Bajern ima čudesnu arenu: Klizališta, bazen, košnice za pčele i zona luksuza od 12.000 evra po meču

Kratka istorija – planovi o novoj dvorani počeli su od hokejaškog tima Red Bul Minhena, sa kojim košarkaška sekcija deli ovaj velelepni prostor. Red Bul je vlasnik, a Gradskog veće Minhena odobrilo je projekat kojim bi ujedinio hokejaški i košarkaški tim, pošto su zajedno bili u potrazi za modernijim zdanjem. Bajern je svoju prvu utakmicu u SAP Gardenu odigrao protiv Real Madrida, nekoliko dana pošto su hokejaši zvanično otvorili arenu u prijateljskom meču. Bajern je, ipak, vlasnik zvanično prve takmičarske utakmice... I sada pored BMV Parka, u kojem je domaćin u mečevima Bundeslige, minhenski klub ima arenu u kojoj nastupa samo u Evroligi.
“Prešli smo iz dvorane koja prima oko 6.000 na skoro 12.000 gledalaca. Ono što je važno, mi i dalje igramo Bundesligu u BMV Parku, a Evroligu. Mnogi se pitaju zašto smo u dve dvorane, ali ovaj sistem funkcioniše dobro“, počinje Haman razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:
“Takođe, mi ne treniramo uvek u SAP Gardenu, sve do večeri pre utakmice u Evroligi. Treniramo u BMV Parku tokom nedelje. Recimo, pred utakmicu sa Zvezdom isto nismo trenirali ovde, jer se hokejaši spremaju za utakmicu. Na dan naše utakmice Bajern i Zvezda treniraju ovde, da osete parket i koševe“.

Dakle, SAP Garden se transformiše iz ledene u košarkašku dvoranu.
“Prvo stavljamo zaštitnu podlogu, kako bismo zaštitili led i sprečili da hladnoća dopire odozdo. Igrači ne osećaju ništa. Ceo taj proces traje od šest do osam sati. Odmah posle utakmice parket i koševi se uklanjaju, jer hokejaši imaju utakmicu sledeći dan. Inače, treba da kažem, dvorana nije još potpuno funkcionalna, jer imamo određenih problema sa delom tribina koji bi trebalo da se podigne dizalicama i spuste sve do terena. Cela površina koja je crna oko terena, trebalo bi da bude pokrivena tribinama. Tribine se dižu, idu preko terena i do parketa, tada se ne bi poznalo da ispod parketa ima nešto, odnosno led. Ta tehnologija još ne radi u potpunosti, ali radimo na tome da je uskoro osposobimo. Verujem da će sve biti spremno za narednu sezonu“.

Spustili smo se niz stepenice sve do parketa, dok su košarkaši Bajerna još trenirali. Dobili smo dozvolu da pogledamo šta rade Gordon Herbert i njegovi igrači, a zatim se uputili ka tunelu čiji je ulaz tačno u ravni sa centralnom linijom terena. Tu nam je Štefen pokazao prostor u kojem igrači pre utakmica ima kontakt sa posebnom grupom VIP gostiju. Stojimo sa strane gde inače bude ekipa.
“Ovo je prostor gde igrači čekaju znak da istrče na parket, a ovamo (pokazuje na staklo koje ide od zida do zida) nalazi se nešto što mi zovemo 'Klub navijača iz prvog reda'. To je VIP sektor u kojem 40 navijača ima tretman najvišeg standarda i možeš da budeš maltene uz igrače. Taj prostor se iznajmljuje i gledaoci koji sede tu pre utakmice mogu da budu u neposrednom kontaktu sa igračima preko stakla, da vide njihove poslednje pripreme i njihove male rituale. Ovde oni imaju poslednji mali sastanak pre istrčavanja na zagrevanje, a čak i igrači vole komunikaciju sa gostima. Uvek se nešto šale sa njima, tako da je to poseban prostor za ekipu“.

