Odjava Kevina Pantera: Partizan – najbolja odluka karijere! Više me boli Bursa, nego Real

Odlaskom Kevina Pantera iz Partizana jedna era je završena. Momak iz Bronksa u tom periodu izrastao je u kapitena, čoveka od poverenja Željka Obradovića, nekoga ko je umalo sam odveo klub iz Humske do završnog turnira Evrolige zbog čega je toliko postao popularan da nije mogao slobodno da hoda ulicama Beograda... Neko ko je neizbrisivo upisao svoje ime u istorijske knjige kluba iz Humske.

Danas posle tri sezone i jednog osvojenog trofeja, uz puno emocija za Mozzart Sport prepričava sve dogodovštine, najupečatljivije momente i otkriva kako je doneo odluku da karijeru nastavi u Barseloni.

"Nije bilo lako, ali isto tako nije moglo da se poredi sa prošlim letom kada je bila potpuna ludnica. Osetio sam da je vreme posle tri nezaboravne sezone u Beogradu. Dobro se osećam kao novi igrač Barselone. Klub bogate istorije. Očekujem puno lepih stvari", počinje Njujorčanin koji je od ovog leta stanovnik Los Anđelesa gde će od sada živeti i trenirati tokom leta.

Ostaće upamćeno da je Kevin Panter bio premijerno pojačanje Partizana po senzacionalnom povratku Željka Obradovića u Humsku posle tri decenije. Tada je postalo jasno da će on biti prvi među jednakima u novom projeketu u Humskoj.

"Čoveče, razmišljao sam šta sve da kažem u ovom intervjuu, toliko toga mogu da ispričam, ali sve mogu da svedem u jednu rečenicu".

Za trenutak je samo zastao.

"Dolazak u Partizan u momentu kada je igrao Evrokup je jedna od najboljih odluka koju sam doneo u životu".

Odatle je priča sama tekla...

"Sećam se koliko su mislili da sam lud, da sam došao u Partizan zbog para ili ne znam ni ja čega, a pogledajte danas... Partizan je evroligaški klub o kome svi pričaju. Ne mislim da je to zbog mene, da me neko ne shvati pogrešno, ali samo je pokazatelj da nisam pogrešio što sam došao i proveo tri sezone koje nikada neću zaboraviti".

(© Star sport)

Ni Panter te 2021. godine nije bio svestan šta ga čeka.

"Iskreno, prva reakacija je bila: 'Koji Partizan, pa oni igraju Evrokup. Zašto bih tamo išao?' Međutim, onda sam seo i krenuo da razmišljam. Pa tamo je sada Obradović, sigurno žele da naprave nešto specijalno. Možda bih mogao da budem deo nečega specijalnog. Tako sam iz dana u dan dobijao informacije, razgovarao sam sa trenerom, prelomio i doneo odluku koju niko nije očekivao. Hteo sam da budem drugačiji, da imam jedinstvenu putanju i u tome sam uspeo. Bio sam deo nečega zaista posebnog".

Za tri sezone je postao kapiten - prvi stranac koji je to uspeo (Žofri Lovernj bio zamenik Draganu Milosavljeviću). Uvek je imao loptu u svojim rukama, pogađao je šuteve koji su donosili pobedu i bacali navijače u delirijum. Bilo je i promašaja koji su slamali srca Grobarima.

"Bilo je svega. Uspona i padova. Ali nikada ne bih menjao ove tri sezone u Partizanu. Postao sam bolji igrač. Bolji čovek. Napredovao sam. Kod Željka Obradovića sam postao i plejmejker, znao sam ja da dodajem loptu i ranije, ali ove sezone je to bilo na drugačijem nivou. Naučio me je da gledam košarku drugim očima. Da čitam neke situacije na neki novi način. Sve to je nešto što ću uvek pamtiti".

ANEGTODE SA OBRADOVIĆEM ZA NEZABORAV

(© Star sport)

Odnos sa Željkom Obradovićem je posebna tema.

"Volim ga. Izuzetno poštujem. Možda se nismo slagali u svakoj situaciji, ali uvek je prevladavalo veliko poštovanje. Nekada smo se i drali jedan na drugog, ali se onda izgrlimo, izljubimo i shvatimo šta želimo jedan od drugog i to primenimo na parketu. Ponavljam, izuzetno mi je pomogao za ove tri sezone".

Zato tražimo anegdotu u kojoj je Obradović glavni akter, čujemo gromoglasan smeh na drugom kraju linije.

"Šta mi to radiš čoveče, pa ne znam gde da počnem. Toliko priča ima, mnogo toga nije ni za javnost".

Traje premišljanje...

