Gurović Orlovima pred start Evrobasketa: Ne vidim rivale, sve miriše na 2001. godinu!

Kako vam izgleda tim koji je selektor izabrao za Evrobasket? Najavio je da će promene biti minimalne i zaista je tako. Dejan Davidovac i Uroš Plavšić nisu tu iz prošlogodišnjeg sastava, vratio se Stefan Jović, dok je Tristan Vukčević debitant u dresu Srbije...
"Minimalne promene su dobre, to znači da se momci dobro poznaju, što je važno. To je jako bitan faktor u nekim teškim trenucima. Videli smo u Parizu da je taj sastav funkcionisao perfektno i zašto bi se onda bilo šta značajnije menjalo. Stefan Jović će sigurno značiti mnogo reprezentaciji, iako je u nekim godinama, ali verujem da on svojih 15-20 minuta može da odradi dobro, prevashodno u odbrani. Opet, znamo i kakav je plejmejker. Svojim iskustvom će doprineti reprezentaciji", analizira proslavljeni srpski as i dodaje:
"S druge strane, Tristan Vukčević se nameće, kao i Nikola Jović. Oni su budućnost naše košarke zajedno sa Nikolom Topićem. Tristan se baš nameće, možete da ga koristite na više načina, kao 'četiri' ili 'pet', čak i kao 'trojku'. Ima fantastičan šut za tri, odlično telo, lako može da pokrije sve ove pozicije na parketu".

U narodu euforija sve više raste i kod navijača se stiče utisak da nećemo imati pravog rivala na putu do zlata. Da li je to baš tako?
"Ne vidim rivale", smeje se Gurović i dodaje:
"Stvarno, ne vidim rivale, sve mi miriše na 2001. godinu. Eto vam naslova (smeh). Posle nas, mada ne želim da zvučim prepotentno, ali reprezentacije Francuske i Nemačke, te donekle Italija, biće u borbi za drugo i treće mesto. Nikakav pritisak ne pravimo našim momcima, mislim da imamo duplo kvalitetniji tim od svih selekcija. Da li treba da spominjem uopšte Jokića, Bogdanovića, Gudurića i ostale..."

Sve nam je jasno...
"Ovo je za nas zicer i posle toliko srebrnih medalja, ovo je prava šansa da se vratimo tamo gde nam je mesto, a to nam je na tron sa evropskim zlatom oko vrata".

KAD SAM OTPAO SA SPISKA KAO 13. OSEĆAO SAM SE KAO DA IDEM NA SAHRANU

Maločas ste pomenuli momke koji bi trebalo da budu budućnost naše košarke. Nikola Lončar se nedavno, tokom gostovanja u jednom podkastu, prisetio kako je to biti "trinaesto prase", odnosno kada ne prođeš poslednji filter kod selektora, što je sada bio slučaj sa Nikolom Topićem. Baš je pomenuo tada i vas, bilo je to pred Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine. Kakav je osećaj kada bukvalno pred put saznaš da ne ideš?
"Osećao sam se kao da idem na sahranu... Bio sam jako tužan. Smatrao sam, kao i svaki igrač, da zaslužujem da putujem. Tada selektor Obradović nije mislio tako, imao je druge planove i ja sam to poštovao. Svakako, nije lako kada čuješ takve vesti u poslednjem trenutku. Prođeš kompletne pripreme, a onda gledaš preko televizora te momke kako se bore za medalju... Malo ti gadno bude".

Možemo li da govorimo o tome da nam je košarkaška budućnost svetla, pošto uz pomenute momke imamo i njih nekoliko iz mlađih kategorija koji se polako nameću za neke sledeće akcije?
"Svake godine neka selekcija nešto osvoji, uglavnom je to zlato. Prošli put u Nišu smo uzeli evropsko zlato sa Topićem, sada sa kadetima vođenim Nikolom Kusturicom. Definitivno treba zapamtiti tog momka, izuzetan je talenat i treba ga držati na radaru. On će sigurno jednog dana biti perjanica naše reprezentacije", kaže Gurović i otkriva:
"Nedavno sam baš razgovarao sa nekim svojim prijateljima, Amerikancima. Sedimo kod mene u hali i pitaju: 'Je li, bre, Milane, nema vas ni sedam miliona, a stalno izvlačite talentovane košarke. Odakle ih crpite?' Kažem im da smo mi izvor, kao što imamo izvore vode, tako je i sa talentovanom decom i on neće nikada da presuši. Uvek će se rađati neki novi klinci, mi smo zemlja košarke i uvek stvaramo nove talente. Samo..."

VEČITI NE KORISTE NAŠU DECU

Šta?
"Moramo da vodimo računa kako se razvijaju ti klinci. Znate, malo ću da skrenem s teme, malo mi smeta to što večiti u Evroligi ne koriste više našu decu. Ne daju im šansu, a kroz igre u tako jakom takmičenju, sutra ćeš imati benefit, a to je reprezentativac u nastajanju".

