Ko su rivali Srbije: Letonci jure istoriju, Turci jaki kao zemlja, Česi druga klasa

E, sad, znate onu staru koja važi za maltene svaku napadački orijentisanu ekipu: ko od šuta živi, od šuta i strada. Šut je lako promenjiva kategorija i ako te jedan da ne sluša ruka, može sve da padne u vodu. Pritom, Letonija ne može da se okarakteriše kao moćna defanzivna ekipa, iako Bankijev stil zahteva dosta rotacija i spoljne igrače sposobne da pokriju više pozicija, kao što su Mareks Mejeris i Marcis Štejnbergs. Porzingis je poznat kao neko ko i te kako zna da zatvori reket, ali uz veliku potrošnju u napadu, ne gori previše i na drugom kraju parketa. Doduše, nošen publikom sa tribina možda dobije potpuno novi elan.

Letonija je takođe jako iskusna ekipa, godinama se nukleus ne menja iako su kvalifikacije za velika takmičenja zahtevala brojne rotacije. Ipak, ono što ćemo gledati u Rigi narednih dana i sedmica je praktično najbolje što Letonija ima i to bi mogla da joj bude najveća snaga, uz činjenicu da igra kod kuće pošto sada već Šaomi Arena važi za težak gostujući parket. Prva zvezda je bez dileme Kristaps Porzingis, oko koga se proteže solidno duga klupa sa braćom Bertans, Davisom i Dairisom, te pomenutim Šmicom i Arturom Žagarsom. Ostali su igrači uloge i biće tu u službi tima.

Za Luku Bankija biće ovo poslednji turnir na klupi ove reprezentacije, jer od narednih kvalifikacija kormilo preuzima Sito Alonso, pa će i emocije biti jake unutar celog tima. U poslednjoj akciji Italijan će imati veliku pomoć od Džordana Ota, inače vrlo talentovan mladi stručnjak sa sada već decenijskim iskustvom rada u Atlanti, Bruklinu, Lejkersima i Klivlendu, a odnedavno je postao član stručnog štaba Finiksa.

Drugu stranu medalje predstavlja zdravstveni bilten. Rodion Kuruc je već otpao zbog povrede koju je zaradio na pripremama za Evrobasket i nije uspeo da se oporavi na vreme. Artur Žagars se okitio evropskom titulom sa Fenerbahčeom, mada su mu poslednje dve godine ispresecane ozbiljnim povredama. Prvo mu je stradalo koleno u oktobru 2023. i na teren se vratio tek aprila naredne godine, da bi u decembru 2024. povredio stopalo što mu je takođe uticalo na ostatak sezone. Žagars se povredio u prijateljskoj utakmici sa Grčkom, ali se očekuje da igra na Evrobasketu, doduše verovatno u početku sa ograničenom minutažom. Sa povredama se kroz celu karijeru nosi i prva zvezda - Kristaps Porzingis. Ko zna kakvu bi karijeru dosad imao popularni Jednorog, da ga povrede nisu toliko usporile. Svakako, osvojio je prsten sa Boston Seltiksima, koji su ga ovog leta ipak poslali u Atlantu Hoks. Spreman je za turnir, ali je nažalost u međuvremenu stekao reputaciju 'staklenog' igrača, što takođe stavlja određenu senku na njegove igre...

Ako Letonci budu zdravi, mogu da doguraju daleko. Srbiji okršaj sa Letoncima dolazi u pravom trenutku, taman da se zagreju protiv Estonije i Portugalije, pa u trećem kolu stiže prvi od dva velika derbija grupe. Oba protiv, objektivno, kandidata za medalju. Letonci su jako ponosan narod i košarka im je nacionalni sport. Pod uslovom da ih i pritisak ne pojede, mogli bi da imaju fantastičan turnir. Istorijski.

Reprezentacija Letonije: Mareks Mejeris (krilni centar), Kristaps Porzingis (centar), Davis Bertans (krilo), Dairis Bertans (bek), Rolands Šmic (krilni centar), Klavs Čavars (centar), Rihard Lomaž (bek), Andrej Gražulis (krilni centar), Marcis Štejnbergs (krilo), Artur Kuruc (bek), Artur Žagars (plejmejker), Kristers Zoriks (plejmejker).

