Dva sata za stolom sa Kobijem Brajantom

Iako vreme prolazi, svetu je i dalje teško da se navikne na činjenicu da više nema Kobija Brajanta.

Često se pojavljuju priče ljudi koji su imali čast da se upoznaju sa Mambom, a jedna od interesantnijih stigla je iz pera košarkaša Los Anđeles Lejkersa, Kajla Kuzme.

On je napisao ispovest za The players tribune gde je opisao svoje susrete sa čuvenim Brajantom. Tek kada vidite koliko je košarkašu Lejkersa bilo teško da dođe do Crne mambe, shvatićete koliki je bio Kobi Brajant.

Kuzma je na njega gledao kao na Boga.

"Od prvog dana kada sam postao igrač Lejkersa, jedna stvar mi je bila na umu.

Moram da sednem sa Kobijem Brajantom i da ga upoznam.

Celog leta sam maltretirao telefon Roba Pelinke, svakoga dana, trudeći se da dođem do Mambe.

Sve vreme sam smarao Roba i govorio ´Hajde, pomozi mi. Pokušavam da popričam sa Brajantom´. I to bi tako trajalo oko minut.

A, ona konačno jedne noći, kada smo bili u Minesoti, dan pred utakmicu... Bilo je oko 23h, istezao sam se u sobi u hotelu i onda mi stiže poruka, koju nikako nisam očekivao.

"E, ovde Kobi. Hajmo na večeru. U nedelju kada se vratite".

Bio sam u fazonu: "Ovo je Kobi... Piše mi poruku na telefon. Šta se to je... događa ovog momenta?".

Tako da sam se pojavio u nedelju u restoranu.

Uvek na večeru stignem na vreme, ali ovoga puta sam stigao 15 minuta ranije. Samo sam sedeo tamo neko vreme, dok se njegovo obezbeđenje nije pojavilo. Ušli su i rekli mi da Kobi još malo stiže i da je u putu.

Tako sam sedeo za stolom za večeru i samo sam čekao...

Imali smo dva stola. Jedan za Kobija i mene, a drugi za trojicu, četvoricu momaka iz njegovog ozbezbeđenja. Visim na telefonu, razmišljam o večeri, pijem vodu, razmišljam o tome kako će proći. I onda he jedan od njegovih telohranitelja ustao. Prišao mi je i rekao:

"Hej, Kobi se upravo parkirao. Stiže za dva minuta".

Kažem im "U redu, super", a u sebi se je..no znojim i ne znam zašto se znojim. Nosio sam belu majicu, gledam u nju.

Odjednom Kobi ulazi, doslovce kao kada Mojsije razdvaja okean. Svi u restoranu gledaju samo njega. A on stiže za sto i kaže: "Kuz, šta ima čoveče?". Potpuno opušten.

A ja u sebi pomislim: "Je...te, Kobi zna moje ime".

Sedeli smo za stolom dva sata. Pričali smo o životu, košarci, kako sam odrastao, kako je on odrastao. Kakve je uspone i padove imao u karijeri. Pričali smo dosta i o njegovom poslovnom životu. Stvarima koje su uticale na njega. Kul stvar oko Kobija je što je uvek pokušavao da bude pametniji. Trudio se da skuplja znanje u bilo čemu. Tako da nije samo sedeo tamo i odgovarao na moja pitanja. Već me je dosta ispitivao.

"Kako me je odrastanje oblikovalo? Kako mi to pomaže u košarci?". Tako te stvari. Nije to morao da radi. Ali jeste.

Bila je to zaista kul noć za mene. To je sećanje koje vremenom postaje sve vrednije”, napisao je Kuzma.

…

Posle toga pisao je da je u porodici Lejkersa mogao da se upozna sa velikim ljudima, kao što su Medžik ili Lebron Džejms, te da svi mlađi igači pokušavaju da isprate Lebronove rekorde u teretani. Pomenuo je i Radžon Rondo.

Potom se vratio na temu Kobija Brajanta.

Jasno je ko mu je najvažniji.

“Kada pričamo o zaostavštini, moram da vam ispričam još jednu priču o Brajantu.

Možda godinu dana posle večere sa Kobijem stisnuo sam nerve da mu se javim. Konačno, sledećeg leta sam mu poslao poruku "Ej, brate, Kobi, moramo da odradimo neki trening zajedno. Da odemo zajedno u teretanu".

I bila je slična situacija kao prvi put... slao sam dva, tri puta. A on je bio zauzet čovek. Putovao je, radio različite stvari. I krajem leta, u avgustu, stiže mi poruka kada sam se najmanje nadao. Takva je bio osoba. On je bio Kobi, znate na šta mislim? Vrlo spontan. Treba da izađem u grad sa ortacima, kad mi on piše da me čeka u nedelju ujutru u 08.00 na treningu.

To je značilo da sam odmah otkazao drugarima izlazak i zaklopio telefon.

Ustao sam rano. Baš mnogo rano. Oko 05.45 sam se probudio i napustio kuću oko 06.30. Sat vremena sam bio udaljen do mesta treninga. Nikog nije bilo na putu. Vozio sam malo brže, nisam mogao da dočekam. Zamišljao sam da je Kobi već stigao i da me čeka. Stigao sam oko 07.15, 45 minuta ranije. Naravno, ovaj "ludak" je stigao tek u 08.05. Dobro je, plašio sam se da će stići pre mene.

Bio je to doslovce moj najteži trening u životu.

Bio sam u dobroj formi, sezona je trebalo da počne. Trčao sam, radio mnogo stvari. Radili smo po 25 ponavljanja! Obično radim 10 ili 12. Ali radili smo po 25 ponavljanja svake vežbe. Bio sam kompletno mrtav. Mislio sam da je to moj najlošiji trening u životu, jer sam i mašio neke šuteve. Završili smo trening, rukovali se i otili.

I par dana kasnije mi Rob Pelinka kaže "O čoveče, Kobe je rekao da ste odradili sjajan trening. Kaže da si u baš dobroj formi".

"Nema je... šanse da je to rekao".

Jedan mali komplment od Kobija, samo mi je to trebalo. Prićaću unučićima o tome da je Kobi rekao da sam u dobroj formi. Takve stvari čuvate i nosite sa sobom”, napisao je Kuzma.