Mašili su zicere, ja sam pio špricere...

Dešavalo se i u ranijim utakmicama da čak i visoki igrači kluba iz Humske jednostavno neshvatljivo ne iskoriste situaciju u kojoj je obruč jedini rival, a meč sa Olimpijakosom može da se posmatra kao kulminacija svega toga. Na potpuno neobjašnjiv način dogodilo se da Bruno Fernando, Šejk Milton i Isak Bonga u nekoliko navrata ne reše situacije jedan na nula, već loptu naslone na tablu da ona neshvatljivo iscuri iz obruča ili ne bude ni blizu toga da prođe kroz isti. Da ne bude zabune, odigrao je pomenuti trojac vrlo dobro u Pireju, svako je imao neku svoju ulogu, pogotovo Milton koji se još uvek privikava, a ujedno vraća i iz povrede, ali... Ostaće pred očima navijača Partizan Mozzart Beta još dugo scena u kojoj nekadašnji igrač Filadelfije sjajnom fintom izbacuje rivala iz igre, da bi svi počeli da slave već viđen pogodak iz zicer situacije, međutim, to se nije desilo.

Ovo nije nešto što "od juče" traje u redovima regionalnog i srpskog šampiona. Još uvek je relativno sveža utakmica u kojoj su crno-beli imali Barselonu na kolenima, ali su na potpuno hičkohovski način ispustili priliku da savladaju španskog giganta i to prvi put od 2010. godine. Vodio je Partizna tokom čitavog meča, a onda je u finišu Vil Klajburn pogodio trojku za 76:78 koja se na kraju ispostavila kao odlučujuća.

Međutim, u tom momentu na semaforu je ostalo još dosta vremena za napad domaćina. Krenuo je Sterling Braun u prodor, zaobišao prilično rutinski i lako Jana Veselog, a onda kada je trebalo da lagano nasloni loptu u koš i verovatno izbori produžetak desio sada već ustaljen scenario - promašaj zicera. Na istoj utakmici je i Tajrik Džons promašio čisto zakucavanje takođe u momentima kada se lomilo pitanje pobednika.

Sada već jednostavno mora da se postavi pitanje zbog čega realizovanje zicera za igrače Partizan Mozzart Beta predstavlja toliki težinski pritisak. Da li je reč o nečemu što je psihološke prirode ili jednostavno promašeni ziceri u ključnim momentima, koji su obično u kasnijim fazama utakmice, dolaze kao posledica pada koncentracije zbog umora usled kratke rotacije. Nešto jeste i to je potrebno rešiti što pre je moguće jer Parni valjak već ko zna koji put u sezoni dolazi u situaciju da sam sebi "puca u kolena" i umesto da lagano zatvori utakmicu, on je na kraju ispusti.

Može da hrabri navijače Partizana to što je ekipa podigla nivo igre sa Nikom Kalatesom i Brunom Fernandom. Izgleda napad smislenije, a odbrana čvršće, ali sve je to džabe jer su pobede ono što se računa i ako ništa drugo, mogli su crno-beli da ih imaju barem dve više na svom kontu.

Ali nisu, i sada je problem samo postao još veći.