Koprivicu tata Slaviša gledao ponosno, Ristić i Jagodić Kuridža dali potrebnu raznovrsnost

Svetislav Pešić nije škrt na rečima. Jedinstvenom harizmom pravi dobru atmosferu, u šta su se novinari uverili otkako je preuzeo kormilo Srbije, ali mnogo bitnije od toga je da zna kada da udeli kritiku i pohvalu.

Posle trijumfa nad Slovačkom Pešić nije imao šta da zameri svojim igračima. Naprotiv. Sastav bez ijednog reprezentativca sa iskustvom velikih takmičenja, prosečne starosti 24 godine i jednim čovekom u četvrtoj deceniji života, naučio je lekcije iz novembarskih kvalifikacija i Slovačku uspeo da zadrži dovoljno daleko kako se ne bi ponovila Belgija, ili Estonija, Švajcarska, Gruzija... Nije krio zadovoljstvo čovek koji zna kako se stvaraju igrači i osvajaju titule, osim timske bile su mu važne i individualne partije zbog čega je dobar deo konferencije za novinare posle utakmice posvetio analiziranju pojedinačnog učinka.

Veliki prostor u analizi dao je centarskoj liniji, odnosno Balši Koprivici, Dušanu Ristiću i Marku Jagodić Kuridži, kome je pripala čast da kao najstariji član ovog tma ponese kapitensku odgovornost. Filip Petrušev na kraju nije morao da se troši pošto je iz Istanbula stigao u danu utakmice i verovatno je sa zadovoljstvom gledao saigrače kako donose drugu pobedu Srbiji. Dobio je šansu da se pripremi za gostovanje u Levicama za dva dana, a stručni štab da na delu vidi momke na koje sve više može da se osloni.

Nedelja, 20.30: (1,10) Italija (23,0) Island (7,50)

Tribine dvorane Aleksandar Nikolić bile su dobro popunjene, a u masi navijača bilo je i nekih dobro poznatih lica. Između ostalih Slaviša Koprivica, jedan od Pešićevih učenika i članova legendarne generacije Jugoslavije iz Bormija 1987, danas ponosan otac. Pomenuo je selektor Koprivicu seniora u razgovoru sa novinarima i uporedio ga sa juniorom koji je takođe pod trenerskom palicom osvajača zlata u Istanbulu 2001. i Indijanapolisu 2002. godine zaigrao za nacionalni tim. Pešić je napravio paralelu između Slaviše i Balše, a u njegovim rečima potvrdila se ona stara da "iver ne pada daleko od klade". Mladog centra Partizana i debitanta u seniorskom timu Srbije šmekerski je okarakterisao kao "pravog naslednika svog ćaleta", što momku koji ima gotovo nesvakidašnju mogućnost da na klupskom nivou sarađuje sa Željkom Obradovićem, a u reprezentaciji sa Svetislavom Pešićem iliti dvojicom velikana evropske i svetske košarke, može da posluži kao veliki motiv da iskoristi svaki trenutak da igrački izraste u novu uzdanicu.

“Izvanredan je osećaj, dobio sam priliku da debitujem, da doprinesem pobedi. Igrali smo dobro kao ekipa i zbog toga smo svi zadovoljni. Jesmo im dali dosta ofanzivnih skokova, čak petnaest i tako im dozvolili više napada nego što je možda trebalo. U odbrani smo mogli da budemo bolji, ali smo igrali sa dobrom energijom u nastavku i uradili ono što smo hteli“, poručio je Koprivica posle utakmice i osvrnuo se na dosadašnji rad kod dva trenerska giganta:

“Mnogo mi znači pozicija u kojoj sam, ali ne planiram da stanem. Ovo sve mi je samo motiv da radim naporno dalje. Trener mi je dao šansu, video napredak i srećan sam zbog toga“.

Balša Koprivica (©MN Press)

Ne može Slovačka nikako da bude reper nečijeg kvaliteta, ali u aktuelnoj poziciji reprezentativne košarke na Starom kontinentu više nema sigurnih pobeda i pukog odrađivanja. Gotovo svaki meč je rudarski posao, što su Pešićevi izabranici osetili na svojoj koži u Belgiji pre tri meseca. Koprivica tada nije igrao, ali je bio prisutan na trening kampu. Kako je vreme prolazilo njegov kvalitet je rastao, samim tim i sigurnost na parketu, što je uz već dobro poznate probleme sa izostancima otvorilo prostor za veću minutažu i dobar utisak.

