Košarkaški veteran Nemanja Protić: Nisam planirao da igram sa 40; navijačima će dosaditi stranci

Kako je završena evroligaška sezona, bar što se srpskih ekipa tiče, glavni fokus javnosti prebačen je na – domaća takmičenja. Košarkaška liga Srbije ulazi u završnicu, poznati su i parovi plej-ofa, a među interesantnijim duelima svakako se ističe onaj između Crvene zvezde i Zlatibor Mozzarta, u seriji koja startuje u sredu od 18:30 u hali Aleksandar Nikolić.

Čajetinci su kao prvoplasirani iz KLS obezbedili učešće u doigravanju, što je za njih veliki uspeh, te im kao nagrada sledi duel sa ekipom koja je igrala plej-in Evrolige, ili u porevodu – prava fešta na Zlatiboru. Tim povodom, u intervjuu za Mozzart Sport svoje utiske izneo je Nemanja Protić, jedan od najiskusnijih prvotimaca tima iz Čajetine, koji u avgustu puni 40 godina. Igrao je Prota svuda po svetu. Nosi iskustvo iz Rusije, Ukrajine, Mađarske, Bugarske, te svojim saigračima definitivno može da prenese mnogo toga značajnog pred duel sa Crvenom zvezdom. Na primer, kakav je osećaj osvojiti zlato na Univerzijadi na kojoj su Ameri uzeli bronzu – realno nije to bio „Drim tim“, ali bilo je tu nekoliko igrača koji su kasnije napravili respektabilnu NBA karijeru, Evan Tarner, Kvinsi Pondekster...

Na početku razgovora, dotakao se Nemanja samih priprema za ovakvu utakmicu. Svakako da se radi o novom iskustvu za većinu njegovih saigrača, te je mentalni aspekt veoma važan. Ipak, treba biti realan i svestan razlike u budžetima i kvalitetu dveju ekipa, o čemu je pričao i sam Protić:
“Pripreme teku u dobrom duhu i atmosferi, malo opuštenije - svako se priprema na svoj način, ha-ha. S obzirom na to šta smo napravili do sada, za nas je ovo čisto uživanje. Nema tenzije. Crvena zvezda je evroligaš, o njima se sve zna i ne treba trošiti reči. Nama je ovo zadovoljstvo, kruna svega što smo postigli. Idemo da odigramo te utakmice, da se izmerimo sa njima i vidimo gde smo u odnosu na taj nivo” počeo je Protić razgovor za Mozzart Sport.

🎁🎁🎁🎁🎁
Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!
🎁🎁🎁🎁🎁

Ni manjeg mesta, ni većeg košarkaškog srca – glasi slogan Zlatibor Mozzarta. Velika podrška meštana je ono što krasi ovu ekipu, a defintivno je da nas očekuje pravi spektakl u revanš utakmici koja je na programu prvog maja u Čajetini. Slavljenička atmosfera viđena je u meču poslednjeg kola ligaškog dela kada je u goste stigao Hercegovac, u utakmici koja je propraćena trubačima. Prema rečima Protića, poseta bi bila još bolja da je bio drugačiji termin, a to će biti primetno u okršaju sa Zvezdom.
“Biće lepo igrati u Beogradu, ali posebno ovde kod nas. Biće puna hala. Sećam se utakmica u Superligi od pre nekoliko godina, bilo je baš lepo i radujemo se što se to ponavlja. Što se tiče proslave titule KLS protiv Hercegovca, termin je bio nezgodan - petak u tri popodne. Da je bila subota u šest, bilo bi krcato. Ipak, atmosfera je na kraju bila super, sve se popunilo i proslavili smo to kako dolikuje.”

Dotakao se Prota i sezone crveno-belih u Evroligi, koju su on i njegovi saigrači ispratili preko TV-a. Jasno je da su očekivanja bila veća, a on smatra da je to tema za dublju analizu unutar kluba:
“Gledao sam ih cele sezone kao ljubitelj košarke i mislim da su igrali dobro. Imali su nekoliko utakmica koje su nesrećno izgubili i mogli su biti bolje plasirani, ali to je sport. Evroliga je ove sezone ekstremno kvalitetna. Možda javnost to gleda kroz uloženi novac, pa su razočarani jer su očekivali više, ali košarkaški gledano, imali su solidnu sezonu. Najbolje znaju igrači i trener koji su unutra."