Da li VIP klub iznajmljujete pojedincima ili grupama?
“Grupama. Ideja je da bude samo za grupe, mada smo u prve dve-tri utakmice išli na prodaju mesta u prostoru pojedincima, dok se nismo malo uigrali. Naš plan za ovaj prostor je da zakupljuju kompanije“, priča Štefen, a na pitanje o ceni zakupa odgovara:
“Oko 12.000 evra po utakmici“.

Uveo nas je naš domaćin u VIP klub i pokazao unutrašnjost koja izgleda spektakularno. Inače, staklo koje razdvaja ekipu i goste je interaktivno i na njemu može da stoji logo Bajerna ili kompanije koja je iznajmila prostor, a ako ljudi ne žele da idu do svog mesta kraj terena i odatle gledaju utakmicu, to mogu da rade iz ugodnosti kluba u kojem mogu da popiju kvalitetna piće i da pojedu hranu najvišeg kvaliteta. Inače, Bajern ima tačno 1.111 mesta isključivo za VIP goste, odnosno gledaoce, raštrkanih u različitim delovima hale.
“Kao što vidite, ceo prostor pruža određeni standard, ali i privatnost. Ovde naši gosti mogu da pojedu samo najkvalitetnu hranu i piće, isto važi i za ostale VIP prostore, kao i za obroke naših košarkaša, njihovih porodica, kao i ljudi u Bajernu. Vidite (dodiruje ekran na kojem menja staklo u interaktivni zid) ovde možete da postavite šta želite, po želji gostiju. Isto tako mogu da izaberu da ostanu ovde i gledaju utakmicu. Vodili smo računa o svakom detalju“.

Nažalost, jedini deo arene u koji nismo smeli da uđemo jesu svlačionice i njima pripadajući delovi. Bajernovi košarkaši su završavali trening, a Zvezdini su ubrzo zatim ulazili, pa jednostavno nije postojala mogućnost da se prođe i kroz taj deo SAP Gardena. Međutim, Štefen nam je otkrio neke zanimljivosti...
“Žao mi je što ne mogu da vam pokažem šta je sa druge strane vrata (pokazuje na svlačionicu Bajerna). Svlačionice su povezane sa bazenom, velikom saunom i drugim sadržajima poput kuhinje u kojim igrači mogu sami da pripreme hranu, ako to žele. Na dan utakmice, samo mi možemo da koristimo taj sadržaj“.

Kružnim hodnikom kojim je povezana cela arena šetamo dalje, a naš vodič nas vodi kroz konferencijsku salu i sobu pored, koji je namenjen za novinare.
“Ovde vaše kolege i vi večeras možete da sedite i radite u miru, imaćete nekoliko različitih obroka između kojih možete da birate, kao i piće (pokazuje na frižidere u kojim su različite vrste Red Bul energetskih pića, te gazirana pića iz Koka Kola porodice, obična voda...). Takođe, ovaj prostor možete da koristite i pre utakmice, da pripremite materijal koji vam treba ili čak da gledate utakmicu preko televizora“.

Idemo dalje i stvari tek postaju zanimljive...
“Sada vas vodim u jedan poseban deo“, zastao je nakratko dok je tag uređajem otključao vrata. Kroz staklo videli smo da smo na putu ka klizalištima, a nedugo zatim kraj nas su prolazili hokejaši Red Bula.
“Pošto smo sada nivo ispod zemlje, dvorana ima i tri klizališta. Dva koriste hokejaši, a treći je namenjen za javnost. To je bila tačka spora između grada i kluba, jer je morao da se pronađe način kako da se javnosti omogući da koristi benefit ove dvorane. Otvorena je uvek samo za javnost i može da se dolazi ovde čak i kada mi igramo utakmicu. Sada je, recimo, vreme odmora i kao što vidite puno je, ima dosta dece, porodica... Gradu je bilo jako važno da se omogući tako nešto. Cena je nešto oko 12 evra za sat“.

