Jokićeva forma ne poznaje granice, ipak jednu stvar treba saseći u korenu

Baš zato je šteta što Grčka nije bila kompletna, sa sve Janisom Adetokunbom, da intenzitet utakmice bude još veći, a izazov teži. I Svetislav Pešić je u najavi utakmice priznao da je jedan od razloga dolaska u Limasol bio da se odmere snage protiv Helena predvođenim prvom zvezdom Milvokija. No, to sada nije važno, Grci su i bez svoje udarne igle skupo prodali kožu i nametnuli intenzitet igre, kontakta i agresivnosti na koji će Srbija, htela - ne htela, morati što pre da se navikne. Jer, ovo je odličan primer onoga što Pešićeve izabranike čeka u Letoniji kroz nekoliko sedmica...

JOKIĆ KAO SUVI DOKAZ DA JE KLASA VEČNA

Verovatno se videlo i na televizijskom snimku, jer je u samoj dvorani bilo očigledno kolika je nemoć visokih grčkih košarkaša kada se pred njima pojavi Nikola Jokić. Ako je Šej Gildžes Aleksander najkorisniji igrač NBA lige u prošloj sezoni, ne znači i da je najbolji jer to je zvanje i dalje rezervisano za vrsnog Somborca. Ponekad se olako shvata njegova klasa, čak nesvesno zanemaruju brojke i kako Jokić zapravo puni statističke kolone. Čovek je godinama i biće još klasa za sebe.

Neko će reći kako je probacivao loptu kroz obruč kao na treningu i tako skupio 23 poena, a iza toga stoje batine i udarci kakve bi malo koji igrač na svetu trpeo. Jokićeve ruke čuvaju ožiljke stare i po nekoliko godina od takvih kontakta i duela, sličan tretman dobio je od Dinosa Mitoglua i njegovih saigrača koji su se u preuzimanju našli na njemu. Devet puta je Jokić fauliran, daleko više od bilo koga drugog na utakmici - sledeći su Tristan Vukčević i Kostas Slukas sa po četiri iznuđena faula - i opet nije ispao iz balansa. Isto tako bilo je još u hali komentara da je pokupio 19 skokova iako je delovalo da nije odvojio noge od zemlje, opet Jokićeva pojava u reketu je zastrašujuća za svakog protivnika i ta konstitucija tera te da razmišljaš da li i kako uopšte možeš da mu pariraš, izuzev bogom danom atletikom koju srpski as nema. Ali, sve ono što mu priroda nije dala, uspeva da nadoknadi izuzetnom inteligencijom koju demonstrira kad god ima loptu u rukama, terajući protivnike da na svaki njegov potez pomisle kako su bili blizu da ga zaustave, a zapravo nisu. Savršen primer je asistencija koju je Jokić podelio za Tristana Vukčevića u ranoj fazi utakmice. Na oko jednostavna ili asistencija koja je lako mogla da se spreči, u praksi savršeno osmišljeno rešenje, sa ukalkulisanim svakim detaljem kako bi realizacija bila besprekorna.

Jokić je suvi dokaz one teze o prolaznoj formi i večnoj klasi. Nema spora da je najbolji na svetu još van optimalne forme, ali generacijski talenat kakav je Jokićev je u svakom obliku melem za dušu, a njegova forma i igra ne poznaju granice. I ko god misli da mu nije stalo - vara se. Njegova posvećenost košarci je neupitna, kao i želja za uspehom u dresu sa nacionalnim grbom. Njegovu reč saigrači pažljivo slušaju i mnogo puta u jučerašnjoj utakmici je sitnim korekcijama, čak i u neverbalnoj komunikaciji sa saigračima, činio da Srbija izgleda bolje u oba smera.

ALI, UVEK POSTOJI ONI 'ALI'...

Mimo toga što je ovo pripremna utakmica i što je Jokić klasa za sebe, jednu stvar treba saseći u korenu, a to su intervali kada svi čekaju da Nikola Jokić izmisli koš. Srbija je previše kvalitetna ekipa, napadački beskrajno potentna i lepo Nikola Milutinov reče da "nije igrao u talentovanijoj ekipi". To se na primeru utakmice sa Grčkom nije videlo i čak je bolje što nije, jer postoji vreme kada treba ispucati sve ćorke, preležati sve dečje bolesti i istrpeti sve manjkavosti koje isplivaju kada se igraju utakmice u ovoj fazi priprema - mada, sada sve mora da bude 'kompresovano' zbog manjka vremena i optimizovano na potpuno drugačiji način nego ranijih godina - onda je to sada!

