Igrači su prolazni, a šta je sa trenerima? Polovina Evrolige ulazi u sezonu sa novim licima na klupi

Koliko je Navaro iskusan, toliko je tu trenera koji su žargonski rečeno "zeleni", a izdvaja se ime Tonija Parkera. Nekadašnji legendarni plej Francuske i San Antonija je trenutno na putu da postane deo one narodne "mnogo hteo, mnogo započeo". Čudno je sve ono što se i dalje dešava u Asvelu na čijoj će klupi Parker sedeti. Klub prolazi kroz krizu, a da sezona nije ni počela, suočava se sa odlascima i niko živ ne može da nasluti kako će se sve završiti sa timom iz Vilerbana. Najavljivane su velike stvari, ozvaničena zvučna imena, a onda je usledio egzodus. Ipak, Parker, kao vodeće lice Asvelovog projekta, a ne samo trener, našao se u nimalo zahvalnoj situaciji i sigurno da niko od stručnjaka ne bi želeo da se nađe u njegovoj koži.

Kod ostalih klubova šansu su dobili u košarkaškim krugovima poznati, ali neafirmisani stručnjaci. Bajern će predvoditi Anton Gavel, na klupu Parižana sešće Maksim Lefevr (samo 39 godina, radio u NBA ligi), dok je najveća nepoznanica novi trener Valensije Ćavi Alberta. Španski stručnjak na klupi Slepih miševa menja dugogodišnjeg učitelja Pedra Martineza, što znači da se stil Valensije neće promeniti, ali je jasno da mladi strateg teško da može da nadoknadi odlazak jednog od najboljih trenera u Evropi. Martinez je preuzeo Real Madrid i sa Kraljevskim klubom napada titulu prvaka Starog kontinenta, a o njegovim kvalitetima nije potrebno posebno pričati, dok će Virtus predvoditi Aleks Mumbru. Selektor Nemačke nije bez evroligaškog iskustva, jer je sedeo svojevremeno na klupi Valensije, ali je upitno koliko će moći da se snađe u klubu iz Bolonje, koji objektivno gledano ima jedan od skromnijih igračkih kadrova u elitnom takmičenju.

Klubovi koji nisu menjali trenere tokom leta su Anadolu Efes, Bešiktaš, milanska Olimpija, Fenerbahče, Hapoel Tel Aviv, Baskonija, Makabi, Olimpijakos, Partizan Mozzart Bet i Žalgiris. Prvi na tapetu za eventualnu smenu usled lošeg starta su Pablo Laso (Anadolu Efes), Đuzepe Poeta (Olimpija) i Paulo Galbijati (Baskonija), a sva trojica bili su pred odlaskom iz kluba i sada će im se meriti svaki slabiji rezultat.

Kada je reč o dugovečnosti trenera na klupama, tu je situacija vrlo zanimljivo. Apsolutni lider u ovom parametru je Jorgos Barcokas. Grčki stručnjak je na klupi Olimpijakosa preživeo sve i svašta i konačno dočekao da osvoji titulu namenjenu šampionu Evrolige. Njegov položaj u Pireju konačno deluje stabilno, a kada je reč o dugovečnosti prati ga Oded Kataš. Šef struke Makabija preuzeo je Ponos Izraela 2022. godine i zaista prošao mnogo toga sa timom iz Tel Aviva od lepih vremena, pa do skromnog rostera, a sada konačno šestostruki prvak Evrope deluje stabilno i spremno da se bori za nešto više. Kataš je prošle sezone bio akter prilično neugodnih zbivanja u Makabiju. Prema pisanju tamošnjih medija generalni menadžer kluba Klaudio Koldebela, kao i pojedini ljudi iz uprave nisu bili zadovoljni njegovim radom i hteli su da mu se zahvale na saradnji. Međutim, to je izazvalo velike potrese i proteste navijači koji su dali ultimatum da Kataš mora da ostane na klupi, što se na kraju i dogodili.

Dušan Alimpijević (Foto: Dušan Alimpijević (©Guliver Images/Seskimphoto)

Ne treba zaboraviti Dušana Alimpijevića i Tomasa Masiulisa. Srpski stručnjak se odomaćio u Bešiktšu, voljen je od navijača i čelnika kluba, iako nije uspeo da se domogne titule prvaka Evrokupa. Bešiktaš je za povratničku evroligaku sezonu napravio vrlo pristojan tim, a Alimpijević se takođe vraća u evroligaško takmičenje, ali ovog puta sa znatno više iskustva u odnosu na period kada je predvodio Crvenu zvezdu. Kada je reč o Masiulisu, mišljenja su bila prilično podeljena u momentu kada je juna prošle godine saopšteno da će on predvoditi Žalgiris. Dok su jedni smatrali da nije dobro rešenje, drugi su na ovaj potez gledali sa odobravanjem, jer je reč o čoveku koji se kalio uz Šarunasa Jasikevičijusa. Stručnjak iz Kaunasa je lane potvrdio svoj kvalitet, a ove sezone će očekivanja biti ogromna, jer je Žalgiris napravio tim koji je jedan od kandidata za fajnal-for.

Biće zanimljivo pratiti dešavanja u Partizan Mozzart Betu. Sa dovođenjem tri startera se debelo kasni, ekipa je u velikoj meri nova i sigurno da Đoanu Penjaroji neće biti nimalo lako da uigra sve to. Objektivno gledano iza crno-belih je neuspešna sezona, godina bez trofeja, pritisak će od starta biti velik, a ne može se reći da je Parni valjak na papiru kvalitetniji nego lane. Sigurno da Penjaroja nije u zahvalnoj poziciji, ne svojom krivicom, ali je jasno da će oči biti uprete u njega.

Za kraj, položaji Jasikevičijusa na klupi Fenerbahčea i Dimitrisa Itudisa u Hapoelu deluju stabilno, međutim, kada klub predvodi Ofer Janaj, onda sve zavisi od njegovog raspoloženja.

Kada se podvuče crta, stiče se utisak da ćemo ove sezone imati nikad šarolikiju lepezu trenerskih imena u Evroligi. Neku su prekaljeni, drugi još moraju da se dokažu, a treći pak početnici na najvećoj sceni. Ipak, ono što će im biti zajedničko jeste da nekoliko loših rezultata može skupo da ih košta, a nesigurnost trenerskog posla najbolje se videla u tome što su pojedini osvajali titule, pa opet nisu ostali u klubovima u kojima su radili, dok je određeni kontingent odavno već viđen za smenu, ali se i dalje drži u sedlu. Bilo kako bilo, jasno je da je njihov položaj nezavidan i da će oni biti krivi ukoliko ide loše, a da će se za dobre rezultate isključivo aplaudirati igračima.