18.30: (1,02) Crvena zvezda (30,0) Zlatibor (13,0)

Kada se priča o uloženom novcu, neizbežno je prokomentarisati situaciju oko broja stranaca, pogotovo u našim najvećim klubovima – Crvenoj zvezdi i Partizanu. Nekad je sve to bilo dosta drugačije, mladi srpski igrači su bili protagonisti, a Nemanja smatra da će potenciranje stranaca u ovoj meri vremenom – da dosadi.
“Meni lično smeta što ima toliko stranaca u Zvezdi i Partizanu. Razumem ambicije klubova i to da tržište diktira odluke, ali mislim da bi bilo mnogo bolje da ima više naših igrača, makar na nekom solidnom nivou. To direktno utiče na identitet kluba - navijačima je jednostavno teže da se poistovete sa ekipom u kojoj nema domaćih igrača i mislim da će im vremenom dosaditi da gledaju isključivo strance. Publika se već promenila, što potvrđuju i ljudi iz samih klubova. Veliki faktor u tome su cene karata, jer one određuju ko dolazi na utakmice. Pravi navijači žele da dođu, navijaju i budu deo te vatrene atmosfere, a ne samo da sede, gledaju i slikaju se. Klubovi, naravno, gledaju i finansijsku stranu, što je sa njihove tačke gledišta razumljivo, ali to nepovratno menja strukturu ljudi u hali. Svako tu ima svoju računicu” jasan je Protić.

KO ĆE BITI ŠAMPION NBA LIGE?

Ima i Zlatibor Mozzart strane košarkaše, ali naravno ni u približnoj meri kao beogradski klubovi. Važne uloge imaju plejmejker Terens Vitfild, te mladi centar Mario Džermejn Lejsi. Bio je tu i Rej Čarls Mur, koji je u toku sezone napustio ekipu zbog unosne ponude iz inostranstva. Amerikanci prolaze period prilagođavanja kada dođu u Evropu, nekom treba više vremena, nekome manje, a povrh svega potrebno je – strpljenje.
“Što se tiče naših stranaca, imam samo reči hvale. Lejsi je ruki, ovo mu je prva sezona u Evropi i bilo je normalno da mu treba nekoliko meseci da shvati kako stvari funkcionišu. Pomogli smo mu da se pozicionira i maksimalno iskoristi svoje prednosti. Sa druge strane, Terens je pravi 'doktor' - vrhunski igrač i još bolji čovek koji se savršeno uklopio. Tu je do skoro bio i Mur, strašan skorer koji je ranije igrao u ekipama gde je morao više da forsira individualno. Objasnili smo mu da kod nas nema ega, da ne mora da uzima dvadeset šuteva, već da igra sa timom i koristi otvorene pozicije. Naravno da svaki skorer ima ego, ali kroz razgovore smo ga vraćali u sistem, objasnili mu da ništa ne shvata lično i da je fokus isključivo na pobedama i trofejima. Generalno, mlađi stranci su danas drugačiji, brže planu, ali se brzo i smire. Ipak, mi smo tu da ih istrpimo. Ja uvek kažem - da su mene tako pazili i čekali kada sam igrao u inostranstvu, ja bih i dan-danas bio tamo! Tamo niko nema toliko strpljenja, ali mi smo svesni da je to proces koji donosi rezultat".

Strani košarkaši se mahom dovode zbog fizičkih predispozicija, a za takvim igračima treba i trčati, u ovom smisli ne figurativno, nego bukvalno. Zvezdini bekovi su poseban izazov, a upitan koliko će moći da izdrži takav tempo, Nemanja je u šaljivom tonu odgovorio:
“Da li ću moći da trčim za njihovim bekovima? Pa, moći ću nekoliko minuta, ha-ha. Iskreno, ove sezone me malo štede u odbrani, stavljaju me na slabije napadače, a ove najbolje čuvaju drugi”.

