INTERVJU - Ekpe Judo: Bogdan lider kakav Srbiji treba, Partizan sa Željkom može do Fajnal fora
Vreme čitanja: 11min | čet. 31.08.23. | 10:31
“SAD, Kanada su prvi favoriti, zdrava Srbija bi mogla da pogura ka medalji, tu je i Australija. Nemačka mi je tim koji treba gledati i paziti se. SAD je drugačiji tim, vidi se zajedništvo. Kanada je počela baš jako“, kaže nekadašnji osvajač Evrolige sa Fenerom i novopečeni trener u stručnom štabu Atlante za Mozzart Sport
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)
Ubedljivu igru i pobedu Srbije nad Južnim Sudanom u poslednjem meču grupne faze iz prvog reda ispratio je i Ekpe Judo.
Izabrane vesti
Nekadašnji as Fenerbahčea i nekoliko NBA klubova, danas novopečeni trener u stručnom štabu Atlante Hoksa, došao je u Manilu kako bi pogledao utakmicu Srbije i svog nekadašnjeg saigrača Bogdana Bogdanovića.
Kaže da je prezadovoljan kako Bogdan izgleda u kapitenskoj ulozi, da je za nju rođen i da mu je drago što Srbija igra dobro. U razgovoru za naš sajt osvajač Evrolige i MVP Fajnal fora 2017. godine govorio je o srpskoj reprezentaciji, Bogdanu Bogdanoviću, odluci da okači patike o klin i posveti se trenerskom poslu, Željku Obradoviću, Kvinu Snajderu, Nikoli Jokiću, Partizan Mozzart Betu, NBA i Evroligi...
“Uzbuđen sam zato što sam u Manili, posebno jer predstavljam Atlantu i gledam naše igrače. Utakmica je bila dobra, počela je tesno, ali je Srbija onda brzo napravila veliku razliku i odlepila se. Lopta je lepo išla, šutirali ste dobro, Bogdan je imao kvalitetnu utakmicu, vaši centri su dominirali. Takođe sam imao priliku da vidim i mladog sudanskog košarkaša Kamana Maluača koji ima 16 godina. Bilo je lepo videti ga kako se takmiči na velikoj sceni i što sam mogao da pogledam kvalitetnu košarku“, kaže Judo na startu intervjua za Mozzart Sport.
Pomenuo si da je Bogdan imao dobru utakmicu, ubacio je 23 poena, imao šest trojki... Kako ti je izgledalo sve to sa strane?
“Najbitnije je da pobeđuju, to je najvažnije u ovom formatu. On je pokazao lidersku crtu, među najiskusnijima je u ekipi i saigračima je potreban on da ih vodi dok budu išli dalje kroz takmičenje“.
Da li ti je čudno što sada gledaš Bogdanovića kao trener, a do pre nekoliko godina bili ste saigrači u Fenerbahčeu?
“Sa ove strane je dosta drugačije, da. Najčudnije mi je kada me ljudi pozdravljaju sa: ’Hej, treneru’. Uhvate me nespremnog, ali polako se navikavam na novu ulogu. Sve je to deo tranzicije i uživam u novoj ulozi. Gledajući Bogdana kako igra sada, razmišljam kako će biti zanimljivo kada mu budem delio savete na treninzima. Biće sjajno, napraviću pun krug“.
Jeste li možda imali vremena da razgovarate o tvom novom angažmanu?
“Samo smo razmenili nekoliko poruka. Bio je jako srećan što ću doći, znao je i pre nego što sam potpisao da ću doći, tako da sam zadovoljan što sam tu“.
Nikola Jović je zablistao sa 25 poena i besprekornih 9/9 iz igre, kako vreme prolazi sve je bolji. Kako ti deluje u dresu Srbije?
“Prvi put sam ga zaista gledao na delu. Bio je baš dobar, pametno je birao pozicije i šutirao, iskoristio je svoje atletske karakteristike da ode i na prodor kada je trebalo, tako da je uradio dobar posao. Sjedinio se brzo sa mentalitetom ekipe i to je dobra stvar za nekog ko je tek na početku“.
Kakav ti je utisak o reprezentaciji Srbije, s obzirom da nam nedostaje nekoliko bitnih igrača?
“Rade dobar posao, pravi su takmičari. Pravi test biće protiv Italije u petak, voleo bih da mogu da ostanem na toj utakmici. To bi bilo izvanredno. Videli smo da su Bogdan Bogdanović i Stefan Jović najstariji i samim tim vode ovaj tim, vidim da je tim dosta nov u poređenju sa nekim ranijim i zanimljiv mi je put kojim Srbija ide. Bogdan je jako fokusiran na to da Srbiju odvede do finala“.
