Dragan Šakota otvoreno o sezoni u Zvezdi, timu za F4 Evrolige, Panteru, Čoviću, Obradoviću, Braunu, Dženkinsu, zdravlju…
Vreme čitanja: 9min | ned. 28.06.20. | 10:38
Bivši trener crveno-belih otvorio dušu i prepričao kako se vratio na Mali Kalemgdan, šta je tamo zatekao, kako je dovodio pojačanja i kako je otišao
Dragan Šakota nije mnogo pričao kada se vratio u Crvenu zvezdu. Sačekao ga je priličan rusvaj od ekipe i poljuljana ekipa posle Milana Tomića koju je trebalo reanimirati. Iskusnog stručnjaka niko nije očekivao u ulozi vatrogasca na Malom Kalemgdanu, ali se prihvatio teškog posla i pokušao da Zvezdu vrati na pravi put. Teško je reći da li je uspeo ili nije. Bilo je tu nekih sjajnih partija, ali bilo je i njegovih loših poteza i odluka. Kako se sezona nije završila u ligaškim takmičenja, Kup Radivoja Koraća je ostao jedino takmičenje koje je završeno za vreme Šakotinog drugog mandata u Zvezdi, a baš to finale sa Partizanom mu je moćda i obeležilo celu sezonu jer je na neverovatan način prokockao pobedu.
Ipak, uspeo je da razdrma poljuljanu ekipu i da od nekih igrača izvučle sjajne role i da pokaže da Zvezda nije pogrešila sa njihovim dovođenjima. Nije imao mnogo vreman da radi i nalizira jer je odmah po dolasku uleteo u lud raspored utakmica.
Izabrane vesti
U jednom od retkih intervjua u kojima je otvorio dušu, Šakota je sada za grčki SDNA ispričao od početka do kraja drugi trenerski mandat u Crvenoj zvezdi. Krenuo je od toga kako je došlo do povratka na Mali Kalemegdan.
“Nisam imao mnogo vremena da donesem odluku. Sve se desilo u jednom danu. AEK je tog dana imao evropsku utakmicu, već sam planirao put za Madrid kada mi je zazvonio telefon. Morao sam brzo da odlučim. Moram još jednom da podsetim na zahvalnost predsedniku Makisu Angelopulosu jer sam u tom trenutku bio sportski direktor AEK-a. Mnogo mu hvala što me je razumeo i što je shvatio koliko mi je važno da budem u Evroligi sa klubom iz grada u kojem sam rođen. Tada smo dogovorili privremeni rastanak… Makis mi je uvek govorio ‘Ti si AEK-ov i uvek ćeš biti AEK-ov’. Tako se i osećam”, kaže Šakota za SDNA.
I tako je krenula druga epizoda u Crvenoj zvezdi…
“Odluku sam doneo preko noći. Već sledećeg dana sam bio na treningu u Beogradu. Čekale su me utakmice i stalna putovanja. Taj ritam je bio potpuno lud. Iako sam trener već 48 godina, iako se ovim poslom bavim od 20. godine, do sada nisam bio svedok tako ludog ritma utakmica i putovanja u kojem se našla neka ekipa ako Zvezda tada. Na kraju, bilo je to sjajno iskustvo. Sa predsednikom Crvene zvezde sam imao dogovor i hvala mu što mi je dao šansu da se vratim u klub posle 15 godina. U prvom mandatu u Zvezdi sam osvojio kup i povratak je bio veliki izazov. Ovaj posao nije samo jurnjava za rezultatom, već i organizacija i vođenje računa o igračima od kojih su mnogi prošli kroz klupsku školu”.
Zašto ste se vratili u Zvezdu?
“Bio sam član kluba koji je organizovan na evroligaškom nivou. Znao sam to i zato sam i došao. Evroliga je bila nepoznanica za mene jer nisam radio u tom takmičenju prethodnih godina. Želeo sam da vidim da li mogu da budem na tom nivou. Ispostavilo se da mogu jer smo igrali jako dobru košarku u Evropi”
Da li se slažete sa Evroliginom odlukom da suspenduje celu sezonu posle koje se na isti korak odlučila i ABA liga?
“Svima nam je krivo što se sezona nije završila na parketu, ali manje ili više smo pretpostavljali da će se tako završiti. Postojao je veliki strah da ćemo biti naterani da na brzinu opet okupljamo igrače. Što se našeg tima tiče, u Srbiji nam je od stranaca ostao samo Odžo, svi ostali su otišli kućama. Bio bi to jako težak zadatak jer nismo znali u kavoj formi bi se igrači vratili. Kao što vidite na primerima liga u Nemačkoj i Španiji gde su se desila velika iznenađenja po nastavku sezone pa Real i Bajern nisu uspeli da se plasiraju u polufinala. Nastavak sezone bi bio opasan i nepošten. Da ne pričamo o tome da prazne tribine utiču na kvalitet i spektakl. Tu ne bi bilo nikakvog spektakla, utakmice bi više ličile na prijateljske. Nemaš osećaj da gledaš ozbiljnu utakmicu. O zdravlju da i ne govorimo… Pogledajte šta se dešava i kako raste broj zaraženih”.