Protić je stasao u drugačijoj košarkaškoj kultiri od današnjih “klinaca” – pre devetnaest godina osvojio je Kup Radivoja Koraća sa FMP-om, kada su u polufinalu savladali Zvezdu, a u finalu Partizan. Delio je svlačionicu sa mnogim zvezdama evropske košarke, a konkretno te sezone saigrači su mu bili Miloš Teodosić i Zoran Erceg.
“Potpuno je drugačije nego ranije. Kada se setim 2007. godine i osvajanja Kupa sa FMP-om, bili smo mladi, ali smo igrali protiv neverovatno jakih ekipa u izuzetno oštroj konkurenciji. Razlika se vidi u svemu - od pristupa igri do ponašanja na tribinama. Ranije je, naravno, bilo vređanja, ali ne ovim intenzitetom. Danas to često traje svih četrdeset minuta, bez prestanka. Nekada sudije uopšte nisu razmišljale o pražnjenju tribina, mi igrači smo to jednostavno prihvatali kao deo igre i folklora. Danas su kriterijumi drugačiji, delom i zbog adaptacije na strance koji dolaze iz sistema u kojima se na takve stvari reaguje odmah. Ceo ambijent se transformisao, pa i mi na terenu moramo tome da se prilagođavamo”.

Veliko iskustvo košarkaš rodom iz Čačka stekao je, između ostalog, na Univerzijadi 2009. godine, gde je zajedno sa Nemanjom Bjelicom, svojim kumom Miroslavom Raduljicom, Milanom Mačvanom i drugim košarkašima koji su kasnije napravili sjajne karijere osvojio zlatnu medalju. Ističe to iskustvo kao izuzetno vredno u svakom smislu, te odatle vuče neka drugarstva koja i dalje traju:
“Što se samog igranja tiče, ne bih rekao da mi je to iskustvo presudno pomoglo u karijeri, koliko mi je značilo zajedništvo koje smo imali. Kada igraš sa takvim momcima, napreduješ u svakom smislu i postaješ i bolji igrač i bolji čovek. To je iskustvo koje se pamti ceo život — igrati u Beogradu pred dvadeset hiljada ljudi koji navijaju za tebe je najlepši mogući osećaj“, priseća se Protić i dodaje da su te veze ostale neraskidive do danas. “Miloš Teodosić nije igrao tu Univerzijadu jer je već bio u A reprezentaciji, ali se sa njim družim više od dvadeset godina, još iz dana u Borcu i FMP-u. Naravno, tu su i momci sa tog turnira — Miroslav Raduljica, koji mi je kum i krstio mi je decu, zatim Milan Mačvan i ostali. To su ljudi sa kojima sam i danas blizak i sa kojima se redovno družim".

Sreda, 20.45: (1,35) Real Madrid (16,0) Hapoel Tel Aviv (3,50)

Prisećajući se dešavanja sa samog početka karijere, nastavak razgovora se nametnuo sam po sebi. Danas, mladi igrači imaju drugačije košarkaške uzore, ali i poimanje samog sporta se u suštini razlikuje. Više nije cilj dokazati se svom treneru u Srbiji, a već se u srednjoj školi počinje razmišljati o Americi, koledžu i NIL ugovorima… Nemanja na sve to gleda kao na pečat vremena – jednostavno, nekad je bilo drugačije, sada je tako, to su trendovi u košarci i protiv toga se ne vredi boriti.
“Tržište se toliko promenilo da se ne može porediti sa vremenom kada sam bio mlađi. Jednostavno, nemaš za šta da se uhvatiš da bi napravio bilo kakvu paralelu. Moje mišljenje je da je za mlade igrače dobro da idu u Ameriku. Imao sam priliku da posetim Nemanju Bjelicu dok je igrao u Minesoti i Golden Stejtu i video sam iz prve ruke kako to izgleda. Uslovi su vrhunski, treneri takođe, obrazovanje je na visokom nivou i sve je organizovano besprekorno. Kao mlad igrač, mnogo dobiješ kada to vidiš i osetiš“, iskren je Protić.

