Lesor u gostima kod Monekea: Razliku između Partizanovih i Zvezdinih navijača sam video u kupu

Čima Moneke je jedan od najpopularnijih evroligaških igrača zbog kvaliteta koje pokazuje na parketu ali i zbog aktivnosti na društvenim mrežama i interakcijom sa navijačima.

Nigerijski centar je ove godine otvorio zvanični Jutub kanal na kojem se u slobodno vreme bavi aktuelnim košarkaškim temama, ali i intervjuiše neka od poznatih košarkaških imena.

Najnoviji gost mu je bio Matijas Lesor, centar sa kojim je bio rival dok su igrali u francuskom prvenstvu. Danas vode bitke u Evroligi ali imaju veliko poštovanje jedan prema drugom.

Moneke je pitao Lesora o košarkaškim počecima i toku karijere…

“Počeo sam da se bavim košarkom zbog starije braće koja su trenirala, ali sam izabčen iz košarkaške škole jer nisam bio baš najbolje dete. Kada su me izbacili, znao sam da ne smem da propustim šansu koja mi se ukazala jer košarka je bila velika šansa za nekog sa ostrva Martinik poput mene. Spasao me je trener koji me je uzeo pod svoje i prebacio me u drugu košarkašku školu. Rekao mi je da ću trenirati sa njima par meseci, da zna da nisam loše dete i da sam samo upao u loše okruženje. Verovao je da mogu da uradim nešto posebno. Samo je tražio od mene da tri meseca budem dobar u školi, da popravim ocene, da nastavnici vide da sam se popravio pa on može da me gura u košarci. I gurao me je. Spasao mi je život. Ko zna šta bih postao bez košarke jer sam zaista bio na lošem putu… Taj trener je zaista verovao u mene, dao mi šansu i nisam smeo da ga razočaram. I danas mi je kao otac”, kaže Matijas Lesor.

Podsetio ga je Moneke na dane iz Francuske kada je igrao u Monaku…

“U Monako sam došao posle frustrirajuće sezone u Bajernu. Sve je bilo loše. Nisu mi se sviđali grad, okruženje, imao sam malu ulogu u gubitničkom timu, a rođeni sam pobednik. Kada se javio Monako, rekao sam im da me spasavaju i vade odatle. Iako sam napravio korak nazad i vratio se iz Evrolige u Evrokup, prodisao sam. Bio je to momenat poniznosti… Iako sam uvek čvrsto nogama na zemlji i ne letim, znao sam da se vraćam u Francusku na početak i da moram opet da se dokazujem iznova. Bila je to osvetnička sezona u kojoj sam imao misiju da opet stavim svoje ime na košarkašku mapu. Želeo sam svim da dokažem da sam ono što jesam a ne ono što oni misle da jesam”.

Kad smo kod ljudi koji su ti dali šansu. Željko Obradović. Najveći. Kakav je osećaj kada igraš za njega i znaš da te je on hteo? Došao si usred sezone i onda naredne rasturio.

“Da, počeo sam sezonu u Makabiju na dvomesečnom ugovoru. Partizan me je želeo još ranije, tokom leta. Igrao sam na Evropskom prvenstvu tada i rekao agentu da želim da sačekam evroligašku ponudu. Pre toga sam igrao u Evrokup sa Monakom i nisam želeo da se vraćam u to takmičenje. Iskočila je mogućnost za Makabi, Partizan je navaljivao ali sam hteo evroligašku šansu. Makabi mi je dao priliku na dva meseca da vidim gde sam. Mogao sam da ostanem tamo i celu sezonu jer se Žižić povredio. Ali kada se on oporavio, trener Sferopulos mi je rekao da mu se sviđam, da sam dobar igrač ali da imaju igrača pod ugovorom i da moraju to da poštuju”.

Potom je objasnio kako je potpisao za Partizan…

“Partizan je i dalje zvao. Za mene je bila velika stvar. Nije samo da su me u septembru hteli zato što im je bio potreban centar već su me hteli i u decembru. Trener je želeo baš mene i video je nešto u meni. A znate kako trener poput Željka može da promeni karijere i živote igračima. Kada smo seli za sto, shvatio sam šta mi se nudi i da želim da igram za Željka i te lude navijače u Beogradu. Imali smo dobar tim sa Panterom i Ledejom i mislio sam da nema šanse da ne osvojiomo Evrokup i plasiramo se u Evroligu…”

Kada si shvatio sa da imaš posebnu vezu sa Partizanom i njegovim navijačima?

“Sve je išlo korak po korak. Proradilo je na utakmici Kupa koju smo izgubili od Zvezde. A znate da je to jedini derbi u kojem su prisutni navijači oba kluba. Podeljeni su 50/50, igra se u Nišu i maloj hali sa dosta policije i obezbeđenja. Velika stvar za klub i navijače jer ako pobediš, onda slaviš i pred njihovom publikom. To je sa Srbe velike stvar. Ali, Zvezda nam je isprašila dupe, izgubili smo 20 razlike. Okrenuo sam se okolo i video kapitena kako plače, trenera koji plače i shvatio sam koliko je to važno za ljude. Pre sam igrao u Zvezdi, izgubio sam u Kupu i video sam da to nije ista emocija. Tada smo pozdravili navijače i otišli u svlačionice. A kada sam izgubio sa Partizanom, naši navijači su ostali na tribinama pola sata i pevali nam. Plakali su i pevali. Iako su bili povređeni u sebi, pružali su nam podršku. Večina navijača ti zviždi u takvim situacijama, govore ti kako ne poštuješ dres, kako se ne boriš… Partizanovi navijači nisu takvi. Svesni su poraza, razumeju te i ostaće uz tebe. Zato sam se zaljubio u njih. Tada smo kliknuli i shvatio sam da ne mogu da izneverim te ljude. Oni ti daju sve i bezrezervno te podržavaju”.

Sada igraš u Panatinaikosu koji takođe ima vatrenu publiku…

“Dobro nam ide ove sezone. Imam i ovde lude navijače koji me guraju napred. Pokušavamo da ih vratimo što više u dvoranu pošto su otišli poslednjih godina zbog slabih rezultata. Mislili su da tim ne zaslužuje njihovu podršku. To su neke njihove interne, grčke stvari. Ali pokušavamo da im opet osvojimo srca i da im pokažemo da imaju dobre razloge da se vrate u halu”.  

Reprezentacija Francuske i Olimpijske igre? Možete li da pobedite Amerikance?

“Uh, čoveče… Na prošlim Igrama smo izgubili u finalu od Amerikanaca ali je bila neizvesna utakmica. Očigledno da će to sada biti drugačija bitka jer svi žele da u Pariz dođu sa najjačim timovima. Imamo sreću da igramo kući što se dešava jednom u veku. Poslednji put su Igre bile u Parizu pre 100 godina tako da se osećam blagoslovneim. Da kucnem u drvo i da sve bude dobro, ali biće to velika žurka i luda ekipa”, rekao je između ostalog bivši centar Crvene zvezde i Partizana.