Pripremne utakmice:

9. avgust: Italija - Letonija 91:75
14. avgust: Letonija - Litvanija 105:109 (93:93)
16. avgust: Letonija - Slovenija 100:88
20. avgust: Grčka - Letonija 104:86
21. avgust: Italija - Letonija 68:83

TURSKA - ATAMAN SVE KARTE BACA NA MEDALJU

Alperen Šengun (©FIBA Basketball)

Gotovo svaki put kada govorimo o mogućim kandidatima za medalje iz senke na kontinentalnim takmičenjima, jedan od predvodnika je Turska. Zapadnim jezikom rečeno 'Dark Horse' kada dođe vreme za Evrobasket. To je teorija. U praksi, zemlja na dva kontinenta nije imala nijedan značajan uspeh na Prventstvu Evrope od 2001. godine, kada je Jugoslavija sve pometlala do zlata. Sveukupno, pamtimo i svetsko srebro iz 2010, opet pred svojom publikom, kada su nas pokrali u polufinalu i oteli nam finale sa Amerikancima.

Elem... Sada je priča skroz drugačija. Ako je u nekim ranijim slučajevima bilo preterano nazvati Turke kandidatima za medalju, sada su oni definitivno ozbiljan takmac - zasad, opet, samo na papiru - jer imaju apsolutno sve što je potrebno da se konačno napravi veliki rezultat. A, poslednji put su pred vratima borbe za medalju bili 2009. godine. Imaju superzvezdu svetske košarke u liku Alperena Šenguna, fantastične evroligaške asove u Džediju Osmanu i Šejnu Larkinu, uz ozbiljno iskustvo na velikoj sceni sa Setračom Šanlijem, Furkanom Korkmazom, Šehmusom Hazerom, Onuralpom Bitimom, Erdžanom Osmanijem, Omerom Jurtsevenom i Kenanom Sipahijem, ali i mladu nadu Adema Bonu koji je iza sebe ostavio ruki sezonu u NBA ligi, braneći boje Filadelfije Seventisiksersa. Na svakoj poziciji po dvojica vrlo kvalitetna igrača, od kojih su neki sposobni da podjednako pokriju više mesta i uloga na terenu. Tome dodajte možda i najboljeg trenera Evrolige u protekloj deceniji, trostrukog osvajača Evrolige Ergina Atamana i eto vam ozbiljne ekipe.

Naravno, papir je jedno, takmičarska košarka je nešto sasvim drugo. Uz bitnu razliku - sada Turci zaista nemaju pravo da se žale, jer uz Srbiju, Francusku i Nemačku imaju najdublji roster. Iz tog razloga ne čudi što su očekivanja u tamošnjoj javnosti (ponovo) visoka, ali ovog puta opravdano. Prisustvo igrača Ol star kalibra u liku Alperena Šenguna daje Turcima za pravo da razmišljaju o velikim stvarima. Šengun je procvetao kao igrač, u Hjustonu je prva violina i u prošloj sezoni je beležio 19,1 poen, uz 10,3 skoka, 4,9 asistencija i 1,1 ukradenu loptu. Pritom, dečko ima tek 23 godine! Ne treba zaboraviti ni Ergina Atamana koji je s godinama izgradio reputaciju trenera pobedničkih sastava. Zanimljivo je da se Ataman nije mnogo oglašavao, niti se previše busao u grudi i najavljivao velike stvari. Da li mu je to neko savetovao da ne radi ili je prosto naučio na nekim prošlim greškama, ostaje da vidimo.

Navijači i mediji u Turskoj očekuju dosta i vlada (umereni) optimizam. Svima je vrlo jasno da sastav ne može od ovoga što je Ataman odabrao za Rigu, mada se jeste u javnosti povela ozbiljna diskusija oko isključivanja Jigita Arslana u poslednjem filtriranju. Pulen Dušana Alimpijevića iz Bešiktaša bio je viđen kao neko ko bi doneo raznovrsnost na spoljnim pozicijama i širinu uz Onurapla Bitima i Furkana Korkaza. Ataman se, ipak, odlučio za druge i teren će pokazati da li je bio u pravu ili ne.

Iako je Alperen Šengun prva kajla, za ono što Erginu Atamanu treba u taktičkom smislu jako važna figura je Šejn Larkin. Iluzorno je trošiti reči o tome šta su zajedno napravili u Efesu, pa tako naturalizovani plejmejker iz Ohaja savršeno pristaje uz tranzicionu košarku koju igra Turska. Larkinu i Šengunu su određene ruke da rade šta žele na parketu, ne moraju da se oslanjaju na odluke trenera i to je ono što Atamana karakteriše kao trenera - da daje slobodu igračima u odlučivanju jer smatra da oni bolje osećaju igru od njega pored aut linije. Ostali će ih, naravno, pratiti u njihovim zamislima.

