Posle mesec i po dana bez utakmice, bilo je nerealno očekivati da Srbija igra košarku bez greške. Prvi pripremni meč u novom reprezentativnom okupljanju trebalo je pre svega da pokaže gde se ekipa trenutno nalazi, koliko su igrači uspeli da sačuvaju ritam i automatizme i šta je stručni štab želeo da proveri pred mnogo važnije utakmice koje slede. Zato pobeda nad Francuskom (90:87), sama po sebi, nije bila najvažniji deo večeri.

Košarkaški, realizacija taktičkih zamisli, reakcija tima na visoko optećenje i protivničku igru bili su u maksimalnom fokusu struke, ljudski je preovladao osećaj da je Srbija svojoj publici priredila još jedan spektakl i da je atmosfera bila, narodski rečeno, svetska. Kompletan paket.

Protiv ekipe koja možda ima čak i više individualnog kvaliteta, naročito gledajući vertikalnost i atletiku, Srbija je delovala dobro pripremljeno za specifične probleme koje Francuska može očekivano da napravi, naročito sa Viktorom Vembanjamom i Rudijem Goberom unutra, kao i trilingom Evan Furnije - Silven Fransisko - Nadir Hifi spolja. Jeste ovo za obe ekipe bio suštinski prvi ulazak u kretnje takmičarskog karaktera, ali se na delu videlo da su i koliko ozbiljno Dušan Alimpijević i njegov stručni štab pristupili zadatku. I uspešno ih rešili.

Gober, Jokić i Vembanjama (©Star Sport)

Frederik Fotu postavio je pred Srbiju problem koji malo ko u svetskoj košarci može da ponovi. Viktor Vembanjama i Rudi Gober zajedno zatvaraju ogroman prostor, stalno teraju protivnike da menjaju uglove dodavanja i mnogo je teže doći do lakih poena oko obruča, a pritom su dovoljno pokretljivi da im njihova visina ne predstavlja problem čak ni kada se utakmica ubrza. Svetska su klasa, među najboljim NBA defanzivcima pre svega...

Alimpijević i njegov stručni štab imali su spreman odgovor. Najzanimljivija je, logično, bila upravo borba sa dvojicom francuskih tornjeva. Njihovo prisustvo otežalo je Srbiji igru u napadu, osetilo se da se teže dolazi do reketa i poena na obruču, ali Francuska nije uspela da od Vembanjame i Gobera dobije približno isti učinak na drugoj strani. Zajedno su ostali na svega 16 poena, dok je Vembanjama izgubio šest lopti.

Alimpijević je na tome insistirao i posle utakmice je otkrio deo plana. Nikola Jović i Nikola Tanasković dobijali su zadatak kakav treneri u NBA ligi često zadaju svojim "četvorkama", da čuvaju Vembanjamu i tako skinu deo defanzivnog opterećenja sa svog centra, u ovom slučaju Nikole Jokića. Nije se radilo samo o tome da se najbolji srpski igrač sačuva od dodatnog fizičkog trošenja, već je Srbija na Vembanjami stalno nudila drugačiju odbrambenu perspektivu i rešenje, sa igračima koji mogu da mu odgovore snagom, pokretljivošću ili nižim težištem, umesto da mu tokom čitavog meča dozvoli da napada na isti način ili istog čuvara.

Alimpijević je Fotuu pokazao i srpsku verziju igre sa dvojicom visokih. Nikola Jokić i Nikola Milutinov bili su naročito efikasni zajedno u drugom poluvremenu, što je Srbiji dalo krila da stekne dvocifrenu prednost aktuelnu praktično sve do ulaska u poslednja dva minuta. Selektor je posle utakmice odmah objasnio da to ne treba posmatrati kao nešto što će biti redovno rešenje u rotaciji, već bi to treneri okarakterisali kao "specijal" pripremljen baš za ovog protivnika.

To je možda bio i najvažniji detalj čitave utakmice, jer Srbija nije pokušavala da Francuskoj odgovori samo kvalitetom svojih najboljih igrača, već prvenstveno adaptacijom onome što se nalazilo na drugoj strani terena. I takvi detalji su za ovaj tip utakmice mnogo važniji od, recimo, procenta šuta, broja izgubljenih ili konačne razlike. Nije igra Srbije bila savršena, ali je za ovaj trenutak bila vrlo dobra, pogotovo u odnosu na kvalitet rivala.