Šta ste zatekli u Beogradu kada ste se vratili? Kakav doček ste imali?
“Mnogo stvari je slično u Srbiji i Grčkoj. Veliki klubovi imaju velike zahteve. I nekada nisu realni sa njima. Zvezda je formirala tim za koji se mislilo da će završiti na fajnal-foru Evrolige. Mislim da je taj pritisak očekivanja sprečio ekipu da uđe dobro u sezonu. Bio je to dobar tim kojem je bilo potrebno samo par korekcija. Ipak, ne mogu se tako veliko očekivanja i ciljevi postavljati pred tim u kojem, osim Perperoglua, nijedan igrač nije igrao na fajnal-foru Evrolige. Kako možeš da zacrtaš takve ciljeve? I onda se ta poruka prenosi na ostale ljude koji počinju da veruju u nju. Meni povratak nije predstavljao problem jer mi nije bilo potrebno prilagođavanje, to je moj grad, poznato okruženje… Bilo mi je lako. Posao poslednjih godina mi je bio da “popravljam pokvarene timove” i pokazalo se da je to posao koji umem da radim”.
Doveli ste trojicu igrača (Štimac, Panter i Jagodić Kuridža) koji su vam odmah bili od pomoći. Da li ste to planirali kada ste dolazili u klub?
“Ne baš jer nisam imao mnogo vremena da razimšljam o neophodnim pojačanjima. Tek kada dođeš i vidiš igrače na treningu, onda shvatiš. Ako se sećate, prošlo je mesec dana od mog dolaska do dovođenja prvih pojačanja jer sam hteo da pružim šansu igračima koji su već bili tu. Kao što sam 2018. uradio u AEK-u i nisam mesec dana dovodio pojačanja. Bilo je utakmica u kojima se videlo da su nam potrebna neka pojačanja da bismo napravili pravu hemiju u ekipi. Najteža stavr u Zvezdi je bila što nismo imali dovoljno vremena da treniramo. Evroliga i Jadranska liga su se igrale neprestano. Imao sam dupli program utakmica u pet nedelja. Bilo je jako teško kontrolisati situaciju i juriti rezultat u takvim okolnostima. Ipak, mislim da smo uspeli”.
Da li je Olimpijakos pogrešio što je pustio Kevina Pantera? Radili ste sa njim u AEK-u i Zvezdi. Da li je on vaš “novi Džej Ar Holden”?
“Nije samo Panter. Tu su i neki drugi mladići koje sam trenirao poput Skotija Vilbekina. Napravili smo grešku što nismo uspeli da ga zadržimo u AEK-u. To su igrači koje trener odmah prepozna i koji mogu da urade sjajne stvari na terenu. Šteta što nismo uspali da ih zadržimo. Ali za njih nije šteta jer su otišli na viši nivo. I Panter, i Vilbekin, i Holden. Holden je kasnije mnogo napredovao, igrao je osam fajnal-forova za osam sezona sa CSKA, osvojio je dve Evrolige. Vilbekin je pokazao klasu i postao jedan od najboljih bekova u Evropi. Tako će i Panter kojeg sam doveo u AEK. Sada je otišao korak napred. Bio je dobar u AEK-u, ali je sada još bolji. Mislim da Olimpijakos nije pogrešio kada ga je angažovao”.
Da li mislite da Olimpijakos nije umeo da ga iskoristi na najbolji način?
“Uvek ću reći da Panter može da igra u Olimpijakosu i bilo kojem drugom klubu u Evropi. Ali kada imate Spanulisa u timu, možda vam Panter i nije potreban. Oba su izraziti strelci i postoji mogućnost da se ne uklope zajedno. A kada ste u Grčkoj i imate Spanulisa, on je taj koji je prvi jer je jedan od najboljih evropskih igrača svih vremena. Panter je mlad igrač i morao je da ode u neki drugi klub gde će pokazati svoj talenat”.
Da li će uspeti u Olimpiji iz Milana?
“Rekao mi je da je imao dve opcije za narednu szeonu: Crvenu zvezdu i Olimpiju Milano. Pretpostavljam da je visina ugovora odradila svoje. Možda je u Beogradu mogao da odigra još jednu sjajnu sezonu što bi mu bilo bitno za karijeru, ali je otišao u Armani koji je dobar tim sa dobrim trenerom. To nije loša odluka. Videćemo šta će tamo da uradi. Olimpija je ekipa sa više kvalitetnih i iskusnih igrača, dok bi u Zvezdi imao bitniju ulogu. To je razlika.