Džedi Osman je verovatno ključna karika i neko ko će spojiti spoljnu i unutrašnju liniju. Još jedan igrač kojeg Ataman odlično zna, sada sarađuju u Panatinaikosu zajedno sa Omerom Jurtsevenom, a prva sezona po povratku iz NBA lige bila mu je puna uspona i padova. Ipak, u plej-ofu i na Fajnal foru odigrao je najbolju košarku u sezoni i bio među retkima koji su zaista bili spremni da se pobiju za titulu. Panatinaikos nije uspeo, ali je Osman ponovo dobio potvrdu svoje vrednosti.

Dok je rotacija puna ozbiljnih i vrlo iskusnih igrača što daje određeni balans timu, mnoge zanima da vide kako će se Bona snaći na velikoj reprezentativnoj sceni. Rođeni Nigerijac, sa 13 godina je napustio porodicu i preselio se u Tursku pošto je turski trener Turkaj Džakiroglu pogledao snimak Buninog treninga i vrlo brzo je organizovano da ode za boljim životom. Odmah je ubačen u sistem mlađih kategorija, dobio papire i kao takav se smatra domaćim igračem, ne naturalizovanim, zbog čega Šejn Larkin može takođe da nastupa. Buna dodaje atletsku komponentu na već ozbiljnu centarsku liniju u kojoj Šengun donosi mnogo kreativnosti, a Jurtseven čvrstinu, tako da Turska ima raspoređen kvalitet unutra i spolja.

I pored svih pozitivnih stvari koje smo napomenuli, javnost ipak najviše zanima da li će Turci moći da prevaziđu neke probleme iz prošlosti. Pre svega, manjak pobedničkog mentaliteta na reprezentativnom nivou, te rupe koje postoje u odbrani jer Šengun nije baš vičan trošenju pod svojim košem, a Ataman ipak insistira na ovom delu igre. Takođe, jedan od mogućih problema mogao bi da se nađe na poziciji 'jedan'. Odnosno, kako će Turci izgledati kada Šejn Larkin nije na parketu.

Dosta se očekuje od ove ekipe, baš dosta. I ako bi izostala medalja, utisak je da bi razočaranje među narodom bilo veće nego ikada ranije.

Reprezentacija Turske: Šejn Larkin (plejmejker), Šehmus Hazer (bek), Sertač Šanli (centar), Džedi Osman (krilo), Onuralp Bitim (krilo), Furkan Korkmaz (bek), Alperen Šengun (krilni centar), Erdžan Osmani (centar), Adem Bona (krilni centar), Erkan Jilmaz (krilo), Kenan Sipahi (plejmejker), Omer Jurtseven (centar).

Pripremne utakmice:

7. avgust: Turska - Letonija 70:91
15. avgust: Nemačka - Turska 73:71
16. avgust: Turska - Češka 79:65
20. avgust: Litvanija - Turska 81:84
23. avgust: Turska - Crna Gora 96:85

ČEŠKA ENIGMA - KAKO BEZ DVA NAJBOLJA?

Vit Krejči (©FIBA Basketball)

Kvalifikacije su bile trnovite, a Češka je tek u samoj završnici obezbedila svoje mesto na glavnom turniru. Ipak, sada kada su tu, ponovo će uživati u dobro poznatom osećaju.

Još 2015. godine igrali su prvu fazu takmičenja u Rigi, Letonija – na istom mestu gde će nastupati i 2025. Tada su sa učinkom 3–2 u grupi osvojili sedmo mesto, što im je i dalje najbolji plasman u istoriji.

Ono što je Češku krasilo prethodnih 10 godina je zajedništvo. Jezgro igrača je uvek ostajalo isto na čelu sa Janom Veselim i Tomašom Satoranskim... Sve do sada. Dva ubedljivo najbolja igrača Češke, a ako ćemo realno, dva najbolja u istoriji ove države sada neće braniti boje nacionalnog tima. Za Jana se to već odavno znalo, on nije krenuo ni put priprema, ali Satoranski je otpao u poslednji čas što je posebno bolna činjenica i kada se zna koliko je iskusni plejmejker bitan za sve što Češka pokušava da radi na šampionatima.

Uostalom dovoljno je da se setimo samo 2015. godine kada se etablirao kao jedan od najboljih bekova Evrope, beležeći 14,1 poen, 7,3 asistencije i 5,2 skoka po utakmici, predvodeći Češku do četvrtfinala.

Sada je apsolutno sve na članu Atlante, Vitu Krejčiju, jedinu preostalu zvezdu tima i sasvim je realno reći ako se on zaustavi, više od pola posla je završeno.