On ističe da su NBA snovi i društvene mreže danas presudan faktor, ali da novac ne mora uvek biti glavni motiv za odlazak.
“Razumem da postoji odliv mladih igrača i da zbog toga u Evropu često dolaze slabiji stranci, ali na to je teško uticati. Možda bi rešenje bilo da se mladima u Evropi ponude bolji uslovi za razvoj, jer ako igrač to dobije, ostaće i za manje novca nego što se nudi preko okeana. Ipak, sve je to individualno. Ako si mentalno zreliji i imaš priliku da učiš od starijih igrača, lakše ćeš se izdići iz tog sistema pritiska, informacija i komentara kojima su danas klinci bombardovani. Mi smo odrasli u drugačijem vremenu i ništa nije uporedivo“, istakao je iskusni plejmejker.

Ono što je takođe primetno je i drugačiji odnos u svlačionici između košarkaša, pogotovo kada je u pitanju generacijski jaz, a to najbolje primećuju isksuniji igrači, kakav svakako jeste i naš sagovornik.
“Sve se promenilo. Danas ne možeš da se izdereš na igrača u žaru borbe kao nekad - odmah si problematičan. Nekada je bilo normalno da se igrači posvađaju ili čak potuku u svlačionici da bi se ekipa prodrmala, sada živimo u nekom drugom vremenu”.

Verovatno najveći uspeh Zlatibor Mozzarta jeste titula u ABA 2 ligi iz 2022. godine. Pod neverovatnim okolnostima nisu izborili plasman u elitni rang, tada je bilo aktuelno pitanje nacionalnog ključa po kom Srbija nije mogla da ima još jednog prestavnika u ABA ligi, a svega se priseća i Prota:
“To je bila jedna potpuno specifična situacija. Čak smo u klubu radili i neko malo istraživanje, pokušali smo da pronađemo da li se ikada, bilo gde u svetu, desilo da prvak jedne lige ne ide u viši rang iako za to postoji mogućnost, ali nismo uspeli da nađemo takav primer. Retko gde se to dešava, ali takva su pravila u ABA ligi bila i morali smo da ih prihvatimo. Znali smo mi sve to i pre nego što smo osvojili titulu, ali nas to nije pokolebalo – proslavili smo je onako kako dolikuje, kao da smo zaista ušli u ABA 1. Na kraju dana, to je najvažnije, taj osećaj da si na terenu uradio sve što je do tebe” iskren je nekadašnji plejmejker FMP-a.

Za kraj razgovora dotakao se i planova za budućnost, prvenstveno vezano za život nakon košarkaške karijere. Rođen je u Čačku, trenutno igra u Čajetini, pa je prirodno da će se zadržati u tom okrugu. Što se profesionalnih planova tiče – o tom po tom:
“Iskreno, ništa nisam planirao, pa ni to da ću ovoliko dugo igrati. Sve se dešavalo spontano. Verovatno ću ostati u sportu, u košarci sigurno, ali u kojoj ulozi – trener, pomoćnik ili nešto treće – to još uvek ne znam. Ne volim mnogo da planiram jer mi se u životu pokazalo da se stvari uvek odvijaju drugačije. U poslednjih nekoliko godina sam počeo da verujem da se sve dešava sa razlogom, pa ćemo videti šta će biti“.
Iako ga okolina već vidi u odelu pored klupe, on nigde ne žuri:
“Bliski ljudi bi voleli da me vide kao trenera, ali ja to za sada odlažem. Možda će doći prirodno, pogotovo ako ostanem u svom kraju, ali za takve stvari mora mnogo toga da se poklopi. Voleo bih da prvo budem uz nekoga, da učim, pa da kasnije, ako se ukaže prilika, krenem sam. Videćemo šta nosi sutra“ u svom maniru zaključio je Protić.

Vredi napomenuti da se četvrtfinalna serija igra do dva trijumfa, a pobednici će se plasirati na Fajnal for u Nišu. Osim Zvezde i Zlatibora, snage će odmeriti Partizan i Sloboda iz Užica, odnosno Mega i FMP, te Spartak iz Subotice i Borac Mozzart.

KLS – ČETVRTFINALE (PRVI MEČEVI)

Sreda

18.30: (1,02) Crvena zvezda (30,0) Zlatibor (13,0)

Četvrtak

18.30: Partizan Mozzart Bet – Sloboda

***Kvote su podložne promenama