ZDRAVA SRBIJA MOŽE DO MEDALJE, NISAM OČEKIVAO DA FRANCUSKA PADNE
Koga vidiš kao favorita za osvajanje svetskog zlata u Manili?
“Uh, dobro pitanje... Nemačka mi je tim koji treba gledati i paziti se. Jako me interesuje kako će Srbija izgledati protiv Italije. To su dva dobra, napadačka tima. SAD je drugačiji tim, vidi se zajedništvo. Kanada je počela baš jako. Koga bih lično izabrao da uzima zlato? Francusku, a-ha-ha. Ali, videli ste šta se desilo. Verujem da će sada na kraju moći da izvuče velike role od svojih igrača. Litvanija je takođe odigrala dobro dosad, tako da su i oni zanimljivi. SAD, Kanada su prvi favoriti, zdrava Srbija bi mogla da pogura ka medalji, tu je i Australija. Interesantno je, jer dosta ekipa je u tranziciji iz starog ka novom. Neke ekipe igraju za svoje igrače koji su na poslednjem turniru u karijerama“.
Francusku niko nije očekivao da vidi na kolenima već u prvoj fazi...
“Da, neverovatno šta se desilo. Igrali su dobro tokom priprema, pobeđivali sve redom. Ali to je košarka, nikad ne znaš šta može da ti se desi. Nekada ti jednostavno nije dan i onda moraš da tražiš druge načine da pobediš. Videćemo kako će ekipa reagovati posle ovoga, da li će uspeti da nauči iz svega i sabere se do Olimpijskih igara, ipak se igra na njihovom terenu. Očekuje se i da Vembanjama bude u timu, biće zanimljivo svakako“.
SNAJDER JE LUDI NAUČNIK, POZIV ATLANTE NISAM MOGAO DA ODBIJEM
Odlučio si ovog leta da okačiš patike o klin i posvetiš se trenerskom poslu. Kada si tačno shvatio da je vreme da okreneš list?
“Pošto sam presedeo prvi deo sezone, prihvatio sam ugovor u Japanu. Dugo nisam igrao, pa sam posle svoje poslednje utakmice zaista pomislio u sebi: ’Čoveče, ovo bi možda mogla da bude tvoja poslednja utakmica u karijeri’. Trebalo mi je da stavim tačku sa pobedom i to smo uradili. To mi je pomoglo da shvatim da je vreme“.
Ljudi kažu da ponekad osete kada je vreme za promenu...
“Jeste, tako sam i ja. Znao sam da je gotovo. Kada sam zatvorio jedna vrata, otvorila su se druga, ukazala mi se sjajna prilika, da radim ponovo sa Kvinom Snajderom kod koga sam igrao. On mi je bio nešto poput mentora u Juti. Bila je dobra prilika koju nisam mogao da propustim. Ko sam ja da dozvolim sebi da mi dobre prilike prođu kroz prste. Razmislio sam dobro o svemu i evo me ovde, počinjem svoje putovanje kao trener“.
Jesu prošla samo dva meseca otkako si se penzionisao, ali da li ti nedostaje košarka?
“Pomalo... U Atlanti je pomoćnik generalnog menadžera Kajl Korver. I tamo baš vole da igraju basket kad imaju vremena. Rekao sam mu da mora da mi da šest meseci da se naviknem, pa da možemo da igramo jedan protiv drugog. Malo mi fali košarka, ali svestan sam svoje uloge i misije koja je ispred mene. Spreman sam da radim za Hokse i pomognem koliko mogu“.
Igrao si kod Kvina Snajdera u Juti, sada si deo njegovog stručnog štaba. Kakav je Snajder kao trener i osoba?
“Volim da kažem za njega da je ’Ludi naučnik’ (smeh). Jako je detaljan u svom radu, kada govorimo o košarci daje celog sebe svakog dana. I možeš da vidiš koliko voli igru i da je gura napred. Zato mi je posebno drago što mogu da radim ovaj posao, što mogu da učim od jednog od najboljih trenerskih umova, to će me odvesti daleko, siguran sam“.
Da li su ti ambicije da jednog dana budeš samostalan trener?
“Definitivno. Bilo bi mi drago da se to dogodi. To je san za svakog ko uđe u posao... Dobro, možda ne san, ali lično bih voleo da jednog dana postanem trener prvog tima“.
Atlanta u svojim redovima ima ozbiljan talenat, od Treja Janga do Bogdana Bogdanovića. Kako ti se čini ekipa?
