Kako su Pep Gvardiola, Vembanjama i Milvoki pomogli Bostonu da dođe do NBA finala

Svaka velika sportska pobeda piše priče koje kasnije mogu da završe na filmu, a ako Boston ove godine osvoji naslov, jedan od junaka nekog sledećeg filma mogao bi da bude Džo Mazula. Ovaj 35-godišnji stručnjak postao je najmlađi trener koji je uspeo da uđe u finale NBA lige još od kada je to napravio legendarni Bil Rasel 1969. uz jednu veliku razliku - Rasel je iza sebe imao neverovatnu igračku karijeru pa je bilo logično da odmah dobije priliku i kao trener dok se ovo Mazuli na neki način dogodilo slučajno. Naime, da nije bilo seksualnog skandala njegovog prethodnika Imea Udoke, Mazula bi još uvek verovatno bio pomoćni trener, bilo u Seltiksima bilo u nekom drugom klubu.

Kada je otkriveno da je Udoka seksualno uznemiravao zaposlenice Bostona generalni menadžer Bred Stivens ga je suspendovao s mesta trenera. Uzimajući u obzir to da je Udoka pre toga odradio dobar posao s Bostonom bilo je logično na početku govoriti da je suspendovan, a ne otpušten, a kada je već tako onda Stivens nije mogao potegnuti za nekim trenerskim rešenjem van sistema. On se odlučio na mladog Mazulu i nije pogrešio. Doduše, u prošlom plejofu jedan od razloga ispadanja Bostona pre velikog finala je bila i Mazulina tvrdoglavost i kašnjenje u reakcijama, pre svega izmenama i pozivanjima minuta odmora, ali on je odmah nakon kraja te sezone rekao da je naučio lekciju. Stivens je skinuo oznaku 'privremeni' pre njegovog imena, doveo mu u klub Sema Kasela, Čarlsa Lija i Emajla Džefersona za pomoćne trenere kako bi mu osnažio štab i nova avantura je mogla da počne. Avantura u kojoj je Mazula dobio i nove figure koje su mu pomogle da složi tim onako kako je to od početka želeo.

Koliko god Mazula bio veliki košarkaški fanatik koji nije imao lošu univerzitetsku karijeru, toliko je u njegovom sportskom razvoju veliku ulogu imao fudbač. Ne onaj američki, već onaj naš, pravi fudbal. U njega se Mazula zaljubio od mladosti, a kada priča o svojim trenerskim uzorima uvek će među prvima istaknuti Pepa Gvardiolu kojeg smatra trenutno najboljim trenerom na svetu, nezavisno o sportu. Gvardiolin stil igre pokušava na neki način da ukomponuje u NBA ligu - od igrača želi da donose brze odluke, baziraju igru na puno trke i tranzicije, ali i slobode unutar određenih napadačkih šablona. Mazula smatra da su i fudbal i košarka toliko napredovali da protivničke slabosti možeš da iskoristiš samo jako brzom igrom, ali ona ne sme da bude bezglavo jurcanje. Zato Boston pokušava da igra brzo, ali organizovano. 'Plejbuk' Seltiksa je prilično komplikovan, s jako puno akcija, a razvijali su ga Stivens i Udoka dok ga je Mazula samo usavršio. U svim akcijama igrači imaju slobodu da biraju unutar nekoliko različitih rešenja zavisno od situacije na terenu.

Mazula od igrača traži da igraju inteligentnu košarku, da sami prepoznaju situacije na terenu i donose odluke na račun toga što više. Zbog toga je možda i grešio prošle godine, kada je igračima dao i previše vlasti u ruke pa nije pozivao minute odmora u važnim trenucima plejofa, no ove godine to nije tako. Mazula kontroliše sve šta se događa, a veliku korist ima od toga što je dobio igrače sa stvarno velikim stepenom košarkaške inteligencije. Svi oni su prihvatili njegovu 'no ego' filozofiju u kojoj se moraju rešavati lopte kada vide nekog saigrača u boljoj poziciji, ali i da trebaju da budu agresivni koliko god treba u određenim trenucima.

