Evroligine mizerne zarade – ni za jednu platu: Realu koliko i Voši, večitima za nulu treba – titula?!

Velika se borba vodila između Vojvodine i Radničkog u borbi za četvrto mesto fudbalske Mozzart Bet Superlige Srbije. Jer ono znači da će Voša igrati barem četiri utakmice u kvalifikacijama za Ligu Evrope i Ligu konferencija što će klupsku kasu da oplemeni sa najmanje 910.000 evra.

Nešto malo više, tek nekih 89.000 evra više, ove sezone je u Evroligi prema navodima specijalizovanog portal BaskeNews zaradila košarkaška sekcija madridskog Reala iako je u regularnom toku sezone ostvarila ubedljivo najviše pobeda i na kraju igrala finale elitnog takmičenja?!

I mada je jasno da košarka nije i nikada neće biti popularna kao fudbal – bar ne u Evropi – ali ovolike razlike govore nešto i o neuspehu Evrolige da učesnicima obezbedi makar godišnju platu za nekog od najboljih igača.

Naime, u tek završenoj sezoni Evrolige najviše novca će od samog rezultata zaraditi osvajač Panatinaikos – 1.750.000 evra. Zvuči možda pristojno, ali ne za ozbiljan sport jer to je manje nego što će atinski Zeleni ove sezone potrošiti na platu Kostasa Slukasa ili Huanča Ernangomeza. I opet da poredimo sa fudbalom, Crvena zvezda će samo od eventualnog plasmana u Ligu šampiona zaraditi oko 30.000.000 evra, dok bi od Lige Evrope mogla da unapred računa na prihod od 15.000.000.

Finalista Evrolige Reale, ponovimo još jednom, ove sezone je zaradio 990.000 evra, Olimpijakosu sleduje 870.000, poslednjem učesniku Fajnal fora Fenerbahčeu 750.000. Dalje ide Monako sa 700.000 evra, Barselona sa 640.000, Makabi Tel Aviv sa 580.000, Baskonija sa 520.000. I opet jedna paralala: između ta dva mesta naredne sezone će po zaradi ugurati fudbalska sekcija Radničkog iz Kragujevca pošto će za minimum dve utakmice kvalifikacija u Ligi konferencije prihodovati oko 540.000 evra.

No, nazad na košarku, sledi Virtus sa 460.000, Anadolu Efes sa 410.000, pa na 11. mestu prvi srpski klub Partizan sa prihodom od 350.000 evra. Otprilike šest puta manje no što je ove sezone isplatio kapitenu Kevinu Panteru. Istina, kao učesnika osmine finala iz sezone 2022/2023 i potom prvak ABA lige dobio je i 500.000 evra od marketinških prava, ali naredne sezone na to neće imati prava.

Na kraju liste, Olimpija Milano sa preskromnih 290.000 evra zarade, pa Valensija sa 230.000 i na kraju Žalgiris sa mizernih 170.000.

Tri po rezultatima najslabija tima iz osnovnog dela sezone – Crvena zvezda, Alba i Asvel – neće dobiti ni centa od rezultata. Još kada podsetimo da je Zvezda samo za “vajld-kartu” morala da izdvoji 500.000 evra, a ona će od naredne sezone koštati 750.000, shvatićemo valjda koliko je Evroliga daleko od uređenog takmičenja kakvim voli da se predstavlja. Na sve to, Zvezda je dala i 190.000 evra za sudije, kao i Partizan Mozzart Bet naravno.

I posle se u Barseloni čude što je Gran Kanarija prošle sezone odbila da igra Evroligu kao osvajač Evrokupa? Ili što osvajač Evrokupa Pariz, prema najnovijim informacijama, sada traži trogodišnji ugovor da bi se obavezao na velike troškove bez šansi da vrati barem deo investicije? Ili što je Virtus pod znakom pitanja sada kada je ostao bez naslovnog sponzora? Ili što se i Valensija razmišlja o selidbi u Evrokup ne bi li sredila finansije?

Partizan i Zvezda moraće da izdvoje po 750.000 evra ako žele u Evroligu

Sve promene u Evroligi: Ko je dobio prvu pozivnicu i zašto je Partizan propustio trogodišnji ugovor?

Smešno sada zvuče reči Evroliginog direktora Paulijusa Motiejunasa od novembra prošle godine kada je tvrdio da je cilj da klubovi na plate igrača troše onoliko koliko zarade. Jer od Evrolige ne zarade skoro ništa.

Možda i najbolji dokaz o tome koliko je Evroliga podbacila govori i slučaj beogradskih večitih rivala za sledeću sezonu, prvu u kojoj će i šampion ABA lige morati da plati za “vajld-kartu”. Rekosmo već, Zvezda i Partizan Mozzart Bet moraće da samo za učešće u Evroligi izdvoje 750.000 evra, a onda da doplate i 250.000 evra za sudije (skaču izdaci u odnosu na ovu sezonu) što znači da bi, prema trenutnoj raspodeli dobara, samo administrativne troškove sravnili na nulu isključivo ako bi – osvojili Evroligu?! Naravno, ovde ne računamo prihode od ulaznica na kojima, uz sponzorstva, srpski klubovi jedino mogu da zarade neku ozbiljniju sumu novca jer je i kolač od TV prava rezervisan za vlasnike A licence.

Pa nek priča Motiejunas o Dubaiju, tržištima Velike Britanije, Francuske i Nemačke, neka vrti (za čelnika jedne sportske organizacije) nestvarnu priču sa Fajnal fora iz Berlina da “sportski rezultati više ne znače ništa”, da je novac najbitniji i da ni prvak ABA lige nema zagarantovano mesto u Evroligi. Neka traži garantovan budžet od 7.000.000 evra i samo nek nastavi da odluku o konačnom spisku učesnika odlaže do početka leta, do kada vlasnici A licenci, koji veći deo finansijskog kolača ljubomorno drže za sebe, pokupe sve najbolje od igrača što postoji na tržištu.

Prilično sramno. Za nas u Srbiji gotovo ponižavajuće. Posebno kada se ima na umu da su pozitivnu sliku o Evroligi prošle sezone najviše pronosili baš Crvena zvezda i Partian Mozzart Bet.

Na sve to, kada se priča o sportskom aspektu, mora se istaći da je Evroliga praktično postala “liga veterana”, da su retki, gotovo nepostojeći primeri da je nosilac mlad igrač, a i čim se neko takav pojavi, preko noći završi u NBA. U ovakvim okolnostima, teško je i govoriti o nekakvoj svetloj sudbini evropske klupske košarke.