Bogdanović o reprezentaciji: Posebna emocija

Kapiten reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanović ovog leta neće moći da pomogne nacionalnoj selekciji u FIBA kvalifikacionim prozorima. Košarkaš Los Anđeles Klipersa se i dalje oporavlja od povrede, tako da je kapitensku traku za ovo leto preuzeo Nikola Jokić, a Bogdan za reprezentaciju nije igrao još od kada se povredio protiv Portugala u grupnoj fazi Evropskog prvenstva prošle godine.

Za sada je i njegova budućnost u Los Anđeles Klipersima neizvesna, pošto će u ponedeljak tim iz grada anđela doneti odluku da li će prihvatiti igračku opciju za narednu sezonu ili će srpski košarkaš postati slobodan igrač.

Dok se sve to rešava sa Klipersima i nagađa se da li ostaje u NBA ili se možda iznenađujuće vrati u Evropu, Bogdanović odmara i dao je jedan zanimljiv intervju. Motivacije ne manjka i dalje kada je košarka u pitanju, posebno kada igra za reprezentaciju, pa je otkrio šta ga i dalje gura.
"Ljubav prema košarci koja traje od malena i naravno želja da kad god mogu budem najbolja verzija sebe. Kada igram sa reprezentacijom to je onda posebna emocija koja me motiviše da igram u dresu Srbije. Tada imam priliku da učinim naše ljude ponosnim i svaki izlazak na teren je za njih", započeo je Bogdanović za "Vogue Adria".

Kapiten reprezentacije uvek stavlja tim ispred sebe.
"Ne razmišljam mnogo o ličnim kvalitetima jer je tu najbitnija timska dinamika. Bitno mi je da se dobro slažemo i podržavamo na terenu kao i van njega, tako da je moj najbolji kvalitet možda to sto održavam prijateljstvo i tu zajednicu".

Draža mu je Evroliga od NBA, gde igra već devet godina.
"U Evropi mnogo više vremena posvećujemo taktici i analizi protivnika, i imamo mnogo više vremena za trening kako bi se spremili za te utakmice. NBA tempo je mnogo intenzivniji i rekao bih da je fokus više na sopstvenom timu ali i individualnoj odgovornosti. Mentalno u NBA moram da budem spreman da se stalno prilagođavam, zbog učestalih putovanja, nema rutine koja je ista. NBA dozvoljava slobodniju košarku koja se igra brže, sa manje prekida i većom autonomijom u igri. Evroligaška košarka je taktički disciplinovanija i strože regulisana i dosta utiču očekivanja i pritisci publike na igru".

Kobi Brajant bio je njegov uzor kada je košarkaški odrastao.
"Kobi Brajant i njegov Mamba mentalitet su me dosta inspirisali kad sam bio mlađi. Bio je jako posvećen i imao je poseban, iskren pristup sportu. Nisam imao priliku da igram protiv njega, ali ispratio sam njegov poslednji meč u karijeri".

Najveća mana mu je, kako sam kaže, to što uvek kasni.
"Saigrači bi definitivno rekli da me čekaju posle treninga ili utakmice jer sam uvek poslednji u teretani ili svlačionici. To se onda odrazi i na privatni zivot jer svuda kasnim ‘akademskih 15 minuta’. Mislim da su se do sad svi navikli pa me prevare za početno vreme", zaključio je.