Murinen spreman za Grobare: Šta će biti kada zakucam u punoj Areni? Leteće flaše

Svako ko je barem iole propratio Evrobasket, čuo je za jedno ime – Mika Murinen. Leteći Finac fascinirao je ljubitelje košarke svojim zakucavanjima toliko da su društvene mreže „eksplodirale“. Kada se takmičenje u Rigi završilo, očekivalo se da euforija oko „Slim Jesusa“ utihne, međutim, desilo se ono što niko nije mogao da predvidi – Mika Murinen došao je u Srbiju i obukao crno-beli dres Partizan Mozzart Beta. Dok svi željno iščekuju njegov debi, iskoristili smo priliku da prvi razgovaramo sa igračem koji zrači upečatljivom energijom i samopouzdanjem, kako bismo saznali zašto je izabrao baš Partizan.

Iako nije davao opširne odgovore, jasno je da je reč o momku koji se ne plaši pritiska i velikih očekivanja. A ona su svakako ogromna za svakoga ko obuče dres kluba iz Humske. Reč je o igraču koji je bio ključni faktor u senzacionalnoj pobedi Finske nad Srbijom na pomenutom šampionatu Evrope i sada svi Grobari očekuju da vide isto od njega i u punoj Beogradskoj areni, brzinu, hrabrost, nebeska zakucavanja, sportski bezobrazluk....

O svemu ovome, ali i o drugim temama, pričali smo sa Murinenom, a razgovor smo počeli od najosnovnijeg...

Kako se osećaš u Beogradu?
„Već nedelju dana sam ovde, dobro sam. Malo je gužva u saobraćaju, ali za sada je sve u redu.“

Da li si bio svestan velikog „hajpa“ među navijačima kada se saznalo da potpisuješ za Partizan Mozzart Bet?
„Dobio sam poruke od navijača, ali ne mogu da kažem da sam pratio šta se dešava na društvenim mrežama. Jednostavno, potpisao sam ugovor, došao u Beograd i krenuo da radim.“

Kako je izgledao proces dolaska u Partizan?
„Sve se desilo posle Evrobasketa, tačnije kada sam se vratio u Finsku. Moj agent mi je rekao da je Partizan zainteresovan. Tu je sve počelo. Imao sam nekoliko opcija koje sam razmatrao – da li da se vratim u srednju školu u SAD, bilo je i ponuda iz drugih liga, ali sam na kraju završio ovde.“

Zašto baš Partizan?
„Ovde ću, bez ikakve dileme, više napredovati nego da sam ostao u SAD u srednjoj školi. Tako sam razmišljao. Ovde ću se bolje pripremiti za koledž i NBA ligu. Imam najboljeg trenera svih vremena, sjajne saigrače. Glavni cilj mi je da učim i napredujem. Igraću Evroligu i očekujem teške utakmice.“

Kako si se osećao na prvoj utakmici protiv Olimpije Milano, dok si gledao sa strane?
„Znao sam da će atmosfera biti sjajna. Iskreno, očekivao sam da bude baš takva. Jedva čekam da zaigram.“

Foto: Rastko Šurdić / Mozzart Sport

Ko ti je od saigrača prvi pomogao da se prilagodiš novoj sredini?
„Verovatno Dvejn Vašington. Poslao mi je nekoliko poruka kada sam sleteo u Beograd. Oni su tada bili na utakmici. Što se tiče saveta, nisam još dobio mnogo, tek sam došao i upoznao momke. Učim svakog dana.“

Kako ti se čini ekipa?
„Imamo dobru energiju i hemiju. To sam odmah osetio i to je veoma bitno. Čini mi se da se svi stvarno dobro slažu u svlačionici.“

Kako je izgledao prvi susret sa trenerom Željkom Obradovićem?
„Dobro. Rekao mi je nekoliko veoma mudrih stvari na terenu, generalno o košarci.“

Koja ti je prva košarkaška uspomena?
„Hmm, možda sam imao tri ili četiri godine. Bio je neki košarkaški događaj u Finskoj. Sećam se da sam učestvovao i pobedio. Dobio sam šolju kao trofej i toga se i danas sećam. Međutim, tada nisam mislio da ću postati košarkaš. Moji roditelji su bili košarkaši, to mi je u krvi od rođenja i oduvek sam želeo da igram košarku. Uzori su mi upravo oni – oboje su bili profesionalni košarkaši, igrali su za nacionalni tim i na koledžu. Oni su moji životni i košarkaški uzori.“