Na pripremama Česi su odigrali pet utakmica i zabeležili su samo jednu pobedu, protiv Gruzije.

Ovo će biti sedmi nastup Češke na Eurobasketu otkako nastupaju samostalno, daleko od senke perioda kada su igrali pod zastavom Čehoslovačke.

Prvi put kao Češka nastupili su 1993, a plasman na Eurobasket prvi put su izborili 1999. Drugi put su se pojavili 2007, a sada su već stalni učesnici – sa pet uzastopnih plasmana na kontinentalnu smotru.

Na prethodnom prvenstvu bili su domaćini jedne grupe i stigli do osmine finala, gde su ih, uz mnogo problema sa povredama, zaustavili Grci rezultatom 94:88.

Reprezentacija Češke: Jan Zidek (centar), Vojćeh Hruban (krilo), Adam Kejval (centar), Martin Peterka (centar), Jaromir Bohačik (krilo), Ondrej Sehnal (plejmejker), Petr Krivanek (plejmejker), Vit Krejči (plejmejker), Martin Križ (centar), Rihard Balint (bek) Martin Svoboda (centar), Tomaš Kizlink (bek).

Pripremne utakmice:

Češka - Turska 100:87
Turska - Češka 79:65
Srbija - Češka 113:84
Španija - Češka 87:73
Španija B - Češka 80:75

POVREDA RAMENA POKVARILA ESTONSKE SNOVE

Sander Rajeste (©FIBA Basketball)

Od 1993. do 2013. godine, Estonija je samo dva puta igrala na FIBA Evrobasketu. Nešto se promenilo 2015, jer je tim stigao do tri od poslednja četiri završna turnira.

To je deo šireg plana i vizije. Estonija sada traži kartu za povratak u osminu finala, ali glavni cilj je da izgrade temelje za ono što ih očekuje 2029. godine.

Zemlja će tada biti domaćin Evrobasketa, i žele to da učine ne samo kao organizator, već kao ozbiljan kandidat za nokaut fazu, možda čak i za plasman među deset najboljih, što bi im bio prvi takav uspeh još od 1993. godine.

Za tako nešto su sve zasnivali na veoma talentovanom centru Majku Kocaru koga ovdašnja publika poznaje kao doskorašnjeg centra Baskonije, ali svega nekoliko dana pre objavljivanja konačnog spisak stigle su loše vesti.

Na rutinskom pregledu Kocaru je ukazan problem sa ramenom koji zahteva sanaciju. Sve je išlo na zahtev Kocarevog kluba, Jokohame iz Japana i posle svega jasno je da mora na mirovanje, a samim tim će propustiti Evrobasket.

Estonija je kvalifikacije završila sa učinkom od četiri pobede i dva poraza, a u tom periodu zabeležila je i jedan od najvećih uspeha u svojoj istoriji – trijumf nad Litvanijom. Pobeda od 65:59 u Talinu bila je prva zvanična protiv velikog suseda sa bogatom košarkaškom tradicijom, što je izazvalo ogromno oduševljenje u estonskoj javnosti. U revanšu u Klajpedi Litvanci su se revanširali rezultatom 82:75.

Karakteristično je da su sve utakmice Estonije završene jednocifrenom razlikom, a najubedljiviji trijumf ostvaren je protiv Severne Makedonije – 84:65. Upravo poraz od Litvanije u gostima bio je i najteži u kvalifikacionom ciklusu.

Selektor Heiko Ranula, koji je tim preuzeo 2024. godine, unosi modernu filozofiju u igru reprezentacije. Nekadašnji košarkaš i član mlađih selekcija Estonije rano je zakoračio u trenerske vode i stvorio reputaciju predvodeći Pjarnu i Kalev, a nedavno je seo i na klupu Legije iz Varšave. Njegov pristup zasniva se na agresivnoj odbrani, brzoj tranziciji i ravnoteži između spoljne igre i igre pod košem.

Pod njegovim vođstvom Estonija deluje disciplinovano i energično, a najveće iskustvo ekipi donosi krilni košarkaš Sim-Sander Vene, koji već više od decenije nosi nacionalni dres.

Ovo je sedmi nastup Estonije na FIBA Evrobasketu. Igrali su na takmičenju 1937. i 1939. godine, a zatim postali deo Sovjetskog Saveza. Estonija je prvi put po sticanju nezavisnosti nastupila 1993.

Posle toga nisu igrali sve do 2001, a zatim su izostali sa prvenstva do 2015. godine. Nakon što su propustili turnir 2017, vratili su se 2022. i sada su ostvarili plasman na dva uzastopna prvenstva.