Do momenta Jokićevog povratka na parket u poslednjoj četvrtini, na nešto manje od sedam minuta pre kraja, Srbija je ubacila sedam poena, pet je vezao Bogdan Bogdanović uz jedan lep prodor Nikole Milutinova kada je prevario grčku odbranu. Od preostalih 14 poena, devet je ubacio Nikola Jokić. U intervalu od četiri minuta kada su nas Grci poslednji put stisli i sa četiri vezane trojke, preko Kostasa Papanikolaua, Kostasa Slukasa i Dinosa Mitoglua stigli na -3 (66:69) pogled ka košu uz Jokića uputili su samo Bogdan Bogdanović i Ognjen Dobrić. Obe te situacije okončale su se promašajima. U ovoj situaciji nije ni važno što se napadi nisu dali plodove, koliko to što je sa strane delovalo kao da svi gledaju u Jokićevom smeru i čekaju da se nešto dogodi. Nije to bio jedini period utakmice, ali se tada najviše osetilo.

Krizu je prekinuo Aleksa Avramović. Trojka iz ćoška kod grčke klupe, pa okretanje ka rivalima uz gestikulaciju da se 'smire' definitivno je obrisala svaku nadu Helena. Nova zvezda Dubaija osetila je da ne može i ne treba sve da padne na Jokićeva leđa. Da ne treba da se ponavljaju scene kao protiv Italijana u osmini finala prošlog Evrobasketa. Nije ovo sada bila utakmica tog značaja i psihičke težine, ali baš zato već sada je potrebno da struka ili sami igrači uzmu 'makaze' i saseku u korenu taj vid odnosa na terenu. Previše Srbija ima individualnog kvaliteta da bi već sada moralo sve da se rešava preko igrača čije vanvremensko košarkaško znanje treba da koristimo u nekim drugim situacijama.

JOVIĆ NA 'TRI', TRISTAN POD KONTROLOM, TREBA VIŠE LAKIH POENA

Bogdan Bogdanović (©MN Press)

Bilo je o tome reči u izveštaju utakmice, ali već sada može da se izvede zaključak kako struka želi da iskoristi pripreme da proba varijante sa Nikolom Jovićem na poziciji 'tri'. Osim toga što petorka Srbije dobija na visini, varijanta sa mladim igračem Majamija na krilu daje veću sigurnost na skoku i mogućnost odgovora na protivničke visoke postave. I prvi utisak je dobar, Joviću zbog stila igre možda i više treba da bude 'trojka' nego 'četvorka', mada ima kvalitet da leđima izgradi sebi pozicije za lake poene kojih je sinoć nedostajalo. Njih je u svojih šest i kusur minuta ponudio Tristan Vukčević.

Nije hteo selektor previše o tome zašto je debitant u srpskom timu bio ograničen na tako mali vremenski period, ali važno je da nema zdravstvenih problema i da je zapravo sve ovo deo ideje da se Vukčević sačuva od toga da ne 'izgori' u prevelikoj želji. Kako se može čuti dobro radi na treninzima, dobio je šansu u sve tri utakmice i pokazao da može da bude koristan deo rotacije, pogotovo u napadu.

Po pitanju poena koji zahtevaju manje energetsko crpljenje, lakše bi bilo da nam je napad bio širi. Jedan od heroj iz Manile i Pariza Filip Petrušev je ostao na samo tri poena - doduše i samo tri upućena šuta -, kapiten Bogdan Bogdanović je tražio svoju šutersku formu i na momente je izgledalo kao da vodi neku unutrašnju borbu, Tajler Dorsi ga je nekoliko puta sprečio da primi dodavanje, pa kao da je želeo da bude 'mamac' dok mu se ne otvori više prostora, što je i bio slučaj jer je u poslednjoj četvrtini proigrao. Nedostajalo je Petruševu više odlučnosti, kakvu je imao pre svega u Parizu kada je savršeno sarađivao sa Jokićem, ali je na skoku bio siguran i tu sigurnost je preneo na saigrače.