Kada Partizanovog dugajlije nije bilo, Dušan Ristić je preuzimao odgovornost. Dok je Koprivica bio zadužen za to da zaključa reket i rastera protivničke igrače iz neposredne blizine koša, centar Fuenlabrade koristio je sve svoje, dobro poznate elemente, napadačkog arsenala da oteža gostima život. Ne samo što je pravovremeno otvarao igru dva na dva, imao je dva lepa šuta četiri-pet metara od koša čime je podsetio mnoge da nije samo čovek zadužen za unutrašnju igru. U Fuenlabradi neretko pogađa i trojke, u reprezentaciji ima drugačija zaduženja i ulogu, ali je iza sebe ostavio vrlo dobro izdanje.  

“Bili smo spremni da odigramo dobru utakmicu, Slovačka je pružila više nego dovoljan otpor. Prilično su nas namučili. Iako rezultat govori da je prednost bila komforna, morali smo da igramo jako do poslednje sekunde“, analizira Ristić i dodaje:

“Mi smo odigrali solidno, moglo je da bude i bolje, ali treba da budemo zadovoljni pobedom i na ovom temelju gradimo dalju igru“.

Isti tim napada Slovačku: Evroligaši ne mogu, Koprivica pravi naslednik svog oca, moramo da pazimo na talente

Pešić posle Slovačke: Moram da vas razočaram, sačekaćete malo pre nego što budemo dobijali sa 20 razlike

Element koji je posebno istaknut još u izveštaju utakmice jeste način na koji je Srbija dobila meč sa Slovačkom. Dok su gosti trojkama držali kakvu-takvu neizvesnost, Orlovi su sa 40 poena iz reketa, odnosno 28 posle grešaka protivnika, uradili ono što je trebalo.

“To je bila, recimo, naša filozofija, da ih napadnemo u reketu. Odradili smo poprilično dobar posao. Ne znam sad koliko smo trojki dali, ali imali smo i neke otvorene šuteve spolja. Tu se videla naša raznovrsnost, bilo je i nekih grešaka na koje treba da obratimo pažnju i ispravimo ih, ali smo na kraju dana zadovoljni onim što smo napravili“.

Dušan Ristić (©MN Press)

Bilo je potrebno vreme mladom timu Srbije da pohvata sve konce i prevaziđe normalnu početnu tenziju. Slovaci su u prvom delu utakmice koristili baš tu ukočenost domaćina da pohvataju čak 11 lopti u napadu i dođu do mogućnosti da isprave greške. Ali, onog trenutka kada je Srbija uhvatila svoj ritam, protivnik je limitiran na 63 poena i samo četiri ofanzivna skoka u nastavku.

“Njima će ova utakmica dati dodatni motiv da probaju da nas pobede tamo, da odigraju još jače pred svojim navijačima. Sada se mnogo bolje poznajemo, znamo ko šta može da uradi iz njihovog tima. Treba da poradimo na nekim detaljima, pre svega da bolje sačuvamo njihovog najboljeg igrača Brodzijanskog, koji je u prvom poluvremenu pogotovo odigrao kvalitetno. Ako to ispravimo, verujem da možemo da pobedimo i u Levicama“.

Učinak Vladimira Brodzijanskog bila je tema selektorove, ali i priče igrača posle utakmice. Krilnom centru Huventuda otvoreno je previše prostora za manevar, zbog čega je ubacio 19 poena (4/6 za tri) u prvom poluvremenu. Kasnije je za njega bio zadužen kapiten Jagodić Kuridža zbog čega je dobio otvorene pohvale Svetislava Pešića. Uostalom, Brodzijanski je do kraja dodao još samo četiri poena...

Ima Srbija određen kvalitet unutra i recept iz prve utakmice treba da ponovi u još boljoj izvedbi. Rotacija bi sa Filipom Petruševim mogla da dobije još više na čvrstini i raznovrsnosti, što će posebno biti važno ako se Slovačka u Levicama ponovo bude raspucala. No, ako Koprivica bude delio rampe kao nekada Željko Rebrača – takođe bio prisutan na tribinama sinoć – i ponovi izdanje zbog kojeg je podsetio na svog oca, a Ristić i Jagodić Kuridža ostanu “namazani“, kako reče selektor, u ponedeljak uveče ne bi trebalo da bude zime...