Kenan i Jago kao simboli Zvezdinog slobodnog pada

Sa tako okrnjenom spoljnom linijom sve oči bile su uprte u Ajzeu Kenana. U datim okolnostima figurirao je kao potencijalni čovek odluke, zajedno sa Nemanjom Nedovićem. Po ko zna koji put u sezoni se očekivalo da će Kenan u teškim okolnostima poneti na svojim plećima ulogu lidera jer je zbog toga i doveden, ali je Amerikanac još jednom razočarao i podbacio.

Nekadašnji igrač Olimpijakosa je u okršajima protiv Golubova na parketu proveo ukupno nešto manje od 37 minuta i ostvario blago rečeno vrlo bled učinak od sedam poena, pet asistencija i ukradenom loptom, uz šut iz igre 2/15. Da je u svojstvu đaka, mogao bi samo da dobije nedovoljnu ocenu.

Međutim, ne leži glavni problem u tome što je Kenan odigrao slabu polufinalnu seriju domaćeg šampionata. Njegove igre tokom čitave sezone bile su ispod renomea i očekivanja za nekog ko je na Mali Kalemegdan stigao iz redova Olimpijakosa, a u CV-u mu stoji da ima debelo preko 200 NBA utakmica. Neretko je Kenan tokom svih ovih meseci dominirao u uslovno rečeno "malim utakmicama", dok je u situacijama kada se od njega očekivalo da bude na najvišem nivou bio nezapažen, bar ne pozitivno. U plej-inu protiv minhenskog Bajerna je upisao šest poena, od toga su tri sa linije slobodnih bacanja, nije blistao u ABA i Evroligi protiv večitog rivala, dok je poslednje kolo elitnog takmičenja okončao sa nula poena i indeksom minus sedam, pa se zato nije previše ni pričalo o odličnoj utakmici protiv Efesa. Jednostavno, ovo nije dovoljno od nekog koje bio planiran da bude jedan od nosilaca Zvezdine igre.

Nije Kenan jedini razlog zašto je napad crveno-belih bio potpuno dezorganizovan i ličio na potpunu anarhiju. U odsustvu Mekintajera kao primarnog kreatora i prekaljenog Teodosića, na Jagu dos Santosu je bilo da donese vrcavost i kreativnost u Zvezdinom ataku, ali se ponovo dogodilo da Jago odigra od sjaja do očaja. Imao je omaleni plej osam asistencija, čak je u trećem kvartalu dao neke poene koji su delovali da mogu da budu zamajac u igri tima sa Malog Kalemegdana, ali je onda počeo da brljavi, srlja i ide iz greške u grešku. Završio je Jago meč sa četiri izgubljene lopte, međutim, napravljene u delikatnim momentima meča i u situacijama kada su crveno-beli, da su bili pametniji i organizovaniji, možda i mogli da uhvate poslednji voz za kakvu-takvu nadu da mogu do preokreta.

Ostaće upamćena sekvenca u poslednjim minutima meča kada su Zvezdi bili potrebni brzi poeni kako bi se održala u životu, a Brazilac je driblao loptu do iznemoglosti, potom se zaleteo u tri protivnička igrača i ponovo izgubio posed. Njegova haotičnost je u protekle dve godine znala da zbuni protivnika i prebaci momentum na stranu crveno-belih, ali je češće umela da timu sa Malog Kalemegdana nanese više štete nego koristi, kao što je to bio slučaj u Subotici.

Rekao je plej nakon poraza da je ljut, da su mu ostale još dve godine i da želi da bude deo Zvezde, ali sada se već postavlja pitanje da li je on taj? Da li je on čovek na kojem treba da počiva organizacija Zvezdinog napada ili je možda potrebno pronaći drugo rešenje?

Onoliko koliko su Zvezdini stranci podbacili, toliko Spartakovi "domaći" igrači odlično odigrali. Sve pohvale zaslužuju Luka Cerovina, Stefan Momirov i Dušan Miletić. Krilni igrač je imao fenomenalno šutersko veče sa pet pogođenih trojki iz osam pokušaja i jedini bledi minuti u igri Jovanovićevog tima bili su onda kada Cerovina nije bio na terenu. Miletić je pak dao sigurnost pod košem, uhvatio 10 skokova, a posebno će ostati upečatljiva akcija između njega i Stefana Momirova kada mu je ovaj nabacio visoku loptu, a nekadašnji centar Partizana je uspeo da je uhvati i smesti u koš, te tako odbije nalet crveno-belih. Nepravedno je zapostaviti i Stefana Momirova koji je ostvario dabl-dabl sa 20 poena i 11 skokova, ma svi su dali neverovatan doprinos Spartakovom velikom rezultatu. Na sve to, kapa dole za prekaljenog Nemanju Gordića koji je bio lider, pravi mentor i učitelj ekipi sa dosta mladosti, ali pre svega žara i želje za borbom, dokazivanjem i nabujalim elanom. Imao je teških perioda otkako je došao u Suboticu, činilo se čak i da će doći do rastanka pre vremena, a on je svojim iskustvom i kvalitetom dao opciju više ekipi.

Dok je većina Zvezdinih igrača bila pognute glave i s govorom tela koji ne odaje čoveka sa verom u sebe, dotle su Filip Petrušev i Ognjen Dobrić pokazali koliko osećaju Zvezdin dres i zašto je svaka utakmica važna. Nema šta mnogo da se doda o centru crveno-belih i reprezentacije Srbije jer je bez dileme još jednom potvrdio da je najkonstantniji i najbolji igrač Zvezde u ovoj sezoni. Ponovo je Petrušev pokazao sve ono zbog čega je zaslužio to zvanje, a Dobrić je neko ko je svojim trojkama dao nadu da bi moglo nešto da se uradi u Subotici. Međutim, na kraju to nije bilo dovoljno za više od toga da se njima dvojici čestita na prikazanoj igri, dok su oni mogli samo da čestitaju rivalu na trijumfu. Osim toga, kada je Zvezdi gorelo pod nogama, klupa se okrenula igraču koji cele sezone nema ni preteranu ulogu, ni minutažu, da vadi kestenje iz vatre.

Kada se podvuče crta, jasno je da je Zvezda doživela ogroman pad u formi nakon eliminacije od Bajerna u plej-inu Evrolige. Videlo se da to nije to ni protiv Igokee u četvrtfinalu plej-ofa ABA lige, dok su Budućnost, a na kraju i Spartak došli kao prirodan sled okolnosti i posledica slobodnog pada koji je kulminirao u Dudovoj šumi.

Moraće nešto da se menja kako bi se Zvezda popravila, a šta je to ostaje da vidimo. Više o tome u odvojenom članku... Trener Janis Sferopulos je obećao navijačima bolji tim za narednu sezonu, e sad je red da to obećanje i ispuni.