“Jako sam srećan što sam deo tima i verujem da ćemo biti dobro. Trener Snajder je uspeo u prethodnom periodu igračima da predstavi svoje napadačke i defanzivne zamisli, to nas tera da svi radimo više. Videćemo šta će se dogoditi u budućnosti, ne bih sada da previše ulazim u detalje. Stvarno se radujem da zasučem rukave, da budem prisutan, da radim sve što treba i učim, ali i da pomognem igračima“, smeje se Judo.
JOKIĆ RADI NEVEROVATNE STVARI, ALI OVO JE I DALJE IGRA BEKOVA
Prošla sezona u NBA bila je jako važna i za Srbiju, Nikola Jokić je kao glavna zvezda vodio Denver Nagetse do prvog šampionskog prstena, kada je potvrdio i da je najbolji na svetu trenutno...
“Način na koji igra je potpuno drugačiji od gotovo svega što možete da vidite. Kada pogledate centre u NBA ligi, obično su to strašne atlete, on to nije, ali je jako vešt sa loptom i može da radi sve sa loptom. Takođe je pokazao da je pravi lider na parketu, pokazao je da Denveru može da donese sve što je potrebno kako bi ekipa uspela. On ima 28 godina, pred njim je još decenija igranja ovim stilom. Biće zanimljivo videti kako će izgledati naredne sezone, da li mogu da odbrane titule“.
Razgovarali smo sa Jonasom Valančijunasom, dotakli se toga koliko su visoki igrači dominantni na ovogodišnjem Mundobasketu. Da li se to vremena ponovo menjaju i idu u smeru vraćanja slave centrima?
“Ne bih rekao. Ne još“, iskreno će Judo:
“Ovo je dobar početak. Imamo toliko kvalitetnih centara, Jokića, Embida, Adebaja, Vučevića, Valančijunasa, plus vi imate Milutinova... Definitivno talenta ima i centri su počeli da prave značajnu buku. Ali ovo je i dalje igra bekova. Što više Jokić, Embid i ostali budu nastavljali da dominiraju igrom, tako će se teža pomerati ka centrima. Verujem da vremena mogu da se promene i centri ponovo budu najvažniji“.
OD ŽELJKA SAM MNOGO NAUČIO, PONOSAN SAM NA BOGDANOV PUT
Imao si priliku da radiš sa Željkom Obradovićem i upijaš znanje od njega. Da li te je i njegov primer rada bar malo podstakao da se okreneš trenerskom pozivu?
“To dolazi sa svim trenerima sa kojima sam sarađivao. Bio sam prisutan svaki put kada se pričalo, bez obzira na moju ulogu i mogao da obratim pažnju na stvari koje su radili, akcije koje su zvali. Iskoristio sam vreme da svakog trenera sa kojim sam radio pitam zašto ovo ili zašto ono. Nisam samo ćutao i slušao, već sam želeo da znam više, da uđem u detalje. Imao sam tokom karijere mnogo dobrih trenera, Obradović je definitivno u samom vrhu liste. Srećan sam što sam mogao da učim od svih tih ljudi i što ću sada to znanje moći da primenim na delu“.
Šta si naučio od Željka Obradovića?
“Jako je posvećen rešavanju problema do najsitnijih detalja. Kada ko treba da se otvori, da tajming bude pravi, da se pošalje lopta na pravo mesto... Uvek je bio fer i dao šansu svakom, od najboljeg igrača u timu, do onih koji su manje igrali. Takav je i u životu. Zato i mogu da kažem da sam imao odlično iskustvo sa njim. Jednu Evroligu smo osvojili, drugu smo tesno izgubili, uspomene ostaju“.
Da li ste i dalje u kontaktu?
“S vremena na vreme, ali ne toliko“.
U Fenerbahčeu si delio svlačionicu sa Bogdanom Bogdanovićem i Nikolom Kalinićem. Kako ti je bilo sa dvojicom Srba u timu tih godina?
“Ne samo oni, tu su bili i Željko, pomoćni trener Vlada (Androić), Bata Zimonjić... Bilo je zabavno. Sada sam jako ponosan, kada vidim šta je sve Bogdan uspeo da napravi u međuvremenu. Da osvoji Evroligu, ode u NBA, gde je postao bitan igrač. Sada je sve to preneo u reprezentaciju. Kalinić je prošle godine bio u Barseloni, tamo je sa Janom Veselim. To je lepo videti. Barsa je elitni tim, sada su promenili trenera i videćemo da li je to bilo potrebno da uzmu evro-titulu“.
