Bilo je nervoze i nesporazuma, ali tako je kad želiš nešto da napraviš u životu

Odzvanja grandiozni uspeh srpskih košarkaša na Olimpijskim igrama i dalje u ušima cele zemlje. Bronza koja sija zlatnim sjajem je samo dodatno učvrstilo kult reprezentacije koji je dugo bio pod hibernacijom, a posebno posle već sada istorijske utakmice sa Amerikancima u polufinalu. Jesmo izgubili, ali će zauvek ostati zapisano da smo "maltretirali" jednu od najmoćnijih košarkaških ekipa svih vremena kao niko nikad. Sve to je Orlovima dalo impuls da u meču za treće mesto ubedljivo savladaju Nemce.

Način na koji je pripremao utakmicu, tu, kao i onu protiv Drim tima, kao i analizu celokupnog turnira, selektor Svetislav Pešić je izneo u razgovoru za "Oko" na RTS-u, u kojem se dotakao mnogih stvari koji su vodili do velikog uspeha u Parizu.

Najpre, šta je rekao igračima posle utakmice sa Pancerima.

"U svom uvodnom razgovoru sa igračima sam im čestitao na utakmici, ponašanju, zajedništvu, kako su stvorili atmosferu u kojoj jedan drugog trebaju. Kada to osetiš, onda stvaraš veliko drugarstvo. Uobičajene su pripreme, ali su za taj meč bile neuobičajene, fizički i mentalno teške su bile utakmice sa Australijom i SAD-om. Uspeli smo da vratimo minus od 24 poena protiv Australijanaca, posle je došla Amerika, tu svi sve znamo šta se desilo. Teško je bilo pripremiti se, igrali smo na 90 poena, fantastičan intezitet, fantastične odbrane, ogromna potrošnja. Sve je to teško, ali taj stres se pretvori u uživanje. Cilj ti je jasan i kako do njega stići, nama je bio cilj da na ovako kompetitivnom turniru, najjačem mogućem, stignemo do bilo koje medalje. Za nas su sve one zlatne", istakao je Pešić pa dodao: Put je bio kratak, ali naporan, sa svim preprekama sa kojima smo se suočili. Oni su mene motivisali, a kada je trener motivisan, onda su svi motivisani."

Nije sve išlo uvek glatko.

"Bilo je tu i nesporazuma, imali su oni svoje predloge, ja kao trener morao sam sve to da sakupim i prihvatim. Zajednički uspeh, svi smo mi doprineli tom uspehu, pa čak i ovi koj su bili bolesni. Jović se čitave sezone pripremao za reprezentaciju, pa je zaradio povredu, potom i virus. Milutinov je imao temperaturu. Sve su to bile prepreke na putu ka cilju, bilo je i malo nervoze, ali nervozan je onaj koji hoće nešto da napravi u životu."

Kako je tekla priprema utakmice sa Amerikancima i koliko je značilo što smo sa njima igrali u pripremnom periodu?

"Nisam samo zadovoljan pobedom nad Nemačkom, već celim putem. I ja sam sebi postavljao pitanje da li je dobro što smo išli u Abu Dabi. Nikad ne bih igrao protiv slabijih od sebe. Amerikanci su jači od nas, i nama je odgovaralo da igramo sa njima kako bi videli gde smo. U Emiratima smo imali dve izvanredne čevrtine, u utakmici u grupi čak tri. U pripremi pred polufinale po prvi put smo otkrili stvari koje nismo videli. To nam je pomoglo da donesemo neke drugačije odluke. Pripreme su bile kratke, intezivne, uspešne. Lep je osećaj kada poslednju utakmicu pobediš i sa tim ideš kući."

Da li je utakmica sa Amerikancima najbolja u istoriji košarke. U istoriji naše zemlje?

