Na ulici nema faula, tamo teče krv; Amerika je pozorište, ovde je košarkaški rat

Fantastičan igrač bio je Nikos Galis, jedan od najboljih bekova u istoriji evropske košarke i jedan od najboljih grčkih košarkaša, ako ne i najbolji. Skoro čitavu karijeru proveo je u Arisu, gde je nastupao od 1979. do 1992. godine, da bi poslednje dve sezone u karijeri proveo u Panatinaikosu. Kada bismo nabrajali sva njegova individualna dostignuća, mogli bismo da ostanemo do ujutru u ovom tekstu.

Može da se istakne da je bio najbolji strelac grčkog prvenstva skoro svake sezone, a da mu je najmanji prosek u dresu Arisa bio 22,5 poena po utakmici. Stvarno je bio neverovatan, a uz Dejana Bodirogu i Oskara Šmita, zasigurno je najbolji igrač koji nikada nije otišao u NBA ligu, iako je izabran 1989. godine kao 68. pik od strane Boston Seltiksa.

Uvek je lepo čuti živu legendu košarke šta ima da kaže, pošto je dao veoma zanimljiv intervju za grčki "Sport24".
"Kad šetam ulicom u Solunu, prilaze mi deca od sedam, osam godina i zaustavljaju me. Pitam ih: ‘Odakle me znate?’ Kažu mi: ‘Od tate i sa Jutjuba’. Ja sam običan čovek. Imao sam sreće da posedujem veliki talenat i da ga iskoristim. Kad me zovu ‘Bogom’, stidim se. Bog je jedan", kaže Galis.

Ništa nije bilo slučajno kod njega. Sve je izgradio kroz naporan rad i na to što je bio 'čvrst'.
"Otac mi bio bokser. I ja sam se malo bavio tim u Americi, ali sam dolazio kući krvav i majka se sekirala. Rekao sam: ‘Hajde da radim nešto drugo’. Igrao sam i američki fudbal. U košarci moraš da budeš i jak i ‘mekan’. Ja sam još stena, i dalje. Odrastao sam na ulici. Tamo nema faula. Krv da teče, ne priča se ništa, ne traži se faul. Verovao sam da niko ne može da me zaustavi jedan na jedan. I mislim da je tako i bilo. Kažu mi kako sam visio u vazduhu. Magija, kažem. Kombinacija snage, ravnoteže i treninga".

Životna odluka mu je bila da ode u Grčku i potpiše za Aris.
"Kad sam bio u kampu u Americi, nisam ni znao da Grčka ima košarku. Nikad nisam dolazio tamo. Otac je otišao u Ameriku sa 21 godinom. Dolazi jedan visoki iz Olimpijakosa, Kastrinakis se zvao. Kaže: ‘Hoćeš u Olimpijakos?’. Posle došli iz Panatinaikosa, pa iz Arisa. Tada mi je majka bila bolesna. Nisam znao nikog, ni Atinu ni Solun. Bitan je i instinkt. Došli su ljudski i, iako su nudili manje para, otišao sam tamo, u Aris. Ionako je to bilo duplo više nego u NBA. Rekao sam im: ‘Otići ću i vratiti se za par godina’. Još se nisam vratio", kaže uz smeh Galis.

Idol mu je bio Volt Frejžer, čuveni bek Njujork Niksa, pošto je njih pratio kada je živeo u SAD, ali više voli evropsku košarku. Međutim, najbolji u istoriji zna se ko je.
"U Americi je kao pozorište. Ovde je rat. Navijači su ovde ludi. Ako izgubiš, drugačije se sve to doživljava. To je glavna razlika. Za mene je Majkl Džordan najbolji igrač svih vremena i nije samo talenat kod njega, već šta je dao sve košarci i kako je promenio igru. Tu je i Lebron Džejms, koji radi sve i koji je kompletan igrač".

Šta bi bilo da je igrao sa Draženom Petrovićem?
"Pitao me je tada Pavlos Janakopulos za mišljenje. Odmah sam mu rekao da, igrao bih sa njih. Dva takva igrača i pametna čoveka mogla bi savršeno da funkcionišu. Nažalost, desilo se šta se desilo...".

Kraj karijere mu nije toliko teško pao, kao odlazak iz voljenog kluba.
"Muškarac mora da donese odluku. Doneo sam je i ne kajem se. Mislio sam da mogu da igram do 40. Ali život ide dalje. Kad sam otišao iz Arisa bilo je teže. Nisam želeo da idem. Ceo život sam bio tamo. Rekli su mi da budem trener, nisam to prihvatio. Noć pre prve utakmice Panatinaikos – Aris nisam spavao. Prvi šut – promašio sam ceo koš. Pitao sam se kako ću dalje. Na kraju, bila je to jedna od najboljih partija".

Imao je za kraj i poruku za mlade.
"Reći ću vam moju formulu. Pre svega voleo sam to što radim. Radio bih i džabe. Posle treninga sam nosio prsluk od 20 kilograma peska i trčao sat vremena. Sutradan mi je teren bio nizbrdica. Najvažnije je da verujete u sebe. Došao sam sa 21 godinom, nisam znao gde idem. Izašao sam na balkon hotela i rekao sebi: Učiniću da ovaj grad i ova zemlja pričaju o meni. Nisam to govorio drugima, nego sebi da bih verovao. I uspeo sam. Zato verujte u sebe", zaključio je čuveni košarkaš.