B. BrezovacJednorog se probudio!
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | sre. 12.11.25. | 09:30
Partizan Mozzart Bet je uzeo skalp Monaku u utakmici za infarkt, ali najveća pobeda možda se desila izvan semafora. Jer u večeri kada su crno-beli pokazali karakter u kriznom momentu, Aleksej Pokuševski je pokazao klasu
Ko je gledao okršaj Partizan Mozzart Beta i Monaka, mogao je da se raduje iz dva razloga. Prvi – pobeda u ludom finišu. Drugi, možda i važniji – Aleksej Pokuševski je konačno proigrao! Prvi put ove sezone, a realno i otkako je obukao crno-beli dres, Poku je doneo ogromnu prevagu i pokazao zašto se od njega toliko očekivalo tokom svih prethodnih godina i u NBA ligi, a posebno otkako je došao u Humsku.
Brojke ne lažu: 17 poena, sedam skokova, 24 minuta na parketu protiv prošlosezonskog finaliste Evrolige. Za bilo koga u timu, odlična partija. Za Pokuševskog, istorijska. Jer do sada, iskreno, nije bilo ni blizu.
Izabrane vesti
U šest mečeva pre Monaka, jedva da je provodio po koji minut na terenu. Na tri nije ni ulazio u igru. Ukupno 34 minuta i 10 poena u celoj sezoni.
„Ja sam spreman, sve je trenerova odluka“, rekao je smireno pred utakmicu.
Kao da je znao da će veče protiv Monaka biti – njegovo veče.
Željko Obradović ga je hrabro ubacio u prvu postavu, dodelio mu kapitensku traku u odsustvu povređenih Vanje Marinkovića i Arijana Lakića, i pogodio. Na parketu se pojavio igrač koji je u svakom trenutku znao šta treba da radi, igrao odbranu, skakao, zatvarao reket, pogađao iz svih pozicija... I izgledao kao da tu pripada.
Ne kao projekat. Ne kao potencijal. Nego kao igrač koji u sadašnjosti donosi Obradoviću pobede.
„Svaki dan sam u sali, prvi dolazim i trudim se da poslednji odlazim. Treniram što više mogu da bih napredovao i iskoristio šansu svaki put kad je dobijem. Osećam se bolje, imam veće samopouzdanje i mislim da se to vidi“, rekao je Pokuševski posle meča, mirnim tonom.
Ovo je onaj momak koga su preko bare prozvali „jednorog“, termin koji je proslavio Kristaps Porzingis kada je stigo u Njujork Nikse, a koji opisuje visokog igrača koji može sve: da vodi napad, skače, pogađa, asistira. Na papiru, Pokuševski je uvek bio taj igrač. U praksi, čekalo se da to pokaže. I sada je pokazao. Na elitnom nivou, protiv rivala koji juri Fajnal for.
Pitanje je sada jedno, ali veliko: da li je ovo bio samo kratkotrajni blesak, ili početak nečeg većeg u njegovoj karijeri?
Ako je ovo drugo, Partizan je možda baš sinoć dobio novo oružje za sve bitke koje dolaze. I to u trenutku kada forma Džabarija Parkera praktično ne postoji, a Dilan Osetkovski ulazi u pad.
I zato ova priča ima posebnu težinu. Jer Aleksej Pokuševski nikada nije pravio dramu, nije se žalio, nije tražio izgovore. Ćutao je, radio i čekao. U vreme kada mnogi mladi igrači gube strpljenje posle nekoliko utakmica bez minuta, on je birao da ostane miran čak i u momentima kada su se pojavile glasine da će napustiti tim. Očigledno veruje da će rad u tišini jednom morati da se isplati. I isplatio se, baš protiv Monaka.
U takvom spletu okolnosti, ovo može da bude momenat kada Aleksej Pokuševski konačno postaje ono što je Partizan od njega čekao - ključni faktor i dokaz da se strpljenje isplati.
tagovi
Obaveštavaj me
KK Partizan Mozzart Bet
Evroliga
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
