Nije lako biti Kralj – Lebronova najvažnija odluka

Niko u istoriji NBA lige nije imao pritisak kao što je imao Lebron Džejms. Pa pitanje je da li samo da se ograniči sve na najjaču košarkašku ligu sveta ili da se obiđu i ostali najjači sportovi, lige, kupovi, kontintentalna i svetska prvenstva, da proba da se nađe neki sportista koji je čitavu karijeru - ponavlja se, koja traje skoro dve i po decenije - imao uvek nešto nad glavom. Svake godine se očekivalo da bude najbolji, svake sezone se očekivalo da uzme prsten, svaka greška u plej-ofu i finalu se dočekivala na volej, svaka izgubljena lopta i promašen šut su se upisivali u teftere, koji se vade kada treba nešto da se kaže protiv njega.

Nije bezgrešan, niti je savršen, daleko od toga. Imao je žute minute, imao je baš loše padove u plej-ofu i čak onom prvom finalu koje je igrao kada je prvi put napravio super-tim, imao je mana i momenata za koje mogu da se uhvate dežurni zapisivači, i da kažu – e, zato nikada neće biti bolji od Majkla Džordana! E, zato više poštujem ovog, zato više volim onog, zato je ovaj bio bolji, zato je onaj ispred njega, i tako dalje i tako dalje – u nedogled.

Pričaće se o svemu tome i kada završi sada ovo sa Filadelfija Seventisiksersima, kako god da se završilo. Jednom titulom, dve titule, ispadanjem u plej-ofu, porazom u finalu, neulasku u plej-in, šta god da bude – biće priča zauvek. Menjaće se istorija gotovo svakodnevno, neće imati Amerikanci ni o čemu toliko da pričaju kada im ne bude zlatne koke za raspravljanje na televiziji, trenutka kada Džejms kaže da je stvarno dosta.

Međutim, jedno mora sada da mu se prizna. Shvatio je koliko je sati i šta je potrebno da bi ispunio to o čemu i dalje sanja, da bi stavio peti prsten na ruku. Koliko je samo bilo superzvezda koje nikada nisu mogle da se pomire sa tim da više nisu te face i da moraju da igraju ulogu u ekipi ili da uzmu manje ugovore, za daleko manje para. Primera je 'mali milion', setimo se Karmela Entonija na zalasku karijere u Oklahomi, Hjustonu i Portlandu, Vinsa Kartera koji nije mogao da hoda a hteo je da bude šesti igrač ekipe i na kraju okrivio 'politiku' što je otišao u penziju, pokojnog Kobija bez kolena koji je bio najplaćeniji igrač NBA lige, a da nije ni igrao... Možemo ovako do ujutru.

Odlučio se da ode u ekipu gde će biti realno četvrta opcija jer su ispred njega Tajris Maksi, Džejlen Braun i Džoel Embid, za minimalnu platu. Neće biti glavni igrač, neće biti glavna zvezda, pa neće biti plaćeniji od osmog igrača sa klupe. Ali je došao kao jedan od najboljih košarkaša u istoriji ove igre da bude čovek uloge. Da pojača već jak tim i doprinese sada koliko može. A videli smo u nedavno završenom plej-ofu da može još mnogo toga.

Ne spinuje se sada priča da je neki košarkaški svetac, ali valjda je dovoljno i ovo. Da čak i najveći, sa najvećim egom, može sve da skloni sa strane i žrtvuje se za glavni cilj u košarci. Ako makar malo to nije znak njegove veličine... Onda uzalud potrošismo sve ove reči.