"Možda se naljuti, ali nema veze. Zna da ga volim. Ove sezone u Pireju... Spremamo se za meč protiv Olimpijakosa, radimo trening i nešto ga naljuti. Ne znam tačno ko, ali on je eksplodirao i urla: 'Jeb*će vas, ako tako budete igrali, ima da vas je*u nasred terena'. Nije se na tome završilo, ali to je trener Željko. Intenzitet uvek na maksimumu. Verujte, ima mnogo raznih situacija koje se nikada neće zaboraviti i o kojima i dalje pričamo".

NIJE BILO KLANOVA U SVLAČIONICI

(© Star sport)

Čini se po tonu razgovora da će zapravo stečena prijateljstva u svlačionici pamtiti najviše.

"Ljudi misle da se Amerikanci drže zajedno i da samo oni pričaju, a ostali imaju drugi klan. To je u mnogim slučajevima tačno, ali ne i u Partizanu. Verujte, ja svakog momka u svlačionici volim i poštujem. Sa svima se redovno čujem, evo pre ovog intervjua sam razmenio nekoliko poruka sa Aleksom. Isto tako i sa Trifom i Danilom koji mi je kao brat i sa kojim se čujem na svakih nekoliko dana".

Onda ga pitamo ko mu je omiljeni saigrač, uz isticanje da ne može da kaže Zek Ledej koji mu je bio saborac prethodne četiri sezone.

"A-ha- ha, pa ne može tako. Zek je moj brat. Šalim se, stvarno sam sa svima imao dobar odnos. Ljudi su možda razočarani ovom sezonom zbog rezultata pa možda i nisu shvatili koliko sjajnih momaka smo imali. Na primer Frenk Kaminski, ne mogu da vam opišem koliko je on gotivan tip. Duhovit... Harizmatičan, ali to nisu videli svi, samo mi u svlačionici. Imao sam sjajan odnos sa Pi Džejom. Pa Ponitkom, ljudi misle da je Poni ćutljiv i da se sklonio sa strane, a zapravo je baš kul. Pre dva dana smo pričali telefonom, smejali smo se. Tu je i Džejms, ljudi misli da nije druželjubiv, ali on je sjajan tip, odličan čovek, pravi saigrač i neko ko ti čuva leđa. Obožavam tog tipa. Sve u Partizanu volim, od trenera, ljudi u klubu. Toliko su mi pomogli, posebno treneri i fizioterapeuti koji su na raspolaganju 24 sata dnevno. Nešto što ne mogu nikada da zaboravim".

Emocije su već krenule maksimalno da rade kod sada već bivšeg kapitena Partizana. Zato smo nastavili sa direktnim pitanjem. Koji momenat će ostati najupečatljiviji u crno-belom dresu?

"Bilo je mnogo pobeda, mnogo poraza, ali ako jednu utakmicu moram da izdvojim, to je pobeda protiv Crvene zvezde za titulu. Ne zbog moje partije (postigao 32 poena, rekord finala ABA lige), nego zbog osećaja koji se stvorio kod navijača, kod ljudi u klubu. Partizan je osvojio trofej posle 10 godina u ABA ligi, zato je to bilo veče koji će se uvek pamtiti. Ta pobeda i proslava sa izuzetnim ljudima u ekipi. Ta sezona je nešto zaista specijalno".

O kapetane, crno-beli kapetane

Pored titule u ABA ligi i pobede nad Crvenom zvezdom u pet nezaboravnih mečeva, najviše se pamte i dueli sa Real Madridom. Partizan je bio nadomak senzacije, imao 2:0 protiv kraljevskog kluba pred mečeve u Beogradu, ali onda se dogodila sada već legendarna tuča posle koje je Panter bio suspendovan iako je Serhio Ljulj sve iscenirao.

"Uveren sam, ma i više od toga... Igrali bismo F4 da nije bilo toga. Bilo bi 3:0. Igrali smo najbolju košarku u Evropi. Bili smo nezaustavljivi, ne mogu da tvrdim da bismo osvojili Evroligu, ali imao sam takav osećaj.... Osećaj da smo nepobedivi. Desilo se što se desilo, ali i to je deo svega ovoga, ove lude priče koja ne može ni rečima tačno da se ispriča, moralo je da se doživi. Sećam se intervjua pred put u Madrid koji sam dao baš vama kada sam rekao da idemo u Španiju po dve pobede i svi su mislili da sam lud. Međutim to je mentalitet koji smo imali i koji smo negovali".

Ipak, poraz od Reala nije ono što najviše boli Pantera.

"Možda će vas iznenaditi, ali mene ubedljivo najviše boli poraz od Burse u prvoj sezoni. Bili smo apsolutni favoriti. Igrali smo pred punim tribinama na našem terenu. Prva eliminaciona utakmica u Evrokupu i mi izgubimo. Baš mi smeta, evo i sada kada pričam... Ne osećam se dobro. Morali smo to da pobedimo. Ostali porazi su teški, ali ne kao taj protiv Burse".

Nekako se priča prirodno prebacila na te prve danu u crno-belom dresu.