Pored Pantera, još jedan igrač koji je napustio Crvenu zvezdu ovog leta je Čarls Dženkins. On je prešao u Olimpijakos. Koje su njegove vrline i šta očekujete od njega u Olimpijakosu?
“Čarls je dobro poznat igrač sa višegodišnjim evroligaškim iskustvom. On je timski igrač i bek za kojeg ne možete da kažete da je čisti poenter. Odigraće vam sjajnu odbranu, zaradiće tri, četiri slobodna bacanja i pogodiće ih. Nije ni plejmejker, ali je veoma koristan igrač. On je jedan od najboljih ‘šestih igrača’ u Evroligi”.
Da li je on taj igrač koji će da se savršeno uklopi sa Spanulisom?
“Spanulis je mnogo toga uradio u karijeri. Sjajan je odbrambeni igrač i jedan od najboljih napadača u Evropi. Svaki dobar košarkaš će da se uklopi sa Spanulisom. Razlika između Pantera i Dženkinsa je u njihovom protagonizmu na terenu. Panter je lider i voli loptu u rukama, Dženkins nije protagonista, ne traži loptu, ali je jako koristan i tu svoju ulogu može da igra u svakom evropskom timu”.
Još jedan igrač koji je napravio korak napred igrajući u Zvezdi je Lorenzo Braun. Počeo je sezonu prilično promenljivo, a završio je kao jedan od lidera.
“Lorenza Brauna je izabrao Milan Tomić i mislim da je napravio dobar izbor. Braun je igrač sa velikim talentom. Niko nije mogao da pretpostavi u kojem smeru će se taj njegov talenat razvijati jer nikad pre toga nije igrao u Evropi. To je bio rizik. Drugi plemjker Čović je prošao kroz težak period i nefer tretman jer ga je grupa navijača uzela na zub. Nije to u tolikoj meri bilo usmereno protiv njega kao košarkaša koliko protiv uprave klube. Tako je Lorenzo ostao jedini plejmjker u timu. Dva puta se povredio i nije imao kontinutitet. Ali, malo je igrača u Evropi sa tim talentom na tu visinu. Ima skoro dva metra, a dobar je i u napadi i u odbrani. Pravio je i greške, ali to je zato što je strastven i mnogo rizikuje. Ako popravi neke segmente i postane zreliji u razmišljanju na terenu, postaće jedan od najboljih igrača u Evropi”.
Da li je spreman za sledeći korak?
“Samo ću vam reći da u ovom momentu nema mnogo boljih bekova od njega”.
Nasledio vas je Saša Obradović i od tada je u medijima rekao mnogo lepih stvari o vama. Kako gledate na njegov dolazak?
“Rekao sam i ranije da bih voleo da u Zvezdi vidim mlađeg trenera koji će moći da radi po svom programu. Saša je gladan evroligaške košarke. Pričali smo mnogo puta i rekao sam još dok je bio u Monaku da sačeka na priliku za Evroligu. On je Zvezdino dete i kao igrač je ostavio dubok trag u klubu. To će mu sigurno biti od pomoći. Ljudi ga vole. Osećam da ima apetite za veliku karijeru i da će napraviti velike rezultate”.
Dakle, verujete da ste ostavili tim u dobrim rukama?
“Sigurno! Poznajem njegovu filozofiju. Možda neće imati rezultate odmah na početku, ali će naći način da sredi taj tim. Ima jakog predsednika u klubu koji je dobro organizovan. To su pozitivne stvari za svakog trenera. Nadam se da je Zvezda u njemu dobila trenera za narednih nekoliko godina”.
Kakvi su vaš dalji planovi?
“Prvo moram da kažem da su me jako nervirale priče kako sam navodno otišao iz Zvezde zbog zdravstvenih problema. To nije tačno! Predsednik Zvezde to zna. Ta priča se pojavila jer nisam otišao na dva gostovanja sa ekipom zbog operacije vene na stopalu što je prosto kao kada izvadite dva zuba. Sada se osćeam bolje nego ikad. Ako dođe ponuda za neki novi izazov, biću spreman. Prihvatio bih sličan posao onome koji sam imao u Crvenoj zvezdi”.
Da li posle skoro 50 godina karijere imate nešto da dokazujete?
“Cilj je da budem na klupi još 50 godina! Ha-ha-ha. Šalim se. Trener sam već 48 godina i od 20. godine života sam u ovom poslu. Počeo sam kada sam imao 16 godina i sa tim timom prošao sedam rangova takmičenja. Od dna smo došli do trofeja. Najveće zadovoljstvo je kada radite u nekoj sredini koju volite. Zato razmišljam o kraju karijere u nekom klubu koji volim kao što je AEK”.