Marko Gudurić je za svojih nepunih 12 minuta ostao na samo dva ispaljena hica, što je suštinski ispod standarda za nekog ko je umalo bio MVP Fajnal fora Evrolige, ali ovde mu je uloga drugačija i više je okrenuta ka prenosu lopte i odbrani koju je cepao bez zadrške. Uverili smo se mnogo puta samo u prošloj sezoni koliko letalan može da bude momak iz Priboja i to sada svi čekamo u prvoj polovini septembra. Slična je priča i sa Nikolom Milutinovim, koji je takođe uputio dva pokušaja ka košu. Bavio se više odbranom i manje je gledao u pravcu obruča, ali je morao i da se nosi sa atletikom Kostasa Adetokunba.

Ove pripreme mogle bi da posluže Ognjenu Dobriću da zaleči ranu iz Pariza (čitaj: Promašenu trojku protiv SAD) jer čini se da od tog meča ne igra u prepoznatljivom ritmu i to ga je pratilo kroz sezonu sa Crvenom zvezdom u kojoj je morao ozbiljno da trpi zbog koncepcije i podeljenih uloga. Sinoć su sva tri njegova pokušaja završila promašajima, ali neka i bude tako sada, pa da ulazi kada se bude važilo i brojalo... Kada se podvuče crta, sve su to igrači koji mogu da donesu poene koje kategorišemo kao lake. Sinoć su falili takvi, neka ovo bude dobra škola za neke sledeće poduhvate.

ŠUT ĆE DOĆI, NAPADI ĆE BITI STABILNIJI

Aleksa Avramović (©MN Press)

Ma kako da se utakmica završi, ima dobrih i loših stvari za analizu. Isticao je Svetislav Pešić nekoliko puta kroz razgovor sa novinarima po završetku susreta kolika je važnost kolektivne odbrane, da se spoljna i unutrašnja linija više povežu i da sve izgleda fluidnije na parketu. Ovo su momenti kada se te stvari usavršavaju, kada se greške lakše trpe, a promašaji ili propusti nemaju težinu kakvu bi nedvosmisleno imali kada startuje završnica Evrobasketa.

I pored utakmice koja kvalitetom objektivno nije bila željenom okviru, Srbija je ostavila dobar utisak. Potpuno dominantna na skoku sa 47 uhvaćenih lopti, čak 24 više od protivnika, uz odnos ofanzivnih skokova 19-9 u našu korist. Iz tog razloga i ne čudi što smo iz sekundarnih napada prikupili 28, a protivnik samo sedam poena.

Važnu stavku u selektorovom tefteru ima tranziciona odbrana. Grci su iz brze igre došli do devet poena, mi smo ih imali 13, ali je Pešiću i te kako bilo važno da mi budemo u punoj kontroli ritma utakmice i tu smo uradili dobar posao, pre svega defanzivno kada smo ostavili za sobom ležernu prvu četvrtinu i osetili kontakt u meso na koji smo morali da odgovorimo. I jesmo, jer smo Grke sveli na na ukupno 21 poen u naredne dve četvrtine, manje nego u celoj prvoj (26).

Čak i šuterski Srbija nije bila loša. Ukupno 46 odsto (28/60) uz doduše slabiji procenat za tri (6/22 - 27%), dok verovatno najviše oči bodu sedam neiskorišćenih slobodnih bacanja (14/21). Grcima je put u reket bio u dobrom delu utakmice zatvoren, pa su se oslanjali na šut sa distance koji je varirao od 4/7 u prvih deset minuta, pa 12 promašaja zaredom, do 10/31 na kraju. I tu je odbrana Srbije nekoliko puta zakazala jer je često ostavljala protivnika na otvorenim šutevima, što ide u prilog selektorovoj tezi da sve linije odbrane moraju da budu usklađene i imali smo sreću što nismo bili oštrije kažnjeni.

Za susret sa Kiprom biće verovatno značajnih korekcija minutaže, ne bi iznenadilo da Nikola Jokić čak ni ne zaigra više u Limasolu, dok će šansu izvesno dobiti Dejan Davidovac, Balša Koprivica i Nikola Topić, kojih nije bilo na terenu protiv Grčke.