnos".

Kako FMP nađe dobrog stranca? Gledaš loše utakmice, zoveš i saigrače i rivale... Idealno da ima ženu

Malo po malo, predanim radom koji ga prati čitavu karijeru Aleksa Stepanović se profilisao u jednog od lidera ekipe.

"Imam svoju rutinu. Volim da budem aktivan u svakom segmentu igre i defanzivno i ofanzivno. Najmanji detalji su bitni, od ulaska u halu i zagrevanja. Potpuni fokus je na pripremi utakmice, koga čuvam, koje su naše ideje u napadu… Fokus, koncentracija i motivacija su najbitnije stvari za svaku utakmicu. Volim da učestvujem u napadu i odbrani i to mi donosi samopouzdanje na terenu".

U današnje vreme skauting je veliki faktor pripreme svake utakmice. Stepanović je govorio o njemu iz igračkog ugla.

"Volim košarku i stalno gledam utakmice pa tako igrače sa kojima se mi susrećemo sam uglavnom već gledao i znam njihove vrline i mane. Mogu da kažem da poznajem 90 odsto igrača iz ABA lige. Što se tiče samih ’’setova’’, to prolazim kod kuće ili nakon treninga jer dobijemo od stručnog štaba sve na papiru. Na samom terenu radimo njihove ’’setove’’ u želji da napravimo najbolji mogući plan kako to njima ne bi uspelo".

Što se tiče gledanja košarke, Stepanović ima jasne afinitete.

"Gledam Evroligu i volim da gledam moje bivše saigrače sa kojima sam igrao. Npr. Amer Gegić igra u Parizu, gledao sam dosta njegovih utakmica ove sezone. Špansku ligu volim isto da gledam zbog stila igre".

Ne krije Stepanović da voli brži stil košarke.

"Svi vole da gledaju brzu košarku i publika dolazi na utakmice zbog poteza. Meni je takođe lepše da gledam utakmicu ’’na 85:90’’ nego na ’’55:60’’, naravno uz potpuno poštovanje prema ekipama koje igraju takvu košarku. Mnogo je teže braniti ekipe koje napadaju na nepostavljenu odbranu, pogotovo ako ekipa ima ’’teškaše’’, rani pik, dodavanja i to je sigurno najteže braniti".

Posebno interesantno i malo poznato o Aleksi Stepanoviću je da je diplomirani košarkaški trener.

"Na ideju je došao prijatelj mojih roditelja Ratko Stanković koji je profesor na Fakultetu za Sport u Nišu. Dao mi je predlog i rekao da postoje strukovne studije na daljinu, online nastava i predispitne obaveze, a onda po dolasku u Niš se polažu ispiti. To je trogodišnja viša škola, bilo mi je potrebno vreme. Roditelji su želeli da imam diplomu, pre nekoliko meseci sam uspeo da diplomiram. Imam od koga da učim, radio sam i radim sa trenerima od kojih sam mogao mnogo da naučim".

Igraće se majstorica: FMP ubacio stotku Cedeviti Olimpiji, šest trojki Stepanovića u partiji karijere

A kako je biti trener i igrač u FMP-u?

"Mi svi radimo kao ekipa zajedno, a nekada i trener nas čak pita koje su naše ideje kako bismo mi branili određene situacije. Trener ne beži od toga da se konsultuje sa igračima što možda i nije najčešća stvar u svetu košarke i lepo se osećamo zbog toga".

Iako je zaista rano, nametnulo se pitanje o potencijalnoj karijeri trenera. Odgovor je dao kroz osmeh.

"Zapisujem neke stvari sada, ali ne razmišljam u tom pravcu. Možda baš mene čeka niška košarka".

Hrabar da promeni sredinu kao veoma mlad, ali isto tako već dovoljno svestan sebe rekao je i zašto se nije odlučio za put preko bare.

"Nisam bio spreman za taj korak. Bio sam premlad za Ameriku, želeo sam da budem bliži porodici".

FMP je počeo sezonu ličnim razočarenjem. Iako je uloga favorita pripadala španskom Breoganu, Panteri su uspeli da ga savladaju i kaparišu mesto u finalu kvalifikacionog turnira za Ligu Šampiona. Stali su na korak od grupne faze.

"Nije bilo lako kada smo izgubili od Baken Bersa. Okupili smo se možda i najranije od svih ekipa i cilj je bio da dosegnemo što pre formu, koliko god je moguće jer je ekipa bila prilično nova. Želeli smo plasman u Ligu Šampiona, ali se to nažalost nije desilo. Morali smo da presečemo i da se fokusiramo na ABA ligu. Bili smo spremni i pokazalo se dobrim jer smo napravili dobar rezultat u prvom delu sezone".

Turbulentna sezona, mnogo promena u ekipi. Krilni centar Pantera je govorio o tome koliko je teško prilagoditi se.

"Dva glavna skorera u ekipi su otišla, morali smo svi da napravimo iskorak u tom pogledu da bismo dosegli šta smo želeli. Bilo je pobeda i poraza, ali smo došli na kraju do dobre forme. Postigli smo šta smo želeli i zadržali koncepciju koju je trener želeo. Nije lako kada se promeni toliko igrača u sezoni, na nama je da se borimo, a videćemo kada se podvuče crta za šta je to bilo dovoljno".

Kako je zadovoljan sezonom i gde vidi prostor za napredak?

"Mislim da sam napredovao u smislu donošenja odluka na terenu. Kada sam došao u FMP, video sam da postoji razlika u brzini igre, brzine protivnika, tela igrača naravno… Nema mnogo vremena za nameštanje na terenu i morao sam da se prilagodim. Možda bi šut za tri poena mogao da bude bolji. Šut jeste varljiva kategorija, ali mogao bi da bude bolji".

Aleksa Stepanović je pod ugovorom sa FMP-om i sa pravom se može reći da će sledeća sezona biti još bolja za 25-godišnjeg košarkaša.

"Bilo bi lepo za klub i mislim da je zaslužio koliko je uložio da se uđe u Ligu Šampiona, to bih iskreno voleo. Želimo da izborimo što bolji plasman u ABA ligi, da možda i napravimo korak više u plej-ofu ABA lige plasmanom u polufinale".

Momenat za pamćenje u ovoj sezoni je?

"Najsvežije je utakmica protiv Cedevite u plej-ofu. Oni su bili favorit u svakom pogledu iako smo ih pobedili u Ljubljani. Šutirao sam trojke šest od devet. Njihovi igrači imaju mnogo veće karijere od nas, ako izuzmemo Dženkinsa, ali od većine nas. Bila je to lepa stvar za mene, baš kao i za klub da izbori majstoricu", zaključio je Aleksa Stepanović.