Batist sada desna ruka Žoca na klupi Panatinaikosa: Plašio sam ga se kao igrač

Nekadašnji igrački simbol Panatinaikosa Majk Batist vratio se u Atinu, ovoga puta u ulozi prvog pomoćnika Željka Obradovića. Legendarni Amerikanac je po dolasku dao opširan intervju za grčki Sportal, u kom se prvenstveno osvrnuo na rad sa srpskim stručnjakom, ali i na fenomen Nikole Jokića.

Razgovor o Obradoviću otvorio je sećanjem na svoje igračke dane i promene u percepciji trofejnog trenera.
„On je čovek kome je veoma stalo. Van terena ima potpuno drugačiju ličnost. Trebalo mi je nekoliko godina da to shvatim, jer su prve dve godine bile strogo u fazonu: ‘Ovo se radi ovako, ovo onako.’ Veoma te strogo trenira i ne vidiš njegovu drugu stranu. Ali kada sedneš sa njim, možeš da razgovaraš o svemu – o košarci, životu, bilo čemu ličnom. Uvek mi je pomagao u teškim trenucima. Bio je otvorenog uma, slušao me je i činio da se osećam prijatno. Tako sam, tokom treće godine, počeo da se otvaram, da izlazim sa saigračima, odlazim u grčke restorane i upoznajem Atinu. Biti blizu Obradovića van terena uvek je prijatno i poučno. Taj otvoreni stav i empatiju usvojio sam i ja kao trener.”

Uporedio je svoj odnos prema Željku nekada i sada.
“Više sam ga se plašio kao igrač! Kao trener moraš da budeš otvorenog uma kako bi naučio nove stvari, a rad sa njim je san koji je postao stvarnost. Naravno da ću mu protivrečiti, možda ću se čak i znojiti dok budem pokušavao da iznesem svoje mišljenje! Ali to je svrha stručnog štaba: ne slažeš se uvek, ali se istovremeno obavezuješ na plan ekipe. Kao čovek koji ima samopouzdanja, verujem da će sve doći na svoje mesto.“

Iako sadašnji sastav Panatinaikosa ima ogroman kvalitet, Batist ističe da se još uvek ne može porediti sa generacijom iz 2009. godine dok to ne potvrdi trofejima na parketu. Kada je u pitanju idealna petorica sa kojom bi išao u borbu, izabrao je svoje nekadašnje saigrače
„Dijamantidis, Jasikevičus, Spanulis, ja na ‘četvorci’ i Peković na ‘petici’. To su ljudi sa kojima sam spreman da prođem kroz vatru.“

Vratio se još malo u prošlost i prisetio anegdote kada je tokom noćnog izlaska ugledao Žoca u lokalu u gradu.
“Izlazili smo i lepo se provodili. Te večeri sam video trenera kako ulazi na zadnja vrata. Pomislio sam: ‘O, Bože, ovo nije nimalo dobro.’ Ali Jaka Laković nas je smirio i rekao: ‘Momci, ne brinite, doći će da sedne sa nama.’ Sećam se svojih misli u tom trenutku. Uplašio sam se, oblio me je hladan znoj. A onda je krenuo prema nama. Naravno, to je bio prvi put da sam video drugu stranu Obradovića. I zaista me je iznenadio. Zaista sam se pitao da li je toliko kul van terena, jer do tada nisam imao pojma. Naravno, nikada ranije nisam izlazio sa njim. Prišao mi je i rekao: ‘Majk, sada pij, u redu. Ali sutra u 7:00 želim da budeš prvi koji će doći na parket!’ ‘Važi, treneru, biću tamo.’

U Atini je prethodnih nedelja tema bila i eventualna ponuda za Nikolu Jokića, a Batist priznaje da bi dolazak srpskog centra bio spektakularan, iako smatra da Jokić već sada poseduje nesvakidašnje košarkaško znanje.
“Pre bih rekao da bi on trebalo da mene nauči kako da ga treniram! Jokić je neverovatan talenat, fantastičan igrač. Prošle godine imao sam čast da budem u stručnom štabu Međunarodnih igrača na Ol-star utakmici i da budem pored Janisa, pored Jokića u svlačionici i slušam te momke kako pričaju. Bilo je neverovatno samo biti među njima. Jokić je, čak i kada nije bio u igri, sedeo i praktično trenirao utakmicu sa svoje pozicije. Rekao mi je: ‘Majk, reci Darku Rajakoviću da moramo da napravimo faul nad Skotijem Barnsom.’ Niko ništa nije rekao. Onda je Skoti pogodio trojku i izgubili smo. A Jokić mi kaže: ‘Rekao sam ti, morali smo da napravimo faul!’ Ali njegov mozak neprestano radi i neprestano se razvija. On zapravo ne prati toliko mnogo košarkaških utakmica tokom sezone, ali prati mnogo trenerskih seminara, kako bi mogao da analizira ono što se dešava na parketu i verovatno ono što treneri razmišljaju. Za mene je to karakteristika, sposobnost koju nema mnogo igrača.“