Igrao si ogromnu ulogu u osvajanju šampionskog prstena 2017. godine, bio si proglašen i za MVP-ja Fajnal fora, mada je bilo priče da je trofej mogao da ode u Bogdanove ili Nikoline ruke da nisi ti odigrao dve sjajne utakmice. Da li je bilo možda šale na taj račun posle svega?
“Nismo nikada pričali o tome, ali jeste zanimljiva priča. Naravno, radio sam sve što je trebalo kako bih pomogao saigračima i ekipi da osvojimo tu titulu. Došli smo do kraja, znali smo da ćemo na Fajnal foru u Istanbulu imati prednost domaćeg terena i ogromnu podršku navijača. To smo na kraju iskoristili“.
Kada si odlazio nazad u Jutu, šta si očekivao od sebe, od tima, od NBA tada?
“Šansu da igram ponovo u najjačoj ligi na svetu. Da pružim sebi još jednu šansu. Pričao sam sa prijateljima o tome da li je trebalo da ostanem u Evropi i nastavljam da pobeđujem i možda osvajam trofeje, ali na kraju sam bio zadovoljan odlukama koje sam doneo“.
NADAM SE DA ĆE PARTIZAN STIĆI DO FAJNAL FORA, NAVIJAČI SU SJAJNI
Kao neko ko je igrao u Evroligi i NBA ligi, pozvan si da govoriš o glavnim razlikama između dva takmičenja?
“Pre svega prostor koji postoji između igrača na parketu, neka pravila se takođe razlikuju. Možda najveća razlika je u atletskom delu, jer je NBA liga dosta ispred. Opet, u NBA ligi svaka utakmica nema tu težinu kao u Evropi, znamo da je u Evroligi svaki meč bitan. Možda su još neke sitnice, ali to su verovatno glavne stvari“.
Imao si slikovitu karijeru, iz NBA si došao u Evropu, pa si vratio nazad, da bi zatim imao epizode u Kini i Japanu. Kakva su ti bila iskustva tamo?
“Imao sam priliku da proputujem svet i zaista uživam u igri koju volim. Kina je bila zabavna, Japan mi je verovatno omiljena zemlja sa stanovišta života, tamo je sve tako mirno... Pritom, obožavam suši, pa bih mogao da jedem suši za doručak... Srećan sam što sam mogao da upoznam toliko različitih kultura, da putujem i igram, da vidim pomalo od svega. Sjajno iskustvo, kada se podvuče crta“.
Pratiš li sada evropsku košarku?
“Gledam Evroligu, imam nekoliko prijatelja koji i dalje igraju. Naravno, gledam uvek timove u kojima je Željko Obradović, znam da je Džejms Naneli. Gledao sam Partizan, Virtus zbog mojih bivših saigrača, Olimpiju iz Milana zbog Etorea Mesine... Prvenstveno gledam timove u kojima su ljudi koje znam, naravno i Fenerbahče koji je moj klub. S vremena na vreme pogledam i Monako“.
Partizan Mozzart Bet bio je nadomak odlaska na Fajnal for prošle sezone...
“Mogu da kažem da je publika bila sjajna, to je posebno iskustvo. Imali su šansu da odu na Fajnal for, a nekada je samo to i dovoljno, da dobiješ šansu da budeš među četiri najbolja. Znam da je napravljeno nekoliko promena tokom leta, ali vratio se Kevin Panter, koji je glavni čovek tamo i on omogućava ekipi da gradi sve oko njega. Verujem da će im to značiti za dalje korake, da će ove sezone moći da se probiju do Fajnal fora. Tada je sve moguće“.
Evropski talenti sve ranije odlaze u NBA ligu, da li možda sada vidiš nekog iz Evrope ko bi mogao da bude zanimljiv takmičenju u budućnosti?
“Iskreno, nisam dosad mnogo gledao momke koji dolaze, to me tek čeka. Dok sam bio u Feneru, mogao sam da pratim šta se dešava, kasnije nisam pratio toliko. Vremena su se promenila“.
Da li si možda video Viktora Vembanjamu, oko koga vlada ozbiljna euforija?
“Samo nekoliko snimaka, nisam još nijednu utakmicu. Ali, zanima me baš kako će to sve izgledati, sa njim u Sparsima. Nadam se da će ostati zdrav, da će igrati košarku dugo i biti srećan. Ne bih da mu svojim izjavama stavljam teret na leđa, već da mu poželim da uživa i zabavlja se što više“, zaključuje Judo intervju za Mozzart Sport.