Gledajući rostere večitih, deluje da ni naredne sezone neće biti previše mesta za njih...
"Ne, ne. Ne treba naši mladi igrači da se zanose previše tom idejom i da tu traže svoju šansu za minute. Problem je u tome što se roditelji zaluđuju time, kada čuju da im dete zovu Zvezda i Partizan. Deca treba da budu svesna realnosti, jer nisam video u poslednjih nekoliko godina da su jedni i drugi dali nekom mladom igraču iz svog pogona šansu i da je taj nešto napredovao. Govorim o momcima od 18-19 godina i ne pričam o situacijama kada gubiš ili vodiš 20 razlike, jer se tada ne napreduje, već kad sve gori".

Još će veći problem napraviti koledži koji mogu dosta da plate, a imamo i pomenutog Kusturicu kao jednog od najtalentovanijih naših igrača koji je u Barseloni...
"Sve ste u pravu. Koledži bi mogli da budu pogubni po evropsku košarku. Nažalost, novac diktira sve i uvek imate onaj zakon jačeg... Ipak, razlog više zašto će se sve više momaka odlučivati za koledže je stabilnost koju oni nude. Jer, pored novca, oni će učiti za diplome koje kasnije u životu mnogo znače, pogotovo ako vam karijera ne bude vrhunska, pa da od tog novca možeš da živiš. Znamo svi da se sada radi o ozbiljnim svotama novca na koledžima, pritom tu je i ovaj momenat, da neće u svojim klubovima dobijati naročitu šansu. S jedne strane je opravdano to što igrači rade, a s druge klubovi treba da se zapitaju zašto je to sve tako kako jeste".

Pritisak rezultata je veći, manje poverenja u mlade...
"Naši večiti ne vode računa, iako viču kako vode računa o mlađim igračima. Ne vidim da su izbacili nekog mladog igrača iz svog pogona, da je taj momak došao do prvog tima i dobio šansu. Drugo je kad se trenira, kad se igra KLS... Pričamo o Evroligi, o vrhunskom takmičenju, tu prostora za njih nema. Razumem sponzore i da moraju da se opravdaju sredstva, manje m**a imaju da puste igrače da igraju, da počnu u petorci, sve se svodi na to kad je plus ili minus 20".

Da se vratimo na prvobitnu temu... Odlično poznajete Svetislava Pešića, radili ste sa njim u nekom drugom košarkaškom dobu, ali on i u osmoj deceniji života radi veliki posao za Srbiju.
"Vrlo je oštrouman. Samo je stariji dvadeset i kusur godina u odnosu na vreme kad smo radili, ali je on meni isti. Iskusniji, naravno, bolji. On je čudo od čoveka, u tim godinama ima takvu energiju, hoće da radi. I to se za nas ispostavilo kao odlična stvar. Svaka mu čast na svemu što radi, ako može i do 90. godine, neka radi svoj posao. On svojim iskustvom igrače čini još boljim. A, kada imaš vrhunske igrače oko sebe, kao što su Jokić, Bogdan, Gudurić i ostali, tvoj je posao samo da spojiš sve žice i nadogradiš tim. Ništa ja tu ne bih dirao (smeh)".

Neminovno je da ćemo u jednom trenutku, kad god to bilo, morati da tražimo naslednika za Svetislava Pešića samo je pitanje - ko bi to mogao da bude, ko bi mogao da nastavi kontinuitet?
"Imamo plejadu mladih trenera. Po meni je Saša Obradović tu na prvom mestu, imamo Dušana Alimpijevića. Stevan Mijović je osvojio zlato sa kadetima... Ima dosta talentovanih trenera. Isto je kao i sa igračima. Biće ih, samo treba da dobiju šansu na vrhunskom nivou i biće sve drugačije", poruuje jedan od heroja pohoda na svetsko zlato 2002. i zaključuje:
"Iskoristio bih sada i priliku da ukažem na trenera juniora u našoj akademiji, Vuka Petrovića. Momak ima 24 godine. Upamtite to ime. Kad vam Milan kaže, biće to budući vrhunski evroligaški trener".

EVROBASKET - GRUPA A

Sreda, 1. kolo:
13.45: (1,80) Češka (15,0) Portugalija (2,25)

17.00: (1,80) Letonija (15,0) Turska (2,25)

20.15: (1,01) Srbija (25,0) Estonija (22,0)
*** Kvote su podložne promenama

2. kolo (29. avgust)

13.45: Turska - Češka
17.00: Estonija - Letonija
20.15: Portugalija - Srbija

3. kolo (30. avgust)

13.45: Češka - Estonija
17.00: Letonija - Srbija
20.15: Turska - Portugalija

4. kolo (1. septembar)

13.45: Estonija - Turska
17.00: Portugalija - Letonija
20.15: Srbija - Češka

5. kolo (3. septembar)

13.45: Estonija - Portugalija
17.00: Češka - Letonija
20.15: Turska - Srbija