Mladi Srbin od Instagram analiza do asistenta u Klužu sa 21 godinom: Cilj fakultetska diploma i Evroliga

Košarka je u Rumuniji daleko od glavnog sporta. Međutim, zahvaljujući našim ljudima u Klužu igra pod obručima doživela je poslednjih godina pravu ekspanziju, dok je najveći grad Transilvanije postao prestonica ovog sporta kod naših istočnih komšija.

Poznato je koliko je nekadašnji košarkaš i rođeni Zrenjaninac Branko Ćuić uradio kao generalni menadžer šampiona Rumunije i tima koji je standardan član Evrokupa, a sada je Kluž dobio srpski šmek i kad je reč o stručnom štabu.

Naime, mladi Mihajlo Marković je neko za koga šira košarkaška javnost još nije čula, a on već sada predstavlja važan deo ovog ambicioznog kluba. Momak iz Novog Sada, rođen 2005. godine, neko j ko je u Klužu na mestu drugog asistenta, a u razgovoru za Mozzart Sport pričao je o nadolazećem meču šestog kola ABA lige i gostovanju Partizan Mozzart Betu (danas, 13.00), kao i o tome odakle on tako mlad u ovako ambicioznom klubu, kako je počeo njegov košarkaški put od skauta za džabe...
"Nisam nikad bio nešto talentovan, gledajući iz ove perspektive. Trenirao sam u Sport Kiju u Novom Sadu, klub koji vodi Dragan Lukovski, bivši košarkaš Crvene zvezde, Partizana, Fenerbahčea i reprezentacije. Od malih nogu nam je prikazivao igru na neki drugačiji način, više kao timski sport, gde je preuzeo neku filozofiju od Željka, čiji je poštovalac. Terao nas je od malena na čvrstu odbranu, dosta smo trčali i negde ti neki defanzivni principi su mi dosta pomogli, ali to sam tek video kad sam završio sa košarkom. Doživeo sam povredu kolena sa 18 godina", počeo je priču mladi član stručnog štaba Kluža.

Nastavio je Marković da priča o svom razvojnom putu.
"Sada imam 21 godinu, ali ne bih svakako postao profesionalac. Međutim, gledao sam način da nekako ostanem u košarci, jer zaista mi je ona u venama i ne može da prođe dan da ne pogledam bar jednu ili dve utakmice. U tom periodu kad sam se povredio, počeo sam dnevno da gledam između tri, četiri utakmice različitih liga i shvatio sam da me to zanima i da bih voleo time da se bavim, da ostanem u tome. Krenuo sam kao košarkaški skaut. Prvo sam otvorio stranicu na Instagramu, tu sam kačio analize nekih potencijalno interesantnih igrača za Evropu, pretežno iz Dži lige i počeo polako. Za džabe sam sve radio i počeo polako da se povezujem sa ljudima iz košarkaškog sveta. Slao sam analize igrača, mojih predloga. Oni su mi govorili šta da ubacim, šta da izbacim, šta možda da proširim, šta možda ne treba da se piše i tako, malo po malo, dok nisam došao do nivoa kada su mi oni rekli da je to sve kako treba. Tada sam shvatio kako da napredujem, a to je da pređem da radim usko sa nekim trenerom ili stručnim ljudima u toj oblasti. Javio sam se velikom broju generalnih menadžera, sportskih direktora, trenera, gde sam dobio odmah odgovor od Frančeska Tabelinija".

MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim povede sa 16 razlike, i tip kec ili dvojka je odmah dobitan

Ispričao je mladi Srbin kako je krenuo njegov put i saradnja sa nekadašnjim trenerom Pariza, a tada šefom struke Nimburka.
"Dobio sam odmah odgovor od njega i sutradan smo se čuli. Imali smo sjajan razgovor dva sata smo pričali o svemu, o košarci, on je video to nešto u meni. To je bio period dok je bio u Nimburku, njegova prva sezona. Ja sam bio tad četvrta godina srednje škole, turbulentan period jer sam se pripremao fakultet, ali nadovezalo se i ovo sa skautingom. Tabelini je krenuo da me upoznaje sa tim košarkaškim svetom, kako sve funkcioniše, lige, programi za skautiranje i tako sam počeo da ulazim u celu priču. Sve to je trajalo pet meseci. Radio sam zajedno sa njim, tako što smo se dopisivali, davao sam komentare posle utakmice, predlagao igrače interesantne za njegov sistem, za zahteve koje je on imao za svaku poziciju. Posle poslednje utakmice, kada su osvojili titulu, mi je poslao poruku i pozvao me da dođem u Češku. Tada nisam znao o čemu se dešava, mislio sam turistički, čisto da mi pokaže klub".

Međutim, italijanski stručnjak je vrlo brzo pozvao Novosađanina da srednjoškolsku klupu zameni trenerskom.
"Otišao sam zajedno sa svojim ocem, pošto nam je to bila nepoznanica. Sećam se da se sve desilo tačno na moj rođendan, 18. juna. Došao sam i video prostorije kluba, upoznao se sa čelnim ljudima. Imao sam leptiriće u stomaku jer nisam imao priliku da okusim profesionalnu košarku. Za mene je to sve bilo novo iskustvo i nešto što sam do tada gledao samo na TV-u. Posle toga, kad sam upoznao sve ljude, otišli smo na jezero i u kafiću smo sedeli jedan do drugog Frančesko, moj tata i ja. Tabelini mi je rekao: "Vidi, formiram mlađi stručni štab i želeo bih da ti budeš naš deo". U trenutku sam i dalje gledao u jezero i zaustavio sam pogled u sekundi, nisam mogao da verujem šta je rekao. On je to ponovio i zaista sam bio presrećan. Ostali smo pozitivno iznenađeni jer moj otac i ja uopšte nismo imali tu pomisao kad smo išli u Češku".

Mihajlo se našao pred košarkaškim, ali i akademskim izazovom, jer je morao da uskladi sportske obaveze sa upisom na Fakultet tehničkih nauka.
"Bila je takva situacija da sam upisivao paralelno i fakultet. To se desilo pet dana pre prijemnog, gde sam rekao da prihvatam, ali da mi je bitno da nastavim studiranje, iz tog razloga što sam se pripremao dugo i dosta je profesionalna košarka bila nepoznanica za mene. Na kraju smo našli, zahvaljujući njemu, model saradnje gde sam određeni vremenski period proveo u Češkoj, pa sam se vraćao za Srbiju, pa za Češku i tako smo kombinovali".