Domaćin Mihailo Petrović: Balkan dominira Ilinoisom; NIL ugovor teško odbiti, daje šansu mladima

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Šampejna)

Implementacija NIL ugovora (Name, Image, Likeness ugovori ili skraćeno NIL, omogućavaju mladim sportistima da svoje ime, sliku i imidž koriste u komercijalne svrhe prim. aut.) u američkoj koledž košarci napravila je totalnu pometnju i ona se možda najviše odrazila na evropsko tržište. Nije tajna da sve više mladih, talentovanih momaka odlaze u SAD kako bi spojili lepo i korisno, odnosno studiranje na najprestižnijim univerzitetima i bavljenje košarkom, a u tu jednačinu sada je uključen i novac koji je za mnoge igrače u Evropi i dalje nezamisliv.

Istorijska promena vezana za plaćanje koledž igrača privukla je i veliki broj momaka iz Srbije i nekadašnje Jugoslavije, a na Univerzitetu Ilinois je prava mala balkanska kolonija. U istom timu su od letos Mihailo Petrović, Andrej Stojaković, braća Tomislav i Zvonimir Ivišić, David Mirković, a odnedavno im se pridružio i Toni Bilić koji samo trenira sa ekipom i zaigraće od naredne sezone. Kako je Šampejn udaljen tek nešto više od dva sata vožnje, uputili smo se u ovaj univerzitetski gradić kako bismo videli kakvi su uslovi kojim raspolaže trenutno četvrti najbolji koledž u celoj zemlji.

Još od prvog kontakta Mihailo Petrović je izrazio spremnost i veliku želju da bude naš domaćin i uradio je sve kako bi komunikacija sa ekipom protekla u najboljem redu. Potrudio se da od prvog do poslednjeg detalja, sve bude po našoj želji i spojio nas je sa glavnim čovekom za odnos sa medijima Derikom Bursonom. Njegova otvorenost da nam izađe u susret za svaku molbu, dala nam je mogućnost da napravimo niz priča sa koledža i prenesemo ih publici u Srbiji. Ekskluzivni video materijal iz trening centra imaćete priliku da pogledate na portalu Mozzart Sport i Youtube kanalu Mozzart TV u narednim danima. Isti će biti propraćen i intervjuima sa članovima tima.

NOVO! Igraj NBA bez granica, vezuj više događaja sa istog meča u lajvu

Momak koji je debitovao za reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za prošli Evrobasket je bio i prvi sagovornik Mozzart Sporta u seriji razgovora koje smo obavili u velelepnom košarkaškom centru Uben. To čime raspolaže ekipa Fajting Ilini, može da se meri sa najvišim standardim NBA ekipa. Što bi Amerikanci rekli "State of the art", a mi bismo samo kratko dodali - svemirski brod.

Razgovor sa Mihailom Petrovićem, na parketu trening dvorane započeli smo pitanjem - šta si pomislio, kada si ušao prvi put ovde? Jer, sve deluje krajnje impresivno...
"Iskreno, prvi utisak je bio – vau. Ljudi su fenomenalni, od prvog dana sam se osećao sigurno i prihvaćeno. Što se tiče uslova – tereni, sauna, kriosauna, hiperbarične komore, teretane, sala za oporavak – sve je na nivou iznad svega gde sam ranije bio. Prvi utisak je zaista bio baš jak", započeo je Petrović intervju za Mozzart Sport.

Čuli smo priču o tome kako univerzitet prilikom regrutacije igračima 'prodaje' kompletnu viziju i uslove. Deluje da nije bilo teško ubediti momke da izaberu Ilinois.
"Tako je. Kada mladom igraču koji želi da napreduje pokažeš sve ovo, jasno je da je to fenomenalan put za razvoj. Teško je odoleti takvoj prilici".

Koliko ti je značilo to što si ovde zatekao momke poput Zvonimira i Tomislava Ivišića, Davida Mirkovića, Andreja Stojakovića, da imaš nekog svog?
"Mnogo. Pomogli su mi od samog početka, pogotovo jer sam imao problema sa jezikom, što je normalno. Oni su mi bili velika podrška. Iskreno, došao sam poslednji, ali sam već godinama pratio koledž košarku i video da sve više evropskih igrača dolazi u SAD na usavršavanje. O tome sam maštao. Kada se otvorila ta prilika i kada sam video da su oni već ovde, nisam mnogo razmišljao. Prihvatili su me sjajno, kao i svakog Balkanca, i odmah smo se skapirali".

Bio si u Megi, koja je poznata kao razvojni sistem. Koliko ti je bilo teško da prihvatiš promenu – odlazak iz Srbije i dolazak ovde?
"Iskreno, nije mi bilo previše teško. U Megi se takođe radi na visokom nivou, izuzetno kvalitetno. Glavna razlika je u tome što je ovde sve još organizovanije jer imaš i školu, pa je sistem potpuno podređen tebi kao igraču. Mnogo sam zahvalan ljudima iz Mege što su mi omogućili da se razvijam i da dođem ovde spreman".

Do dolaska u Ilinois već si igrao profesionalnu košarku i debitovao za reprezentaciju Srbije. Koliko je velika razlika u igri?
"Najveća razlika je u stilu. U Evropi se igra organizovanije, sa više taktike i čitanja igre, dok je ovde naglasak na atletici, tempu i brzini. Trebalo mi je malo vremena da se prilagodim, uz to sam imao i povredu na početku sezone, ali sada sam se uklopio i dajem maksimum".