Interesovalo nas je kakva je saradnja sa fudbalskim klubom, odnosno koliko su ljudi iz košarkaške sekcije 'pozajmili' detalja od kolega kada se pravila arena, kao i u svakodnevnom radu. Takođe, interesovalo nas je da li je i fudbalski preuzeo nešto od košarkaškog sektora?
“Gledajte, u košarci stvari su mnogo dinamičnije, sve teče dosta brže, ali ovo je situacija u kojoj sve strane dobijaju. Ono što smo mi najviše naučili od fudbalskih kolega je struktura najvišeg nivoa i samih kancelarija, odnosno da u svakom sektoru moraš da imaš samo najkvalitetnije ljude, koji mogu da iznesu obaveze i projekte, ali i da stvaraju pravi odnos sa navijačima, sponzorima, partnerima... Fudbalski tim je od nas preuzeo jednu lepu stvar, a to je penzionisanje dresova. Pod svodovima naše dvorane su moj i dres Demonda Grina, a fudbalski je prvi put u istoriji uradio nešto slično kada je povukao dres Franca Bekenbauera. Svidela im se taj deo košarkaške kulture“.

Javno dostupni podaci kažu da je izgradnja dvorane koštala 110.000.000 evra, međutim...
“Koštala je mnogo više“, sleže ramenima Štefen. “Znate, ceo projekat je započeo još pre korone, a onda se glavni deo radova izvodio tokom iste, pa su cene skočile do neba. Mislim da su čak tri puta više. Ipak, ispunjen je najviši standard. Američkim košarkašima se sviđa, standard nije tako daleko od NBA, rekao bih da je ovo nešto najbliže onom što možete videti tamo. Mogla bi da bude i NBA dvorana, samo što treba da bude jasno, tamo ima 20.000 gledalaca, ova hala prima 12.000. Možda je najveća razlika u tom broju ljudi, ali i obliku. NBA dvorane idu u širinu, dok ova ide u visinu, pa si uvek blizu terenu“.

Prošli smo kroz prijemnu zonu, gde staju autobusi sa igračima, gde se nalaze i parking mesta za automobile, kao i zonu tehničke podrške, videli mehanizaciju koja podiže deo tribina koji bi trebalo da ide preko zaštitne podloge na kojoj je led, ali trenutno nije u funkciji... Hteli smo malo da zagrebemo površinu i odnosa između BMV Parka i SAP Gardena.
“BMV Park je jako stara dvorana i iskustva kada igrate tamo je potpuno drugačiji od onog kada ste ovde. Ipak, BMV Park takođe ima i svoj standard koji drži. Recimo, tamo imamo LED teren koji je uvek prisutan. Trudimo se da i BVM Park držimo na određeni način modernim. Igračima se to sviđa, ali i navijačima. Posebno LED teren koji je spektakularan“.

Pošto smo prošli sve donje nivoe, red je bio da pređemo na više. Pre svega na tri nivoa VIP zone koji izgledaju kao prvoklasni restorani sa pogledom na teren. Ukratko, tri sprata Arene – tri VIP zone. Svaki nivo liči na prethodni, ima svoj bar i mesto sa hranom, a navijači koji se nalaze u tim zonama takođe imaju i svoja sedišta koja su odvojena od ostatka hale.
“Svako ko kupi svoje mesto, odnosno sto može da se prebaci na nivo više, ako želi. Što se cene tiče, ona varira. Ako imate sponzorski ugovor sa klubom, onda je drugačije, a ako ih kupujete, cena zavisi od utakmice do utakmice, odnosno protivnika. Recimo, kreće se od 250 do 500 evra po utakmici“, otkriva Štefen, dok se krećemo pokretnim stepenicama ka nivou iznad koji je, opet, veći od prethodnog:
“Vidite da ovde ima više stolova i prostora. Odavde možete da vidite i spoljašnjost arene, a u ovoj zoni nalaze se porodice i prijatelji igrača kada su utakmice. Posle utakmice, košarkaši ovde dolaze da večeraju“.

