Crveno-bela oda Sferopulosu pred tri izazovne nedelje i stvaranje nove hijerarhije

Može da se diskutuje o tome da li je igra bila lepa za oko ili ne, ali nije toliko ni važan kvalitet izvedbe koliko sama pobeda. Porazi od Dubaija i Splita mogu da posluže kao dobar reper za ovu tezu jer verovatno nijedan zvezdaš ne bi razmišljao o estetskom momentu da su se obe utakmice završile drugačijim ishodom.

Daleko od toga da Crvena zvezda protiv Baskonije nije imala intervale odlične i dopadljive košarke, počev od inspirativne paljbe u uvodnim minutima, preko uzleta koji je s kraja trećeg i početka četvrtog perioda doneo maksimalnih +16 (65:49), do reakcije u završnici kojoj su posebnu notu dali Džoel Bolomboj i Ajzea Kenan... Drugi trijumf u Evroligi donosi mnogo toga. To je pre svega preko potreban mir kako bi se svi što bolje odmorili i spremili za utakmicu sa Igokeom u subotu pred svojim navijačima (TV Arenasport, 18.00) i tako uveli u prvu sedmicu duplog evroligaškog programa - gostovanje Fenerbahčeu u utorak i dolazak Barselone u Arenu tri dana kasnije.

Iz više razloga je bilo jako važno da Zvezda protiv Baskonije pokaže reakciju. Prvo zbog auditorijuma, jer je više od 19.000 gledalaca došlo u Arenu kako bi podržalo ekipu u teškom momentu, naravno i zbog šanse da se zabeleži najbolji ulazak u evroligašku sezonu, ali pre svega zato što crveno-belima slede tri ekstremno izazovne sedmice u najkvalitetnijem evropskom klupskom takmičenju. Posle Fenera i Barselone, Zvezdi slede odlasci na noge Realu (24. oktobar) i Žalgirisu (30. oktobar), dok u dvoranu "Aleksandar Nikolić" stiže aktuelni šampion Evrope – Panatinaikos (1. novembar).

Kada se u taj miks doda uvek teško gostovanje Budućnosti (21. oktobar), košarkašima Crvene zvezde bila je i te kako potrebna neka vrsta potvrde da dosadašnji rad nije bio uzaludan, već plodonosan i to u evropskim okvirima. Odnosno da se dobije podsticaj za dalje, jer ono što dolazi objektivno je (dosta) ozbiljnije od onoga što su kvalitetom ponudili Pariz i Baskonija. Zvezda je, takoreći, dobila dve utakmice koje je suštinski morala da pobedi ako želi da napravi toliko željeni iskorak u Evroligi.

POTVRDA ZA SFEROPULOSA I POTREBA DA SE NEKE DILEME OTKLONE

Janis Sferopulos (©MN Press)

Još jedan je ugao iz kojeg može da se posmatra Zvezdin jučerašnji trijumf. Janis Sferopulos dobio je potvrdu izuzetnog poverenja zvezdaške javnosti u njegove trenerske kvalitete, pošto je uoči početka utakmice dočekan gromoglasnim aplauzima i ovacijama kompletne Arene!

Iako grčki stručnjak tvrdi da ne prati šta mediji pišu, pritisak moranja u ovakvom poslu, naročito kada si u Srbiji trener jednog od dva najveća kluba, dolazi prirodno i to je nešto sa čime svako mora da se suoči. Podsticajna reakcija publike dokaz je koliko mu veruje i da se ne zaboravlja sve što je učinio u protekloj godini tokom koje je nasledio već izgrađen sastav. Ovog leta je tek dobio mogućnost da menja neke stvari, da kroji svlačionicu po svojoj viziji i na papiru je uradio vrlo dobar posao.

Iz ovog ili onog razloga ni posle uvodnih pet utakmica nije se stekao utisak da su uloge sasvim podeljene, odnosno da se još ne znaju tačne rotacije, ni ko preuzima odgovornost kad se odlučuje, ko je tu da prelomi utakmicu i privede je trijumfalnom kraju.

Sferopulosu naruku nije išla ni suspenzija Miloša Teodosića, koja se sa Baskonijom završila, mada je sa ove distance sve jasnije da se šef stručnog štaba Crvene zvezde suočava sa neizbežnom boljkom prenatrpanog rasporeda jednog evroligaša. Kako bi se izneo teret igranja bar 70 ili 80 utakmica duža klupa je obaveza, sa 15-16 igrača od kojih svakom treba da se "miluje" ego na određeni način kako bi svi bili zadovoljni i izbegla se zamka nezadovoljstva koja potencijalno može da bude pogubna za svaki tim.

Pobeda nad Baskonijom bi, opet, trebalo da reši bar neke Sferopulosove dileme. Pre svega da Ajzea Kenan i Nikola Kalinić moraju da budu zajedno na parketu u odlučujućim minutima, jer su njihov individualni kvalitet u oba smera i izuzetna sposobnost čitanja situacija nešto što pravi veliku razliku. Sve ostalo je stvar taktičke i situacione opredeljenosti, naravno i trenutne inspiracije pojedinaca. Poput usijanja Nemanje Nedovića u Parizu ili odgovornosti koju je na sebe preuzeo Džoel Bolomboj sinoć.

Košarkaši Crvene zvezde (©MN Press)

Strpljenje je ono što je Janis Sferopulos tražio od navijača i javnosti, opet svesni smo manje-više svi da su ovo vremena kada isto nije vrlina mnogih. Kao što su se iskristalisale uloge za Kenana i Kalinića, tako treba naći pravo mesto za Ognjena Dobrića, Jaga dos Santosa, Rokasa Gedraitisa... Sa dobrim rezultatima biće lakše da se stvori jasnija hijerarhija jer normalno je da, na primer, Dobrić nema istu rolu kod Sferopulosa kao što je imao kod Dejana Radonjića svojevremeno, ili Gedraitis kod Duška Ivanovića. Jagov uspon je počeo sa dolaskom Grka na klupu Zvezde. Sada je u fazi pada posle leta u kojem je bio nadomak odlaska u Rusiju, ali je u međuvremenu produžio ugovor. Još se Brazilac nije asimilovao sa energijom saigrača, a s povratkom Teodosića mogu da se dogode dve stvari – da pronađe način da se aklimatizuje i postane igrač uloge ili da potpuno izgubi svoje mesto.

Koliko s jedne strane nije dobro što ovakve stvari nisu rešene već tokom priprema, toliko je za Crvenu zvezdu dobro što se to dešava sada, kada je sezona još u povoju. Već protiv Igokee treba da se pokaže da je ekipa u balansu, a onda bi eventualno jedna pobeda u naredne dve evropske utakmice zadovoljila trenutne apetite.