Najbolji rezultati Estonije su peta mesta 1937. i 1939. godine, te šesto mesto 1993.

Reprezentacija Estonija: Henri Drel (krilo), Mart Rozental (bek) Sander Rajeste (krilo), Kaspar Trejer (krilni centar), Mik Jurkatam (bek), Matijas Tas (centar), Sim Sander Vene (krilni centar), Kregor Hermet (krilni centar), Janari Josar (krilo), Jonas Risma (bek), Artur Kononcuk (krilo), Kristijan Kulame (plejmejker).

Pripremne utakmice:

1. avgust: Litvanija - Estonija 89:68
5. avgust: Estonija - Izrel 93:81
7. avgust: Gruzija - Estonija 70:75
20. avgust: Švedska - Estonija 87:88
22. avgust: Estonija - Velika Britanija 62:72

PORTUGALSKO ČUDO

Nemijas Keta (©FIBA basketball)

U Portugalu vlada prava košarkaška euforija, što potvrđuju i nedavni rezultati muške i ženske reprezentacije.

Muška selekcija se prošetala kroz kvalifikacije za Evobasket, ostvarivši impresivne partije u grupi sa Izraelom, Slovenijom i Ukrajinom, i obezbedila plasman na završni turnir čak dva kola pre kraja. Biće to njihov prvi nastup na Evropskom prvenstvu još od 2011. godine, a juriće i prvu pobedu od 2007.

Još otkako je 2019. godine predvodio nacionalni tim do zlata na FIBA U20 EuroBasketu, Divizija B, očekivanja od Nemijasa Kete bila su velika.

Visoki centar ih je verovatno i nadmašio – sada poseduje šampionski prsten NBA lige, osvojen sa Boston Seltiksima 2024. godine. U grupi prepunoj elitnih centara, Portugal može da se osloni na Ketu, koji je uvek dabl-dabl pretnja bez obzira na protivnika, pa tako i za Srbiju. Međutim, baš kao i svi ostali, Portigal će morati da misli kako da zaustavi Jokića.

Keta je bio tu za reprezentaciju kada je bilo potrebno – još u pretkvalifikacijama za ovo takmičenje 2023. godine beležio je u proseku 18,5 poena i 11,5 skokova po meču. Sada ga očekuje i debi na velikom turniru sa seniorskom selekcijom.

Keta je nedavno napunio 26 godina i ulazi u zenit karijere, nakon što je u dresu Seltiksa prošle sezone u 62 utakmice prosečno beležio pet poena i četiri skoka.

Čitava generacija portugalskih navijača odrasla je bez svojih heroja na kontinentalnoj sceni. To je sada prošlost, jer su izabranici selektora Marija Gomesa okončali 14-godišnji post. Ovo će biti četvrto učešće Portugala na evropskoj smotri.

Poslednji put su nastupili 2011. godine, kada su zauzeli 21. mesto. Najbolji plasman ostvarili su 2007. godine – deveto mesto. Jedini drugi nastup bio je daleke 1951. godine, kada su bili petnaesti.

Reprezentacija Portugalije: Diogo Brito (bek), Vlad Vojtso (krilo), Travante Vilijams (bek), Fransisko Amarante (bek), Diogo Ventura (plejmejker), Migel Keiroš (krilni centar), Diogo Gameiro (plejmejker) Danijel Relvao (centar), Nuno Sa (krilo), Rafael Lisboa (plejmejker), Kandido Sa (krilo), Nemijas Keta (centar).

Pripremne utakmice:

5. avgust: Španija - Portugalija 74:76
7. avgust: Španija B - Portugalija 64:63
10. avgust: Portugalija - Argentina 70:84
15. avgust: Portugalija - Island 83:79
16. avgust: Portugalija - Švedska 78:61

EVROBASKET - GRUPA A

Sreda, 1. kolo:
13.45: (1,80) Češka (15,0) Portugalija (2,25)

17.00: (1,80) Letonija (15,0) Turska (2,25)

20.15: (1,01) Srbija (25,0) Estonija (22,0)
*** Kvote su podložne promenama

2. kolo (29. avgust)

13.45: Turska - Češka
17.00: Estonija - Letonija
20.15: Portugalija - Srbija

3. kolo (30. avgust)

13.45: Češka - Estonija
17.00: Letonija - Srbija
20.15: Turska - Portugalija

4. kolo (1. septembar)

13.45: Estonija - Turska
17.00: Portugalija - Letonija
20.15: Srbija - Češka

5. kolo (3. septembar)

13.45: Estonija - Portugalija
17.00: Češka - Letonija
20.15: Turska - Srbija