"Nije bilo lako u smislu, da sam se navikavao na nove stvari, okruženje, trenera... Navijače. Tada sam još mogao da šetam ulicom donekle normalno. Ljudi me jesu prepoznavali, ali mogao sam da obavljam stvari poprilično normalno. Tada je glavna priča bila da sam igrao u Zvezdi, a sada sam u Partizanu".

KAPITEN NA UDARU KRITIKA

(© Star sport)

Kako je vreme odmicalo, tako je i popularnost Kevina Pantera rasla.

"Sve se preokrenulo posle pobede nad Realom u ligaškom delu, pa onda Monako, pa ponovo Real... Od tada nisam mogao da izađem na ulicu a da ne budem okružen navijačima. Nikada to nisam iskusio pre toga. Onda se sve podiglo na još viši nivo kada sam potpisao novi ugovor i vratio se u klub. Tada je postalo baš neverovatno".

Svestan je da je često bio i meta kritika.

"Znam šta su ljudi pričali, posebno te druge sezone kada smo loše počeli. Sećam se da smo u Evroligi bili na četiri pobede i devet poraza i da sam bio glavna meta kritika. Zato poštujem i cenim ljude koji su bili uz mene i kada nije išlo. Posle smo krenuli da pobeđujemo i mnogo toga promenilo. Navijači su generalno nešto specijalno ovde, daju svemu posebnu čar".

Od svega navedenog i dalje je ta druga sezona u dresu Partizana nešto što će se izdvajati.

"Jednostavno je sve kliknulo, ne znam ni ja tačno kako jer sam sve vreme bio uveren da smo odlična ekipa, ali kada se dogodio taj preokret... Bilo smo nepobedivi, igrali smo fantastično, imali podršku o kojoj mogu knjige da se pišu. Specijalna sezona sa specijalnim momcima u svlačionici".

KRAJ KOJI NIKO NIJE ŽELEO I MEČEVI PROTIV CRVENE ZVEZDE

(© Star sport)

Dolazimo do tek završene sezone... Sezone bez trofeja, bez ulaska u plej-of Evrolige... Sezona koja je mnoge razočarala.

"Nisam želeo da se sve ovako završi. Znam da će ljudi reći da je bilo katastrofalno, ali... Borili smo se. Stvarno smo se borili. Uvek smo bili tu negde, posebno u Evroligi. Ipak, sve te neizvesne situacije u kojima nismo mogli da pobedimo, sakupile su se i na kraju se sve završilo kako se završilo. Znam da su ljudi razočarani, ali sada kada se sve završilo... Mislim da svi u ekipi možemo da se pogledamo u ogledalo. Jesmo naravno krivi što nije bilo bolje, ali kada vratim film... Neverovatno je šta smo izgubili i koliko sreće nismo imali. Tačno znam četiri utakmice u kojima smo imali pobedu u rukama i morali smo da trijumfujemo. Sa tim pobedama mi smo na cifri od 20, što znači da idemo u plej-of. Ne kažem da bi sve onda bilo drugačije, ali... "

Ne završava Panter rečenicu, ali je jasno da i dalje razmišlja o silnim porazima, od Virtusa, preko Olimpijakosa, do Bajerna.

Ipak, sada kada se svode računi...ne možemo a da se ne osvrnemo na sve mečeve protiv Crvene zvezde koja je nanizala trijumfe protiv večitog rivala.

"Dueli protiv Zvezde su više od sporta, generalno, te utakmice i nisu sport. Nešto drugo je. Ne mogu ni da objasnim, kažem igračima... Morate da doživite da biste shvatili šta je u pitanju. To je sve što bih rekao o derbijima".

Dotakli smo se i samog finiša sezone u Superligi Srbije i činjenice da je finale prekinuto posle čega je Crvena zvezda pobedila službenim rezultatom i tako osvojila nacionalnu titulu.

"Nisam iznenađen kako se završilo. Znao sam kako stvari funkcionišu i šta se dešava. Da mi je ovo prva sezona, možda bih bio u šoku. Ovako... Nisam iznenađen".

Sada za Pantera sledi leto i priprema za nove izazove.

"Krećem sa treninzima. Preselio sam se u Los Anđeles jer mi je lakše. Svi moji ljudi sa kojima radim su ovde, doći ću spreman za novu sezonu. Biće nova ekipa, novi grad. Uzbuđen sam".

Iako smo tu hteli da završimo razgovor, Panter je imao još jednu poruku.

"Hvala svima u Partizanu na nezaboravnom iskustvu. Zauvek ću biti zahvalan što sam bio kapiten jednog takvog kluba kod legendarnog trenera u gradu koji me je prihvatio. Znam da će biti emotivno kada ponovo dođem u Beograd, crno-beli će zauvek biti u mom srcu", završava Panter razgovor za Mozzart Sport.