B. BrezovacDžabari Parker: Dolazak u Partizan za mene spiritualno iskustvo, igrao bih košarku i bez para
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 5min | sub. 27.09.25. | 08:15
"Kevin Panter mi je olakšao da odaberem Partizan", rekao je Džabari Parker za Mozzart Sport
Kada Džabari Parker govori o košarci, u njegovim rečima oseća se više od igre. To nije samo sport za njega – to je iskustvo, duhovnost, putovanje koje traje od detinjstva u Čikagu, preko NBA parketa, pa sve do Beograda i Partizan Mozzart Beta. Njegov glas nosi zahvalnost, a oči iskru čoveka koji zna koliko je teško doći do snova koji je ponikao u teškim uslovima grada kao što je Čikago.
Povrede, slava, očekivanja... Sve je to deo njegovog nimalo lakog puta, ali ljubav prema igri nikada nije bila dovedena u pitanje što se posebno videlo tokom intervjua koji je dao našem portalu.
Izabrane vesti
Parker dolazi u Partizan posle dve sezone u Barseloni sa jasnom namerom: da stvara uspomene, da uživa u svakoj utakmici i da ostavi trag u kako ističe "istorijskom klubu". Njegova priča podseća da su najveći uspesi oni koji se ne mere samo trofejima, već i ljudima koje upoznaš, trenucima koje poneseš i ljubavlju koju ostaviš. Upravo takav pogled na život i sport čini ga posebnim.
U razgovoru Mozzart Sport, Džabari Parker iskreno je govorio o svojim počecima, NBA karijeri, povredama, ali i o tome zašto je odabrao da obuče crno-beli dres.
Kako se osećaš u novom timu, gradu i državi?
„Zahvalan sam i ništa ne uzimam zdravo za gotovo. Tamo gde sam odrastao, mnogi nikada ni ne napuste grad. Za mene je život najlepši kada stvaraš nova iskustva. Zahvalan sam što sam deo istorijskog kluba kao što je Partizan. Došao sam da stvorim lepe uspomene.“
Koja ti je prva košarkaška uspomena?
„Imao sam možda tri godine kada sam gledao oca kako zakucava loptu. On je radio sa decom, pre podne je uvek bio na terenu i to je nešto čega se sećam. Bio sam dugo oko košarke, plus muzika, moda – sve to je povezano u našoj kulturi i sasvim je normalno da sam se zaljubio u sve, a posebno u košarku. Mnogo volim ovu igru i ona mi je veoma bitna.“
Da li si se ugledao na nekog igrača dok si odrastao?
„Prvi igrač koga sam gledao bio je moj brat Deril. Igrao je profesionalno u Mađarskoj, što i nije daleko od Srbije. Pitao sam ga mnogo toga o ljudima u ovom delu sveta, o kulturi. Iskreno, mnogo mi je olakšao ovu odluku. Moj brat je definitivno prvi igrač na koga sam se ugledao.“
A neki NBA igrač?
„U Čikagu, to je bez dileme Derik Rouz. Gledao sam ga, uživao u njegovoj igri i ugledao se na njega.“
Još kao dete si onda odrastao kao neko ko je u centru pažnje medija i ljubitelja košarke?
„Zbog svega toga moj put je poseban. Pratio sam ljude koji su dobri. Ja sam išao u Derikovu srednju školu, hteo sam da idem njegovim putem. Ništa nije slučajno. Ta škola je jedna od najboljih, ima kulturu pobeđivanja – baš kao i Partizan.“
Odlazak u Djuk…
„Trener Šiševski je bio izvanredan. Izazvao me je da budem bolji igrač. Period u Djuku bio je neverovatan jer je to bio prvi put da sam otišao od kuće i osamostalio se.“
Kako je izgledala noć kada si draftovan kao drugi pik 2014. godine?
„Što sam stariji, sve više shvatam da je sve to zapravo šou – za navijače, za medije. Da sam mogao da biram, hteo bih da ostanem u svojoj kući sa porodicom i da uživam u tom procesu sa svojim najmilijima. Ipak, svestan sam šta NBA želi. Oni hoće da svet vidi te mlade igrače, njihove reakcije, žele te intervjue. Mogu sve to da shvatim, iako možda malo oduzima od momenta za mene lično, jer ne mogu toliko da uživam. Sećam se samo da sam želeo da me neko odabere – i to sam uspeo. Ispunio sam san dolaskom u NBA.“
Kako gledaš na svoju NBA karijeru?
„Prezadovoljan sam. Pre svega zbog ljudi koje sam upoznao. Evo, na primer, Tajler Enis – igrao sam sa njim u NBA ligi, a sada ću igrati protiv njega kada se budemo sastali sa Hapoelom. Ja sam njegov kum, krstio sam mu ćerku. Sve to donosi košarka. Ova predivna igra mi je mnogo toga donela, i meni i čitavoj mojoj porodici. Presrećan sam zbog toga.“
Mnogi smatraju da bi i dalje bio u NBA ligi da su te zaobišle povrede kolena...
„Dogodilo se to što se dogodilo. Evo, vidite sada da nema nikakav uticaj na moju igru bilo kakva povreda. Igram na visokom nivou i radim ono što volim. Sada, kada sam u Evropi, kada igram protiv nekoga, oni su dodatno motivisani, žele dodatno da se pokažu jer preko puta sebe vide Džabarija Parkera. Igram protiv momaka koji žele da zaigraju u NBA ligi, i ja sam im prilika da to dokažu. Ali ja baš sve to volim. Obožavam nadmetanje.“
Čini se da je ljubav prema košarci kod tebe baš na visokom nivou?
„Baš, baš volim košarku. Zbog toga sam ovde. Niko ne mora ni da me plati da igram ovu igru. Samo želim da se nadmećem na najvišem nivou. Ovo je za mene spiritualno iskustvo. Ništa drugo me ne zanima. Naravno, imam porodicu i prijatelje, ali što se tiče karijere – ništa ne može da se meri sa košarkom.“
Kako je došlo do saradnje sa Partizanom?
„Moj agent je imao konekcije u Evropi, krenuo je da kontaktira neke timove, a trener Željko je među prvima pozvao, uz još neke timove. Ono što je kod mene bilo presudno je ozbiljnost trenera Obradovića. Podsetio me je na neke moje ranije trenere, kao što je Majk Šiševski. To mi je bilo potrebno – trener kao što je Željko Obradović.“
Da li si pričao sa Kevinom Panterom?
„Naravno. Često smo pričali o Partizanu. On i ja imamo dobro prijateljstvo, volim tog tipa. Olakšao mi je da odaberem Partizan. Ono što je za mene posebno fascinantno jeste kada sam igrao protiv Partizana u Barseloni – u dvorani je bilo više navijača Partizana nego Barselone. Tada mi je bilo jasno o čemu se radi“, završava razgovor za naš portal Džabari Parker.
tagovi
Obaveštavaj me
KK Partizan Mozzart Bet
Evroliga
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