Džejson Tejtum i Džejlen Braun su stubovi igre Bostona, košarkaši koji su sa 26, odnosno 27 godina već odigrali toliko plej-of utakmica koliko neke zvezde ne odigraju u celoj karijeri. Oko njih je sagrađeno jezgro ekipe od još četiri igrača, a dovođenje svakog od njih se pokazalo sjajnim potezom Stivensa. On je vratio Ala Horforda u Boston u leto 2021. u zamenu za Kembu Volkera i pika prve runde te godine, a koji je na kraju bio Alperen Šengun. Mladi Turčin bi sigurno dosta toga doneo Bostonu u budućnosti, ali Stivensu je pomoć bila potrebna sada, a Horford mu je doneo u oba smera - napadu i odbrani.

(1,40) Boston (14,00) Dalas (3,35)

Iako Mazula tada nije bio u planu da postane glavni trener, Horford je bio dobar izbor i za njega jer je igrač iz Dominikanske Republike takođe ljubitelj fudbala. Baš kao šta je to još jedan visoki igrač s kojim se Stivens kockao - Kristaps Porzingis je u NBA ligu došao kao košarkaš koji bi trebalo da bude velika zvezda, ali su ga povrede omele da to bude u Njujorku i Dalasu, dok mu je epizoda u Vašingtonu samo poslužila da vrati poverenje košarkaških radnika. Ono najvažnije, Stivensovo, je dobio pa ga je Boston doveo i dosta toga prepustio u ruke njegovog zdravlja, ali za sada mu se isplatilo. Mazuli je njegovo dovođenje takođe koristilo jer Porzingis, kao valjda svaki Evropljanin, itekako puno zna o fudbalu, pa je mogao lakše da mu objasni da želi Gvardioline ideje implementirati u NBA ligu.

Ostatak jezgra je Boston složio zahvaljujući nekim procenama drugih klubova. San Antonio je u jednom trenutku imao zanimljiv mladi tim predvođen bekovima Derikom Vajtom i Dežonteom Marijem. No, Greg Popović i društvo oko njega su procenili da ta ekipa nema potencijal da napadne naslov te su se odlučili na tankovanje kako bi došli do Viktora Vembanjame. Sparsima se to isplatilo, a isplatilo se i Bostonu koji je doveo Vajta te tako dobio neverovatno korisnog igrača koji igra odličnu odbranu, a opasan je i u napadu. Njegova nesebičnost ga čini zahvalnim igračem, a ove sezone je došao do vrhunca karijere te su mnogi tražili da bude na Ol-Star utakmici. Vajt je morao i da bude u prvoj odbrambenoj petorci lige samo kada bi ljudi koji su glasali za nju bili pametniji i napravili nešto bolje od onog nakaradnog izbora u kojem su u petorci samo visoki igrači.

Poslednja važna figura je Džru Holidej, a njega je Boston praktično dobio na poklon od Milvokija. Baksi su se prošlog leta odlučili na promenu identiteta tima te su se umesto odbrane odlučili na napad i doveli Dejmijana Lilarda. Žrtva u tom trejdu je bio Holidej koji je spakovan u Portland kom nije bio potreban, te je jedva dočekao ponudu Bostona i poslao ga u Seltikse. Sada su Lilard i Janis Adetokumbo toliko dugo već na odmoru da su možda i zaboravili da se ova sezona uopšte igrala dok je Holidej četiri meča udaljen od novog prstena.

Boston je bio najbolji tim regularnog dela sezone i zasluženo je došao do finala lige iako je jasno da im je u tome pomogla činjenica da su u plej-ofu imali pomoć jer je svaki protivnik imao problema s povredama - ni Majami ni Klivlend ni Indijana nisu bili kompletni, ali povrede su sastavni deo sporta. U Dalasu su svi zdravi i ako ih Boston pobedi biće to zasluženo. Pa onda može da se snima film o Mazuli, uz Gvardiolu, Vembanjamu i Milvoki kao ljudima/timovima koji su mu pomogli, a da to nisu ni znali.

PIŠE: EMIR FULURIJA