"Bilo je još dobrih utakmica. U sportu se prošlost ne računa, samo ono što je danas i što će biti sutra. Uspeli smo da Amerikance "skinemo" do kraja, da istaknemo naše prednosti, a sakrijemo mane. Te prve dve utakmice sa nijma su nam stvarno pomogle, da prilagodimo našu odbanu i napad. Otkrili smo gde da ih napadnemo. Mi ispod koša imamo najboljeg igrača na svetu, i Petruševa koji je u sjajnoj formi. Ideja je bila kako gurnuti loptu ispod koša, tu da ih napadnemo. Ali, opet da napravimo balans između kontranapada i igrati pet na pet. Amerikanci su nervozni kad nemaju mnogo lopte u napadu, trebali smo da im oduzmemo loptu, ponestalo nam je snage u poslednja dva-tri minuta, izgubili smo organizaciju, tu su oni došli do prednosti i preokrenuli."

Da li je Jokić imao davao neke savete pred taj meč s obzirom da ih najbolje poznaje?

"Najlakše je trenirati Jokića. On je jednostavan momak, posvećen košarci, ekipi, Ako on odluči da igra, onda je on tu 100 posto. Spreman za svaku vrstu komunikacije. Ima ogromno iskustvo, isto tako i Bogdanović, Micić. Sve su to igrači koje su trenirali najbolji treneri. Naravno da se njihovi predlozi uzimaju u razmatranje. Svaki trener je tu zbog igrača. Nije dobro da trener bude iznad ekipe."

Šta je razlog što neki igrači najbolje igraju pod državnim dresom?

"Imamo osam igrača koj su ista generacija, Bogdan je nešto stariji, Petrušev i Jović nešto mlađi. Igrali su zajedno u svim selekcijama, poznaju se dobro i generacijski se razumeju. Znaju šta su im prioriteti u životu. Postali su vrhunski igrači, imaju ogromnu posvećenost, kada su rešili da igraju za reprezentaciju, onda ne postoji ništa više za njih. Samo trening. Onda je nama koji smo u stručnom štabu mnogo lakše, ali je razumevanje između njih najvažnije."

Vidi se koliko se košarka u Evropi približila onoj u NBA.

"Treba sve da se slegne, iznalizira. Ono što smo znali, znamo i sada. Bio je ovo najjači turnir svih vremena, najjača američka reprezentacija svih vremena. Ne upoređujem ovaj tim sa onim iz 1992. Košarka je fantastično napredovala u svakom aspektu, ali ono što je najviše napredovala jeste košarka van Amerike. Nema grada u nijednoj državi u svetu gde košarka uz fudbal nije najpopularnija. Evropska košarka se približila NBA košarci koja je i dalje najbolja na svetu.To je razlog što se okean između dva kontinenta suzio, povećao se značaj i kvalitet evropske košarke, to se vidi kad se gledaju utakmice Evrolige. To je ogroman kvalitet."

Glavni problem na turniru su bile sudije.

"Moram da kažem da FIBA apsolutno, kao i Evroliga, ulaže u unapređenje sudija. Ono što nije dobro jeste da FIBA i Evroliga treba da pronađu način saradnje. Ne kažem da su sudije koje sude Evroligu bolje, ali imaju daleko više iskustva. Sude teške utakmice, sude najboljim igračima Evrope. Tu saradnju treba unapređivati. Mi treba da gledamo šta fudbal radi jer je to najveći biznis u sportu. Treba sa njima da sarađujemo i da ta iskustva prenesemo u naš sport. Nadam se da će u budućnosti ovakve utakmice kao što je poufinale Olimpijskih igara suditi najbolje sudije."

Šta je najupečatljiviji utisak posle svega?

"Srećan sam i ponosan na sve ljude koji su nam pomogli kroz turnir. Ogromno zadovoljstvo što idemo iz Pariza sa pobedom. Proveli smo mnogo vremena zajedno ovde u hotelu, družili se, popili koju času francuskog vina. Do sitnih sati, do dva-tri smo gledali utakmicu, pa smo malo popili da se lakše zaspi", zaključio je Pešić za kraj.