Mihailo Petrović (©Mozzart Sport/Nikola Mikić)

Kako izgleda jedan tvoj tipičan dan na univerzitetu?
"U prvom semestru imali smo školu ujutru, pa trening. Sada možeš ujutru da dođeš da šutiraš, zatim ide škola pa trening. Generalno, možeš da dođeš u halu kad god želiš. Imamo oko tridesetak menadžera, to su studenti našeg godišta, koji pomažu trenerima i nama. Volontiraju. Možeš u bilo koje doba dana ili noći da ih pozoveš i kažeš im da želiš dodatni rad, da ti je potrebno četvoro ljudi kako bi mi pomogli i oni su tu. Uslovi su zaista neverovatni, tvoje je samo da radiš jako i ispunjavaš obaveze".

Ima dosta internacionalnih igrača i studenata. Da li Balkan, ipak, dominira?
"Dominira i u svlačionici i na terenu (smeh). Sluša se naša muzika, to ste verovatno i videli na društvenim mrežama. Oni vole našu kulturu i mentalitet, stvarno su nas sjajno prihvatili".

Koja je glavna razlika između naših igrača i onih koji su odrasli u američkom sistemu?
"Pre svega stil igre. Oni su navikli na brzinu i fizikalnost, dok smo mi više učeni da igramo sporije i čitamo igru. Kada se sve to spoji, dobiješ jako dobru ekipu".

Kakav je odnos sa trenerom Bredom Andervudom?
"Njegov uticaj je veliki. Kao i kod svakog igrača koji promeni trenera, u početku je malo teže, bilo je potrebno prilagođavanje. Sada pokušavam da ispunim sve što traži i da dajem maksimum".

Koliko je koncept škole i sporta drugačiji u odnosu na Srbiju?
"Mnogo je organizovanije. Sve je precizno isplanirano, od časova do treninga. Recimo, ako imaš časove do 11, a onda trening do 12, neko od menadžera će te čekati, kako bi te pokupio i odveo do hale. Sve je podređeno nama. U Srbiji je nemoguće istovremeno studirati i igrati profesionalnu košarku, moraš da se odlučiš za jedno. Ovde je to potpuno normalno".

Čuli smo da je dvorana stalno puna, kapacitet 16.000 mesta i da su studenti strastveni navijači. Kako to doživljavaš?
"Košarka je ovde izuzetno popularna. To se najbolje vidi po prodatim dresovima, neprestano se kupuju, što je baš super. Hala je puna bez obzira na protivnika. Navijači su zaista naš šesti igrač, možda zvuči kao fraza, ali je tako. Posebno je lepo jer su to ljudi naših godina, lepo je kada vidiš nekog da te toliko podržava i prati".

Mihailo Petrović (©Mozzart Sport)

Svlačionica, muzika, atmosfera – kako su ostali prihvatili taj 'vajb'? Koliko smo čuli, slušaju se Beogradski sindikat, Devito, THCF...
"Odlično. Čak su počeli da uče neke naše reči. Lep je osećaj kad uđeš u halu i čuješ našu muziku, malo se oraspoložiš i odmah ti podigne raspoloženje".

Andrej Stojaković je posebno interesantan publici u Srbiji. Kakav je vaš odnos, pričate li na srpskom ili engleskom?
"On slabije govori srpski jer je odrastao u Americi, ali trudimo se da i njega naučimo, radimo na tome, za ubuduće (smeh). Sjajan momak, veliki radnik, iz dobre porodice, vaspitan. Nemam šta da dodam".

Da li ga malo 'vrbuješ' za Srbiju?
"Pomalo, ali bez pritiska. Neću da ispadne ga smaram s tim".

Da li imaš kontakt sa ljudima iz Saveza? Bilo je priče da iz KSS sada više vode računa o koledž igračima...
"Trenutno nemam, ali reprezentacija je svetinja. Uvek sam tu. Debitovao sam i radujem se svakom sledećem pozivu".

Koliko ti je žao što zbog obaveza ne možeš da igraš u kvalifikacijama?
"Iskreno, mnogo mi je žao. Prošle godine sam jedva čekao da dođu kvalifikacije i obučem dres Srbije. Igranje za reprezentaciju je poseban osećaj. Žao mi je, ali to je sve deo posla".

Kiton Vegler, koji igra na tvojoj poziciji, nedavno je dao 46 poena i pominje se kao visoki pik na draftu. Kako vidiš njegove kvalitete?
"Fenomenalan momak, skroman, vaspitan i izuzetno talentovan. Ove sezone je zaista blesnuo, niko to od njega nije očekivao i iskreno se radujem zbog njega. Pratimo sve što se priča oko njega, verujemo da će biti u prvih pet pikova na NBA draftu. Voleo bih da bude i prvi, daj Bože. Zaslužio je".

Imaš li kontakt sa srpskom zajednicom u Čikagu?
"Imam prijatelje tamo i čujemo se povremeno. U kontaktu sam i sa bivšim saigračima iz Mege, Andrijom Jelavićem, Filipom Jovićem, Nikolom Topićem, Filipom Brankovićem, drugarima iz Prokuplja i Beograda... Često igramo igrice, najviše Counter Strike".

Ima i toga?
"Ima, ima, dosta se igra".

Ko je najjači?
"Nikola Đurišić u Counter Strike, bez dileme".