Nikola Đurišić (©MN Press)

Bitan detalj je i odbrambeni pristup na spoljnim pozicijama. Srbija je održavala defanzivni intenzitet rotiranjem Nikole Đurišića, Ognjena Dobrića, Alekse Avramovića, Marka Gudurića i Nemanje Dangubića. Posebno je zanimljiva bila uloga Dangubića, koji je u kontrolisanoj minutaži praktično postao Alimpijevićev adut u završnici. Njegova odbrana promenila je ritam utakmice upravo u trenutku kada je Francuska bila agresivna na oba kraja i pokušavala potpuno da preuzme kontrolu.

Takva raspodela zadataka omogućila je Srbiji da najvećim delom večeri diktira uslove igre. Francuska je u finišu uspela da izbaci domaćina iz ritma i uvede meč u završnicu na jedan posed, što je dugoročno za Alimpijevića i stručni štab možda bilo korisnije nego mirna pobeda dvocifrenom razlikom, što je takođe jako važno. Srbija je morala da reaguje pod pritiskom, iako su noge bile teške protiv rivala koji je uspeo da se razigra i pronađe način da smanji zaostatak. Iz tog umora došao je i pad koncentracije, praćen nerealizovanim slobodnim bacanjima. I sve je to sada bezbolno, važno je da ulazi kada bude važno, protiv Islanda i Italije za početak.

Za Alimpijevića je još važnije što se, manje od godinu dana od početka procesa i posle svega četiri reprezentativna okupljanja, već vide prepoznatljivi automatizmi. On je manjak igrača koji mogu da igraju sa loptom uspeo da nadomesti timskim kvalitetom i veličinom Nikole Jokića, no treba razmišljati i šta posle avgusta... U ovoj grupi i dalje ima dosta igrača koji nisu proveli mnogo vremena zajedno na parketu, ali komunikacija deluje sigurnije, uloge su jasnije podeljene, a deluje i da je nivo međusobnog poverenja viši nego tokom prvih prozora novog ciklusa.

Sve to će imati mnogo veću težinu kada počne drugi krug kvalifikacija za Mundobasket. Avgust Srbiji još omogućava da nastupi u veoma jakom sastavu, u novembru i narednog februara okolnosti će biti potpuno drugačije. NBA igrači neće biti dostupni, dok ostaje neizvesno koliko će reprezentativaca iz Evrolige moći da se odazove. Tada neće biti dovoljno samo imati kvalitetne pojedince na spisku i to je ono što Alimpijević često ističe tokom obraćanja javnosti. Srbiji je potreban sistem u koji novi igrači mogu brzo da uđu, bez dugog perioda prilagođavanja i stručni štab radi maksimalnim naporima da se takva atmosfera i konstrukcija održe na duže staze.

Nema mnogo razloga da se preterano analiziraju statistički detalji iz prve utakmice posle mesec i po dana pauze. U nekim drugim okolnostima bi 20 izgubljenih lopti - koje smo nadomestili sa 15 ukradenih poseda rivalu - predstavljalo razlog za brigu ili to što nas je protivnik nadskočio, međutim očekivano je da koncentracija raste, da se šuterski mehanizmi vrate, a "muscle memory" će odraditi svoj deo posla. Za stručni štab mnogo je važnija Alimpijevićeva poruka posle meča, da su dobili ono što su želeli.

Najopasniji francuski igrač bio je pod kontrolom, nekoliko srpskih košarkaša iskoristilo je minute da uhvati ritam, a ekipa je dobila fizički zahtevnu utakmicu u kojoj je morala da sačuva prisebnost kada je Francuska zakomplikovala završnicu. Usput su uspešno proverena rešenja pripremljena isključivo prema karakteristikama konkretnog protivnika.

Sledeći meč u Orleanu verovatno će izgledati dosta drugačije. Alimpijevićeva izjava da tamo namerava da "zaštiti igrače" nagoveštava kontrolisaniju minutažu nosilaca i veću priliku za one koji su u četvrtak proveli manje vremena na parketu. I to ima smisla. Island i Italija su rezultatski daleko važnije utakmice i tu nema dileme.

Ova pobeda najviše vredi kao potvrda da se proces daljeg razvoja nastavlja. Protiv elitnog protivnika Srbija je pokazala da može taktički da se prilagodi, pronalazi adekvatne petorke i reši specifične defanzivne zadatke, a da pritom ne izgubi osnovnu strukturu svoje igre. Za prvi nastup posle duže pauze, to je sasvim dovoljno razloga za umereno zadovoljstvo.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Alimpijevićev "specijal" za Francusku i detalji koji su važniji od rezultata

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva