Alimpijevićev "specijal" za Francusku i detalji koji su važniji od rezultata

Alimpijević je Fotuu pokazao i srpsku verziju igre sa dvojicom visokih. Nikola Jokić i Nikola Milutinov bili su naročito efikasni zajedno u drugom poluvremenu, što je Srbiji dalo krila da stekne dvocifrenu prednost aktuelnu praktično sve do ulaska u poslednja dva minuta. Selektor je posle utakmice odmah objasnio da to ne treba posmatrati kao nešto što će biti redovno rešenje u rotaciji, već bi to treneri okarakterisali kao "specijal" pripremljen baš za ovog protivnika.

To je možda bio i najvažniji detalj čitave utakmice, jer Srbija nije pokušavala da Francuskoj odgovori samo kvalitetom svojih najboljih igrača, već prvenstveno adaptacijom onome što se nalazilo na drugoj strani terena. I takvi detalji su za ovaj tip utakmice mnogo važniji od, recimo, procenta šuta, broja izgubljenih ili konačne razlike. Nije igra Srbije bila savršena, ali je za ovaj trenutak bila vrlo dobra, pogotovo u odnosu na kvalitet rivala.

Nikola Đurišić (©MN Press)

Bitan detalj je i odbrambeni pristup na spoljnim pozicijama. Srbija je održavala defanzivni intenzitet rotiranjem Nikole Đurišića, Ognjena Dobrića, Alekse Avramovića, Marka Gudurića i Nemanje Dangubića. Posebno je zanimljiva bila uloga Dangubića, koji je u kontrolisanoj minutaži praktično postao Alimpijevićev adut u završnici. Njegova odbrana promenila je ritam utakmice upravo u trenutku kada je Francuska bila agresivna na oba kraja i pokušavala potpuno da preuzme kontrolu.

Takva raspodela zadataka omogućila je Srbiji da najvećim delom večeri diktira uslove igre. Francuska je u finišu uspela da izbaci domaćina iz ritma i uvede meč u završnicu na jedan posed, što je dugoročno za Alimpijevića i stručni štab možda bilo korisnije nego mirna pobeda dvocifrenom razlikom, što je takođe jako važno. Srbija je morala da reaguje pod pritiskom, iako su noge bile teške protiv rivala koji je uspeo da se razigra i pronađe način da smanji zaostatak. Iz tog umora došao je i pad koncentracije, praćen nerealizovanim slobodnim bacanjima. I sve je to sada bezbolno, važno je da ulazi kada bude važno, protiv Islanda i Italije za početak.

Za Alimpijevića je još važnije što se, manje od godinu dana od početka procesa i posle svega četiri reprezentativna okupljanja, već vide prepoznatljivi automatizmi. On je manjak igrača koji mogu da igraju sa loptom uspeo da nadomesti timskim kvalitetom i veličinom Nikole Jokića, no treba razmišljati i šta posle avgusta... U ovoj grupi i dalje ima dosta igrača koji nisu proveli mnogo vremena zajedno na parketu, ali komunikacija deluje sigurnije, uloge su jasnije podeljene, a deluje i da je nivo međusobnog poverenja viši nego tokom prvih prozora novog ciklusa.

Sve to će imati mnogo veću težinu kada počne drugi krug kvalifikacija za Mundobasket. Avgust Srbiji još omogućava da nastupi u veoma jakom sastavu, u novembru i narednog februara okolnosti će biti potpuno drugačije. NBA igrači neće biti dostupni, dok ostaje neizvesno koliko će reprezentativaca iz Evrolige moći da se odazove. Tada neće biti dovoljno samo imati kvalitetne pojedince na spisku i to je ono što Alimpijević često ističe tokom obraćanja javnosti. Srbiji je potreban sistem u koji novi igrači mogu brzo da uđu, bez dugog perioda prilagođavanja i stručni štab radi maksimalnim naporima da se takva atmosfera i konstrukcija održe na duže staze.

Nikola Milutinov (©MN Press)

Nema mnogo razloga da se preterano analiziraju statistički detalji iz prve utakmice posle mesec i po dana pauze. U nekim drugim okolnostima bi 20 izgubljenih lopti - koje smo nadomestili sa 15 ukradenih poseda rivalu - predstavljalo razlog za brigu ili to što nas je protivnik nadskočio, međutim očekivano je da koncentracija raste, da se šuterski mehanizmi vrate, a "muscle memory" će odraditi svoj deo posla. Za stručni štab mnogo je važnija Alimpijevićeva poruka posle meča, da su dobili ono što su želeli.

Najopasniji francuski igrač bio je pod kontrolom, nekoliko srpskih košarkaša iskoristilo je minute da uhvati ritam, a ekipa je dobila fizički zahtevnu utakmicu u kojoj je morala da sačuva prisebnost kada je Francuska zakomplikovala završnicu. Usput su uspešno proverena rešenja pripremljena isključivo prema karakteristikama konkretnog protivnika.

Sledeći meč u Orleanu verovatno će izgledati dosta drugačije. Alimpijevićeva izjava da tamo namerava da "zaštiti igrače" nagoveštava kontrolisaniju minutažu nosilaca i veću priliku za one koji su u četvrtak proveli manje vremena na parketu. I to ima smisla. Island i Italija su rezultatski daleko važnije utakmice i tu nema dileme.

Ova pobeda najviše vredi kao potvrda da se proces daljeg razvoja nastavlja. Protiv elitnog protivnika Srbija je pokazala da može taktički da se prilagodi, pronalazi adekvatne petorke i reši specifične defanzivne zadatke, a da pritom ne izgubi osnovnu strukturu svoje igre. Za prvi nastup posle duže pauze, to je sasvim dovoljno razloga za umereno zadovoljstvo.