Najbolji i najgori scenario za Nikolu Jokića

Tako dolazimo do brojke da Jokić nikada nije propustio više od 13 utakmica u jednoj sezoni. To prevazilazi priču o "load managementu" i govori samo o tome koliko je srpski košarkaš zapravo fizički spreman. Okej, sa kondicijom i kilažom nije oduvek bio na "ti", ali jeste sa prevencijom povrede.

Otkad je ušao u ligu samo je u šampionskoj sezoni 2022/23. odigrao manje od 70 utakmica, da budemo precizni 69. Još kada na to dodamo da od 2017. godine (kada je propustio sedam vezanih mečeva nakon uganuća zgloba) nije bio odsutan na više od pet utakmica uzastopno zaista dolazimo do zaključka da je pored veštine, talenta i snage koju poseduje jedan od Jokićevih glavnih kvaliteta izdržljivost, iliti po Amerima - dostupnost.

Uvek je Denver mogao da se osloni na Nikolu da će ga Somborac maltene sam dovesti do plej-ofa i šanse za titulu. Zato sada, kada Jokić jednostavno ne može da igra, iako znamo da bi voleo, Nagetsi moraju da mu se oduže za sve godine kada ih je nosio na leđima i obezbede direktan plasman u doigravanje. Duguju mu to i Džamal Mari, Eron Gordon, Kristijan Braun i cela franšiza iz Kolorada.

Takođe, iako je Jokićevo zdravlje trenutno najvažnije, nije naodmet da se kaže da bi Nikola, u slučaju da se potvrdi najteži oblik povrede, ispao iz konkurencije za MVP nagradu. Dosad je bio na dobrom putu ka četvrtom najvažnijem individualnom priznanju. Po novom ugovoru lige i asocijacije igrača svaki košarkaš mora da odigra minimum 65 utakmica da bi bio u konkurenciji da osvoji bilo koju nagradu. Ako je Jokić doživeo "samo" kontuziju i dalje postoji šansa da i ove godine bude proglašen za najkorisnijeg igraća.

I sam je rekao da mu nagrade ne znače mnogo (barem dok je aktivan) i vreme je da i svi ostali tako počnu da razmišljaju. Najvažnije je da se Jokić oporavi kako treba ne bi li još dugo godina mogao da muči protivnike i ostavlja ih bez odgovora na pitanje: "Kako da zaustavimo ovog ludaka?"