N. StojkovićAutoritet iz svlačionice seli se u Zvezdine kancelarije
Vreme čitanja: 6min | uto. 26.05.26. | 15:54
Teodosić je bio neko ko ne voli mnogo da priča u javnosti, već da se rezultati njegovog rada osete na delu. Istom mantrom će se verovatno poslužiti i sada
Bio je MVP Evrolige sa samo 23 godine. Trojka preko Horhea Garbahose na Mundobasketu u Turskoj 2010. se i danas pamti i prepričava sa mnogo emocija. Bio je lider ekipe koja je sa prosekom od samo 23,7 godina stigla do evropskog srebra 2009. u Poljskoj, mimo svih očekivanja posle dugog posta reprezentativne košarke. Kasnije je poveo generaciju do "srebrnog" uzleta koji je Srbiju potpuno vratio na košarkašku mapu jer je u jednom trenutku bila aktuelni evropski, svetski i olimpijski vicešampion. Posle osvajanja Evrolige sa moskovskim CSKA 2016. godine zapalio je tompus i bio glavna figura intervjua koji se i danas gleda. Njegove asistencije imale su oči, svaka je bila lepša od prethodne i imao je hrabrosti da na terenu proba stvari koje drugi nisu. Član tima decenije (2010-2020), osvajač Evrokupa sa Virtusom 2022. uz MVP priznanje. Jedan je od 25 igrača idealnog "sastava" Evrolige za prvih 25 godina postojanja. Sve to je, pa i mnogo više, Miloš Teodosić...
Povratak Miloša Teodosića, ovoga puta u ulozi jednog od najvažnijih ljudi sportskog sektora Crvene zvezde, jasan je signal da kod prvog čoveka Željka Drčelića postoji najozbiljnija želja za promenom slike kluba.
Izabrane vesti
Bez obzira na to koju će funkciju obavljati formalno, o čemu će više reči izvesno biti posle završetka Fajnal fora KLS u Nišu, Crvena zvezda dobija čoveka čije ime u evropskoj košarci ima težinu kakvu retko ko sa ovih prostora poseduje. Posledično, takve figure ne dolaze samo da popune mesto.
Četvrtak, 20.00: (1,30) Dubai (16,0) Budućnost (3,90)
Dolazak Miloša Teodosića na Mali Kalemegdan treba posmatrati iz dva ugla - optimistično i oprezno. Kod zvezdaša će se provući i ton euforije jer se ipak radi o nekom koga su rado želeli da vide u novoj ulozi. Treba jasno postaviti granicu između igračkog iskustva koje vrsni plejmejker sada može da pretoči na novom radnom zadatku i mukotrpnog procesa učenja koji mu predstoji.
Sa Teodosićem trebalo bi da se promeni atmosfera, način razmišljanja i odnos prema klubu, kako unutar svlačionice, tako i van nje. Slika je još i šira, pa na prvu deluje opterećujuće sve to što ga čeka i što se od njega očekuje. Ali kao jedan od najboljih plejmejkera svog vremena i jedan od najvećih u istoriji evropske košarke, ima kapacitet da se uhvati sa takvim izazovima i da ih, što je najvažnije, iznese na pravi način.
O tome svedoči i to što su, prema nezvaničnim saznanjima Mozzart Sporta, razgovori između predsednika Crvene zvezde i asa iz Valjeva bili brzi, konkretni i efikasni. Teodosić je pokazao spremnost da prihvati novu ulogu i vrati se u klub, što dovoljno govori o tome da i sam oseća da klub pokušava da napravi ozbiljan zaokret kada je sportska politika u pitanju.
Teodosić iza sebe nema iskustvo sportskog funkcionera, ali jedan je od onih ljudi kojima bi upravo igračko nasleđe moglo da bude najveća preporuka za novu ulogu. Tokom karijere bio je sinonim za košarkašku inteligenciju i autoritet, bio je igrač koji svoje liderske kvaliete nije nadograđivao galamom, već talentom, klasom i igračkim kvalitetom. To ga je stavilo u poziciju da se o njemu priča sa poštovanjem, koje je sticao gde god da se pojavio. Malo je evropskih igrača koje podjednako cene saigrači, treneri, rivali, pa i agenti. Upravo zato njegov ulazak u kancelariju može da donese Crvenoj zvezdi dodatni kredibilitet kada se sedne za pregovarački sto.
