Leri O’Benon: Nije bilo para da ostanem duže u Zvezdi, još pamtim Tripkovića i najjačeg košarkaša svih vremena

Rane dvehiljadite ne pamte se po dobrom kada je košarkaški klub Crvena zvezda u pitanju. Bio je to period mučenja za crveno-bele. Period dominacije Partizana. Ipak, sa Malog Kalemegdana su znali da blesnu, tako je bilo 2006. godine kada je osvojen kup, a deo te ekipe bio je fenomenalni Leri O’Benon. Amerikanac koga svi navijači pamte po fantastičnim zakucavanjima i atraktivnim potezima u ekipi Dragana Šakote. Danas je Leri trener, a iako je prošlo više od 15 godina otkako je bio u Beogradu, crveno-beli dres mu je obeležio karijeru.

„Zvezda će ostati uvek deo mog života kao klub gde sam počeo da se bavim profesionalno košarkom. Tada sam napustio kuću posle koledža i došao u grad gde su me svi prelepo prihvatili. Kada sam dolazio nisam znao šta da očekujem, bio sam mlad, ali u Srbiji sam iskusio sjajne ljude, stekao sam drugare, a i lepo sam se proveo. Na kraju mi je žao što sam se zadržao samo jednu sezonu“, počinje Amerikanac razgovor za Mozzart Sport.

Pored navijača Crvene zvezde, Lerija O’Benona najviše pamte pristalice Luisvila. Pune četiri godine je eksplozivni bek bio kod slavnog trenera Rika Pitina, a u četvrtoj godini bio je predvodnik tima koji je dogurao do završnog NCAA turnira. Ipak, na NBA draftu ga niko nije odabrao, pa je 2005. usledila selidba u Srbiju.

Prvobitan plan je bio da duže ostane u crveno-belom, ali otkrio je Amerikanac da je novčanik bio problem, tačnije to što u njemu nije bilo para.

„Ne znam da li ljudi to pamte, ali ja kada sam stigao u Zvezdu cilj je bio da se zadržim nekoliko sezona. Ako se ne varam plan je bio da u Beogradu budem tri sezone, ali jednostavno pare su bile problem. Klub je bio u finansijskim problemima, igrači nisu primali platu i nažalost posle te prve sezone sam morao da odem i pronađem novi angažman. Sada kada sam završio karijeru, žao mi je što nisam pokušao da se vratim u klub u nekom drugom periodu jer sam stvarno uživao u Beogradu.“

Uprkos kratkom periodu u glavnom gradu Srbije, mnogo toga je atraktivni bek naučio i iskusio što pre toga nikada nije ni zamislio da može da mu se dogodi na košarkaškom parketu.

„Prvi put sam se u Zvezdi susreo na navijačima koji su toliko strastveni. Znalo je malo i da se pretera, a-ha-ha. Sećam se dobro da sam prvi put u životu video vatromet u dvorani, petarde, eksplozije, bio sam se u jednom momentu uplašio, a onda kada sam pogledao saigrače oko sebe, oni kao da se ništa ne dešava oko njih. Tada sam shvatio da je to sve bilo normalno za njih.“

Iskusni Dragan Šakota je bio trener tog tima, a predvodnici na parketu su bili Milan Gurović, Goran Jeretin, a uz O’Benona, tu je bio i Džerod Henderson.

„Fantastičnu ekipu smo imali, vrlo talentovanu. Trener je sjajno radio sa nama, kasnije sam pratio karijere mnogih tadašnjih saigrača i znam da su mnogo napredovali. Trener Dragan je zaista znao da komunicira sa igračima i neke stvari i dan-danas koristim u radu sa mladim ljudima“.

O'Benon i Šakota (© MN Press)

Član slavnog koledža Luivil je danas i sam trener.

„Kada sam odlučio da završim sa igračkom karijerom hteo sam malo da se odmorim, ali sam znao da želim da se vratim košarci, a to je trenerski posao. Živim u Atlanti, trener sam u srednjoj školi, a pored toga radim individualno sa klincima, pre svega sam specijalista kada su u pitanju šuterski treninzi. Pored toga sam postao otac i slobodno vreme provodim sa sinom, mogu da kažem da s vremena na vreme propratim i neke utakmice Zvezde u Evroligi, znam da je sada klub koji je mnogo napredovao i osvaja trofeje“.

Iako danas pomaže klicima da postanu precizni šuteri, navijači Zvezde najviše pamte njegova zakucavanja, izdvaja se ono protiv Hemofarma.

"Pokažem ponekad klincima kako sam igrao. Sećam se dobro tog zakucavanja, hteo sam na svakoj utakmici da zakucam kako bih oduševio navijače, bio sam klinac. Ipak, sada tu sezonu pamtim po kupu. Uspeli smo tada da pobedimo Partizan. Neverovatno jaku ekipu, a posle smo osvojili i kompletno takmičenje. Bile su to nezaboravne utakmice, posebno ta sa Partizanom.“

Večiti rival Zvezde je ostao u posebnom pamćenju.

„Pamtim te utakmica po ludilu na tribinama, ali i snazi protivnika. Meni je lično ostao upečatljiv Uroš Tripković, fantastičan šuter, ali ono što pamtim i danas je način na koji se kretao bez lopte. Pored njega, tada sam video najsnažnijeg košarkaša svih vremena (Dejan Milojević). Nestvarno je bilo kako je dominirao u reketu. Upravo je to izdvajalo Partizan. Bili su snažniji fizički, malo iskusniji i to je bilo presudno, ipak, mislim da smo i mi mogli da se nadmećemo sa svima.“

Možda momak iz Kentakija nikada nije došao do NBA lige, ali je zato proputovao svet. U karijeri koja je trajala 14 godina, igrao je za čak 17 klubova. Prva stanica je bila Srbija, potom je igrao u Italiji, Bugarskoj, Izraelu, Argentini, Francuskoj, Rusiji...

„Baš sam se naputovao i to je ono što je obeležilo moju karijeru, razna iskustva i razne kulture. Od gradova mi je u posebnom sećanju ostao Tel Aviv, prelep je. Što se država tiče, dve su vrlo specifične i vrlo su mi drage. Srbija i Argentina. Toliko udaljene jedne od druge, a opet tako nekako slične, pre svega po mentalitetu ljudi, po strasti, to se izdvaja. Sećam se da sam bio na jednom meču Boke juniors i tada sam se prisetio da nisam bio na fudbalskom meču Zvezde, svi su mi pričali da je to poseban doživljaj.“

Za kraj, posebno se osvrnuo na Beograd.

„Bilo je nekih komentara da odlazim u zemlju koja nije prijateljska u kojoj se svašta dešava. Moje iskustvo je potpuno drugačije. U Beogradu sam uživao, svi su me prihvatili. Imao sam lep stan, uvek sam jeo u istom restoranu i svi su me obožavali, a i dan-danas dobro pamtim naziv ulice – Strahinjić Bana“, završava O’Benon razgovor za Mozzart Sport.