Čačak jači nego Frankfurt, Aleksa oduševljen: Za ovo se živi!

Čačak je dočekao svog heroja. Pardon heroje, jer najkošarkaškiji grad Srbije u Manili je imao čak trojicu predstavnika. I mada je jasno da je Aleksa Avramović tu apsolutno prva zvezda, valja istaći da su kao članovi stručnog štaba Srbiju na Mundobaksetu reprezentovali i pomoćni trener Marko Marinović i kondicioni Feđa Sretenović.

Njihovi Čačani nisu ih razočarali. Štaviše, na hiljade njih, uglavnom onih najmlađih, okupilo se danas na Gradskom trgu kako bi pozdravili njihove osvajače srebrne medalje na Svetskom prvenstvu. Više nego svetske prvake u Frankfurtu gde se okupilo oko 1.500 ljudi.

Učinili su to na spektakularan način, čini se da je brojnost okupljenih iznenadila i samog Avramovića dok je slušao masu kako ponosno uzvikuje: “Aleksa, Aleksa…”

“Ne znam odakle bih počeo stvarno. Puno mi je srce i ova tri dana su nešto najlepše što mi se desilo u životu. Hvala Čačku, hvala svima vama što ste došli da nas dočekate”, rekao je vidno uzbuđeni Aleksa.

“Stvarno smo na Filipinima dali sto odsto mogućnosti u nadi da ćemo vas ujediniti i da ćemo Srbiji doneti nešto veliko kao što su Olimpijske igre i eventualno medalja… Vratili smo se sa srebrom i to je ono za šta se živi i ono što svako dete koje počne da trenira košarku sanja, da jednog dana obraduje svoj narod. Hvala Čačani na toploj dobrodošlici, na velikom srcu! Pokazali smo zašto je Čačak centar sveta. Volim vas sve! Slava Bogu”, uzviknuo je srpski reprezentativac.

Čačak je još jednom potvrdio da je grad košarke i da su Kićan, Žoc i Radmilo, nadamo se, dobili adekvatne naslednike. Zbog toga i krećemo sa izjavom Radmila Mišovića koji se na prijemu, kod čelnika Čačka, osvrnuo na uspeh naših Orlova.

„Još jednom se potvrdilo da zvučna imena ne osvajaju medalje. Bez mukotrpnog rada se ne dolazi do uspeha. Mnogi su omalovažavali ovaj tim. Mislim da su bili adekvatno popunjeni na svim pozicijama. Samo su primenili staro pravilo koje je bitno u životu i košarci: rad, red i disciplina. Čačak je uvek imao svoje košarkaške heroje. Imao je, do sada 52 reprezentativca, Aleksa je 53. u nizu. Avramović je primer pravog igrača koji je sebe dao u potpunosti. Uspeo je i pred Aleksom je još svetlija karijera“, kazao je Radmilo Mišović.

Kondicioni trener u reprezentaciji, Feđa Sretenović, je podvukao da je bilo milina raditi sa našim košarkašima.

„To su sve sjajni profesionalci. Oni znaju šta je potrebno da rade, a mi smo bili bukvalno kao „servis“. Povreda Boriše Simanića dešava se jednom u milion slučajeva i ona je obeležila ovo prvenstvo. Ostale mehaničke povrede nisu bile strašne. Iz prvog pokušaja stigao sam do srebra što mi je izuzetno drago. Najteže je dokazati se u svom rodnom gradu, fenomenalan doček...Posebno pozdravljam brkate Čačane, koji su bili uz nas u Manili. Mislim da smo bili najbrojniji, njih 25“, istakao je Sretenović.    

Jedan od pomoćnika Svetislava Pešića, Marko Marinović, kazao je da se pritisak javnosti osećao među trenerima.

„Mi smo osećali pritisak, ali to nismo prenosili na igrače. Trudili smo se da oni budu relaksirani. Pešić je izgurao svoj sistem rada, dokazao je da je jedan od naših najboljih trenera. Igrači su se zbližili, Boriša nas je zbližio, utakmica sa Italijom je poslužila da zbijemo redove i da prijateljstvo podignemo na najviši nivo. Da je bilo malo sreće pobedili bismo i Nemačku“, kazao je Malina Marinović.

Ispred grada Čačka, košarkaške junake, svoje sugrađane, pozdravio je prvi čovek grada Milun Todorović.

„Šta reći. Sto godina košarke u Srbiji, 78 godina od osnivana Borca. Čačak je grad košarke i to je još jednom potvrdio ovim sjajnim dočekom. Hvala Aleksi, Marku i Feđi, hvala celoj reprezentaciji što nam je donela vicešampionsku titulu. Nedavno smo ugostili i juniorske prvake Evrope, trojicu iz Čačka. Hvala Kariju Pešiću, predsedniku Daniloviću, nadamo se novim medaljama već u Parizu. Čačak će graditi još košarkaških terena, a jedan uskoro obnavlja u našem Čačku kompanija Mozzart“, zaključio je Todorović.