Tu su i VIP lože...
“Imamo ih ukupno 11, za različite sponzore poput Red Bula, SAP, Sigmunda, Adidasa... Imamo i našu ložu, u kojoj dolaze ljudi iz Bajerna, fudbalskog kluba... Dosta vodimo računa o tim stvarima“.

Štefen Haman (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Malo smo presekli razgovor o dvorani, kako bismo Štefena pitali kako je njemu u ulozi ambasadora kluba, ali i nekoga čiji se dres nalazi pod svodovima SAP Gardena?
“Lep je osećaj, jedinstven. Znate, odigrao sam preko 140 utakmica za reprezentaciju, to (povlačenje dresa) nije samo zbog toga što sam bio u Bajernu, klub je želeo da mi se oduži zbog svega što sam uradio za košarku u Nemačkoj. Došao sam ovde iz Albe kako bismo ceo projekat digli na potpuno novi nivo. Bio sam kapiten reprezentacije, bio u Bajernu kada je bio praktično tek na početku, tu sam i dalje. Za sve ovo treba strpljenje. Bajern je veliki brend, zato su potrebni ljudi koji mogu da iznesu takav projekat. Možeš ti da imaš novca i radiš tako što ćeš dovoditi najbolje igrače, ali to nije naša ideja. Temelj svega je dobra organizacija, uprava, ljudi u kancelarijama... Prvo radiš na osnovama, a onda praviš tim koji treba da donese rezultate“.

Otišli smo na najviši nivo arene, tik ispod krova... Tu se nalazi takođe VIP sektor, sedišta za važne goste, sve kao i u prethodnim zonama. Štefen nam otkriva još neke detalje vezane za dvoranu.
“Ovo mi je možda najlepša zona. Najviša, sa najboljim pogledom na teren i šta se dešava. Gosti koji iz VIP zone žele da idu na sedišta kraj terena, to mogu da učine ako nam unapred najave to. Inače, njih uvek čekaju mesta na svom nivou. Kada je arena pravljena, rečeno je da ovo može da bude objekat isključivo za sportske događaje, ne za koncerte ili takve događaje. Razlog je taj što su svi želeli da idu u dvoranu, zbog čega Olimpijski stadion ne bi imao funkciju. Sve što je vezano sa sportom, može da se dešava u dvorani, a sve ostalo se koristi u Olimpijskom parku. Tako smo ovde organizovali takmičenja u različitim borilačkim sportovima, kao i E-turnire. Gledaoci sede na tribinama i sve mogu da prate na velikom ekranu. Takođe, bio je i veliki šou u vreme Superboula, a igra se i futsal...“

Za kraj smo ostavili krov, sa kojeg se prostire spektakularan pogled na Olimpijski park...
“Ovo je mesto na kojem može da se uživa u pogledu. Sve na krovu je urađeno u skladu sa poštovanjem zelene agende, kao što vidite preko ograde, ka središnjem delu krova je trava, a tu su i košnice na kojem ljudi vode računa o pčelama koje proizvode med. Ovde je generalno prelep pogled, svuda oko nas je priroda i želeli su da to iskoriste i za prostor krova, da sve bude u zelenilu, a i da se iskoristi kako bi se vodilo računa o pčelama takođe. Odavde se proteže pogled ka istoriji“, poručuje Štefen i završava:
“Znate, svojevremeno smo igrali utakmice u staroj hokejaškoj dvorani tamo (pokazuje nam gde se nalazi). Ima 3.000 mesta, a tamo smo samo igrali utakmice i nismo mogli da treniramo. I eto, sada možemo da uživamo u najmodernijoj dvorani u Evropi. To nas sve podseća na to gde smo bili, koliko nam je hladno bilo tamo (smeh) i dokle smo dogurali s vremenom. Prelep je osećaj kada znate šta ste sve prošli“.