Crvena zvezda možda ne može uvek da parira najvećim klubovima budžetima, ali sa Teodosićem dobija čoveka koji jednim pozivom može da napravi razliku kada se, recimo, dovodi kapitalno pojačanje. Mnogi košarkaši žele da rade sa ljudima koji razumeju igru iz ugla vrhunskog igrača, pored iskustva koje će u hodu sticati kroz administraciju. Teodosić je godinama bio deo najvećih evropskih utakmica, igrao pod ogromnim pritiskom i delio svlačionicu sa velikanima evropske i svetske košarke. Kao takav mogao bi lakše da proceni ne samo kvalitet nekog igrača, već i njegov karakter, mentalitet i sposobnost da izdrži ono što nosi igranje za klub kakav je Crvena zvezda.
To takođe može da bude važno u vremenu kada se veliki broj odluka svodi na statistiku i skauting izveštaje. Brojke jesu važne, ali ne mogu da pokažu kako se neko ponaša kada utakmica uđe u poslednja dva minuta, kako reaguje posle nekoliko promašaja ili da li ima ličnost za veliku scenu. Ljudi poput Teodosića takve stvari mogu da prepoznaju, nekada i gotovo instiktivno. Njegovo košarkaško iskustvo moglo bi da pomogne Zvezdi da pravi pametnije selekcije i manje greši u proceni igrača, što je u Evroligi često linija koja razdvaja uspešnu sezonu od promašene.
Osim toga, nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije donosi i ozbiljnu mrežu kontakata. Tokom dve decenije na vrhunskom nivou i rada u sistemima kakvi su Olimpijakos, moskovski CSKA, Los Anđeles Klipersi i bolonjski Virtus, mogao je da upozna praktično celu evropsku košarkašku scenu. Takve veze nisu važne samo zbog potencijalnih transfera, već i zbog informacija koje u modernoj košarci imaju ogromnu vrednost. Ko je nezadovoljan u svom klubu, gde postoji problem u svlačionici, koji igrač želi veću ulogu, koji trener traži određeni profil košarkaša...
Teodosićev angažman mogao bi da donese i drugačiji identitet sportskom sektoru Crvene zvezde. Poslednjih godina klub je često delovao kao sistem koji reaguje bez dugoročnih planova, već u trenutku, pod pritiskom rezultata i okolnosti tržišta. Sa Teodosićem postoji mogućnost da se više pažnje posveti dugoročnoj sportskoj filozofiji, fokusu na jasniji profil igrača koji se dovode i stvaranju stabilnijeg sistema. U Zvezdi dugoročni sistem i planiranje nisu postojali. Ovaj potez Željka Drčelića daje utisak da bi stvari značajno mogle da se promene, nabolje.
Naravno, Teodosićev dolazak nosi i određene nedoumice. Biti vrhunski igrač i biti uspešan sportski direktor nisu iste stvari. Funkcionerski posao traži hladnu glavu, strpljenje, pregovaračke sposobnosti i spremnost da se donose nepopularne odluke. Teodosić će morati brzo da nauči kako funkcioniše druga strana košarke, koja se odnosi na budžete, ugovore, administraciju i svakodnevnu organizaciju sportskog sektora. To, pre svega, zahteva da se ponekad emocije ostave po strani i da se stvari gledaju isključivo racionalno. Kao igrač mogao je da veruje intuiciji i da u trenutku donese odluku, sada će ga čekati drugačije okolnosti, da razmišlja dugoročno kada bude donosio zaključke.
Grešaka u radu i procenama će nesumnjivo biti i pred njim je veliki prostor za učenje i usavršavanje, ali sve to treba istrpeti zarad daljeg rasta. Njegovo prisustvo samo po sebi podiže standarde unutar kluba. Teodosić je, prosto, takva figura. Njegovo ime nosi određenu težinu, ali još važnije od toga jeste način na koji je gradio karijeru. Uvek je bio autoritet pred igračima, znao je kada treba da digne glas - setite se čuvene scene iz 2014. godine i povik: 'Koji k**** mi hoćemo' iz kojeg se kasnije izrodio pohod na svetsko srebro - i koji oseća igru bolje od većine ljudi oko sebe. Ukoliko taj osećaj uspe da prenese i u kancelarijski rad, Crvena zvezda bi potencijalno mogla da ostvari ozbiljan benefit na duže staze.
Na kraju, možda i najveća vrednost Teodosićevog povratka nije samo u tome kojeg će igrača dovesti, već bi njegov najveći doprinos mogao da bude osećaj koji će se stvoriti među zvezdašima, da sportskim sektorom rukovodi čovek koji zna kako izgleda vrhunska košarka iznutra. Opet, kroz rad u nekoliko najvećih evropskih i svetskih košarkaških sistema.
Sve su to preduslovi za, potencijalno, nešto više. Teodosić je bio neko ko ne voli mnogo da priča u javnosti, već da se rezultati njegovog rada osete na delu. Istom mantrom će se verovatno poslužiti i sada.
tagovi
Obaveštavaj me
KK Crvena zvezda
Evroliga