Duletova ruža koja ne zaboravlja: Bio nam je kao roditelj, stvarao je dobre ljude

Od tog dana, ta generacija, zauvek će ostati poznata pod imenom, Duletove ruže. A sudbina će hteti da svi oni zaista procvetaju i naprave karijere vredne svake pohvale. Svi oni su se na svoj način u utorak oprostili od Vujoševića jer je svima ostavio neizbrisiv trag.

Od svih gorepomenutih momaka, svako je osetio potrebu da napiše nešto o Vujoševiću, a među njima je i francuski plejmejker Leo Vesterman koji se kasno u utorak javio na poziv MozzartSporta da malo "prokopa" po sećanjima.

© MN Press

Nije bilo lako, emocije su bile žestoke...
"Uzimam telefon u ruke u utorak ujutru, dočekujeme me poruka u našoj grupi, Luča i Gagi pišu prvi. Govore da je Dule preminuo", počinje priču Vesterman, jedan od momaka koji je uvek pokazivao veliku zahvalnost zbog svega što se tih godina dešavalo u Srbiji.
"Evo ceo dan smo svi pisali, momci iz tek ekipe. Čuo sam se sa mnogima. Svi delimo neka naša sećanja, momete koje smo doživeli. Trenutke, lepe, teške. Bilo je svega, shvatili smo..."

Zastao je bio na nekoliko trenutaka, a ni mi nismo hteli da kvarimo momenat novim pitanjem.
"Shvatili smo da je bio jedinstven. Čovek koji nas je držao zajedno, stvorio pravu ekipu, porodicu".

Sećanja su samo navirala.
"Svi smo osećali strahopoštovanje. Od njegovog znanja, treninga. Bio je strog, zahtevao je disciplinu, ogroman rad, ali onda umeo je i da se preokrene, da priča sa nama. Da svakoga izdvoji, da te pozove na kafu, da se ispriča sa tobom o životu, nekim tvojim razmišljanjima, potrebama. Sve je on to umeo".

Sami počeci te ekipe su bili posebna priča.
"Bili smo bukvalno deca i baš nam je trebao takav trener. Sećam se da sam se mnogo uplašio kada sam ga prvi put upoznao 2012. Zapravo, nije to bio klasičan strah, da se ja bojim čoveka, nego sam osetio strahopoštovanje, bojao sam se da ga ne razočaram zato što je on odabrao mene da budem deo ekipe".

© MN Press

Danas u Evroligi ne postoji ekipa kao što je bila tadašnja Partizanova.
"Teško da možete da zamislite da igraju klinci Evroligu, da petorka bude od momaka u kojoj niko nema preko 23 godine. To smo bili mi. Nismo ni znali kakva nas budućnost čeka, samo smo bili preokupirani Partizanom, utakmicama. Hteli smo da pobeđujemo, samo nas je to zanimalo i u tim zajedničkim ciljevima stekla su se prijateljstva za ceo život".

I zaista jeste tako, čak i više od decenije kasnije.
"Meni su najbolji prijatelji postali Gagi Milosavljević i Vlada Lučić. Svaki dan se čujemo. Često smo nekada pričali svi mi iz te ekipe šta bi bilo da se ponovo okupimo. To se naravno nikada neće saznati, ali mnogi su napravili sjajne karijere i svi smo počeli baš iz tog Partizana".

O vaspitnim metodama Duška Vujoševića se i dan-danas priča.
"Glavne lekcije su bile vezane sa ponašanje. Svi smo morali da se ponašamo kao sportsiti, da živimo zdravo. Davao nam je knjige da čitamo, vodio nas u pozorišta. Bilo je tu svega i svačega. Kod nekih je išao u stan da ih proverava šta rade, ha ha ha. Bilo je tu svega".

© MN Press

Podsećamo Lea na još jednu Duletovu čuvenu rečenicu: "Kada se dovode igrači, može da se pogreši kakav će ko biti košarkaš, ali ne sme da se pogreši kakav će ko biti čovek".
"Imam idealan primer baš za tu njegovi rečenicu".

Nismo morali da čekamo...
"Baš te godine kada sam ja došao, nekoliko meseci kasnije stigao je i Žofri Lovernj. Dule je, naravno, mene pitao šta mislim o njemu. Ja sam normalno krenuo da pričam kakav je košarkaš, krenuo sam malo više da ga hvalim jer sam hteo da dođe još jedan Francuz. On me je prekinuo posle dve rečenice i rako mi da ga ne zanima ništa od toga. Hteo je da zna kako se ponaša, kakav je čovek, šta voli da radi van terena, kako se druži. To su bile stvari koje su zanimale Duleta".

Posle svega rečenog, teško je izdvojiti jedan momenat.
"Ceo dan baš o tome razmišljam, da izdvojim jedan detalj, ali to je nemoguće. Dovoljno je samo da vidite koliko smo svi mi ostali u kontaktu posle svih ovih godina. Mi Francuzi smo propričali srpski jer nas je Dule stvorio u porodicu. Bio nam je kao roditelj, strog roditelj, ali pravičan. Zato ga nikada nećemo zaboraviti", rekao je za kraj Leo Vesterman, jedna latica u ekipi Duletovih ruža.